Veljanovski: Pomak u medijima tokom kampanje, loše što Vučić nije hteo na N1 (VIDEO)

Na pitanje kakve su njegove procene o kampanji za nama, Veljanovski je u Novom danu N1 rekao:

„Ako posmatramo period do raspisivanja izbora, do 15. februara, nema sumnje da je bilo kao što je bilo i prethodnih izbora – apsolutna dominacija predstavnika vlasti u medijima i potpuna zamemarenost predstavnika opozicije. Od momenta raspisivanja izbora, što su se približavali izbori, to je bilo sve bolje i uravnotežnije“.

Za taj period, kako je dodao, postoje preciznija pravila u dva dokumenta – Preporuke komercijalnim pružaocima medijskih usluga i Pravilnik za javne servise i mediji su se sve više držali toga.

„Ne može se izvući zaključak da je to doprinelo stvarno dobroj situaciji, uravnoteženosti i balansu ali nagoveštaja i poboljšajnja ima“, kaže.

Prekoračenja i u funkcionerskoj kampanji

Prema oceni privremenog nadzornog tela za praćenje medija u toku izborne kampanje, zabeležena je veća prisutnost vlasti u medijima, koja se kretala od 26 do 46 odsto. On je povodom tog podatka rekao da je prisustvo nosilaca javnih funkcija činjenica – nešto o čemu nema spora i da je i monitoring REM-a to pokazao da ih je bilo između 26 i 40 procenata.

Dve – tri nedelje pred izbore taj procenat je bio oko 35 posto i nema sumnje da ima prekomernog pojavljivanja javnih funkcionera, kao i da nije poštovana odredba iz oba dokumenta, te da je tu dat privilegovan položaj nosiocima javnih funkcija.

Upitan da li je, pošto je zabeležena veća prisutnost vlasti u medijima, direktna posledica toga rezultat na izborima, Veljanovski kaže da je za odgovor na to pitanje potrebna detaljna analiza, ali da moramo da konstatujemo da je oličenje vlasti pre svega predsednik države i da je njega bilo nešto više nego ostalih funkcionera i predstavnika vlasti.

„S obzirom na rezultate predsedničkih izbora, da je predsednik imao 60 procenata, može se reći da je i to doprinelo, ali i druga istraživanja koja su radili drugi istraživači davala su prednost Vučiću. Tako da se obistinilo ono što se očekivalo u pogledu predsedničkih izbora, a i 1, 2, 3 do 5 procenata podrške koji su postignuti prekomernom kampanjom u medijima nije bilo odlučujuće“, rekao je Veljanovski.

Koji mediji su bili otvoreniji?

Na pitanje koji su mediji bili otvoreniji nego ranije i na koji način, on navodi da se pomaci vide na svim televizijama koje su kontrolisali – i kod javnog servisa i republičkog i pokrajinskog, a da kada se pogledaju istraživanja pre izbora, da je posle drugog izveštaja konstatovano da ima više predstavnika opozicionih stranaka nego stranaka vlasti što je dobro ali je loše to što je javni servis malo vremena posvetio predsendičkim kandidatima.

Preneo je i podatak da je TV N1 predsedničkim kandidatima posvetila preko 17 procenata a RTS oko šest. Navodi i da bi RTS trebalo da ima više debatnih emisija, da predstavnici lista sučeljavaju mišljenja.

Ipak, Veljanovski ističe da se dogodilo otvaranje na javnom servisu i da je svih 19 lista koje su prijavljene RIK-u u poslednjih 15 do 20 dana bile dosta ravnopravno zastupljene. Međutim, sučeljavanja nije bilo dovoljno ali izvestan pomak je učinjen. „Nismo ni očekivali da će biti revolucionarna promena posle tolikih godina loše medijske sitaucije“, kaže.

Upitan šta dalje, on navodi da već od danas mediji treba da se otvere prema političkim akterima i ne samo strankama koje učestvuju na izborima već i nezavisnim ekspertima, organizacijama civilnog društva, građanima, jer to pomaže da se isfermntira naša politička scenea i da ljudi vide ko kakve stavove ima.

Gde je bila prisutnija vlast a gde opozicija?

Po tom pitanju ništa se mnogo nije promenilo – vlasti je bilo više u javnim servisima i na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem – Pinku, Hepiju, B92 i Prvoj, kaže Veljanovski. Opozicije je bilo više na N1, Nova s, a kasnije, kada je proširen uzorak monitoringa, a REM je to proširio bez uvažavanja ostalih mišljenja članova privremenog nadzornog tela, pa su dodate Al Džazira i Insajder. „Mi smo to kritikovali i smatrali smo da treba dodati Tanjug i K1, koji su takođe u kablu. I kod tih televizija, Al Džazira se manje – više ne bavi mnogo Srbijom, a na Insajderu je Ponoš imao drastično više vremna nego ostali ali to je nova televizija“, rekao je Veljanovski.

Zaključuje da je u medijima u svakom slučaju ostala stara podela vlast – opozicija.

Podseća i da je to telo apelovalo na političke aktere da treba da se odazivaju pozivima da idu na sve televizije.

Na konstataciju voditeljke da je TV N1 više puta kontaktirala predstavnike vlasti koji listom odbijaju da gostuju u programu naše televizije i da za to zaista ne mogu da se krive mediji, Veljanovski je rekao da to nije dobro i da se mora razgovorima promeniti.

„Neko smatra da tu treba zakon, ali ne mogu se takve stvari regulatorno rešiti, to mora u svesti ljudi da sazri. Neki su imali i razloge jer su bili napadani na nekim televizijama i protiv njih se vodila negativna kampanja“, rekao je Veljanovski.

Ocenjuje da bi edukacijom svih nas – ljudi u medijima, u REM-u i građana, ovde bilo izvesnog pomaka.

Podsetio je i da su neki ljudi iz opozicije ipak otišli na medije naklonjene vlasti – da su to učinili Tadić, Ponoš, Đilas…

„Jako je loše što predsednik nije želeo da se pojavi na vašoj televiziji bez obzira na to što ste imali kritički odnos prema vlasti i predsendiku…Kritički odnos medija prema vlasti nešto je što je sasvim normalno i normalno je da je najjači kritički odnos medija prema nosiocima javnih funkcija, a ne prema onima koji su pretendenti na vlast i u statusu su običnih građana“, rekao je Veljanovski.