Obradović o petoj nacionalnoj frekvenciji: REM štiti jednoumlje (VIDEO)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisao je 15. aprila konkurs za četiri dozvole za televizijsko i radijsko emitovanje za područje cele Srbije, ne uvrstivši u njega slobodnu, petu dozvolu koja je pripadala TV Avala, a koju je ta televizija izgubila pre 10 godina, od kada je ta frekvencija slobodna. Obradović ocenjuje da je REM „kancerozno tkivo u ovom društvu već poodavno“.

„REM svojom politikom zapravo štiti jednoumlje na nacionalnim frekvencijama, i nestavljanje u konkurs pete frekvencije je očigledna namera da se zadrži status kvo, jer ova vlast i dalje ima nameru da zadrži monopol na informisanje na nacionalnom nivou i mislim da je to jedini razlog“, kaže Obradović u Novom danu na TV N1.

A upitan kako tumači da je nedavno ponovo uhapšen Darko Šarić, za kojeg se sumnja da je organizator kriminalne grupe koja je delovala na teritoriji Srbije, Evrope i Južne Amerike, imao pet telefona u zatvoru, od čega dva satelitska, vodio svoj biznis i kako ga optužuju naručivao ubistva, on kaže da se postavlja pitanje kako je to sve bilo moguće u pritvorskoj jedinici koja bi po svim pravilima morala da bude najčuvanija, gde su osumnjičeni pod najstrožim merama.

„To je dokaz koliko nam je i pravosudni i zatvorski sistem korumpiran“, navodi Obradović.

Govoreći o najavljenoj državnoj pomoći za prosvetare od 10.000 dinara, on kaže da se godinama govori o vrlo teškom položaju prosvetnih radnika, ali da nisu u pitanju samo plate, već uslovi rada i državni tretman.

„Sve dok se prosvetni radnici ne nađu među najbolje plaćenim profesijama i da budu uvažavani od strane države mi ćemo biti svedeni na tu milostinju koja im se dodeljuje s vremena na vreme a ne rešava se sistemski njihov problem, koji se nalazi u temelju naših problema“, navodi Obradović.

Osvrnuvši se i na tužbu izdavačke kuće Klet protiv profesora Aleksandra Kavčića za narušavanje poslovnog ugleda, kaže da je slab ekonomski položaj profesora jedan od razloga zašto su do sada bili prinuđeni da podlegnu pritiscima raznih izdavača koji im nude razne poklone, od laptopova do putovanja, da bi se njihovi udžbenici koristili.

„Kavčić se našao na udaru jakog izdavačkog lobija koji želi da zadrži monopol u prodaji udžbenika i njegova ponuda jeftinijih udžbenika je trn u oku i oni će sve pokušati da ga neutrališu. Ova tužba je pokušaj da se spreči Kavčić u vrlo plemenitoj nameri da đacima omogući udžbenike po vrlo pristupačnim cenama. Sve ovo pokazuije kakvo nam je stanje u obrazovnom sistemu“, ukazuje Obradović i dodaje da se interes đaka i roditelja ponajmanje uvažava.

Govorio je i protestima pijačnih radnika i fiskalizaciji, ocenjujući da je problem nastao jer nema uređenog odnosa između neposrednih proizvođača i prodavaca.

„Moramo da napravimo sistem koji će pre svega zaštititi neposrednog proizvođača“, navodi on i dodaje da je

„problem fiskalizacije izveden iz nerešenog odnosa države, neposrednih proizvođača i preprodavaca i on mora da se reši na neki način“.

„Opet imamo iznenadnu silu koja se pojavljuje i rešava stvar, odnosno sve se dešava na kanabeu kod (Aleksandra) Vučića i on tu ima čarobni štapić koji će da reši sve te probleme. Ovaj problem mora da se rešava sistemski, nikakvi razgovori u četiri oka i obećanja“, smatra Obradović.

Osvrnuo se i na saslušanje beogradskog funkcionera Nikole Kovačevića o slici „Stražar“ Paje Jovanovića koju su carinici pronašli kod njega, istakavši da mu zvuči „neverovatno da ako je on toliki ljubitelj umetnosti ne zna kakva je procedura pri unošenju umetničkog dela u zemlju“.

Naime, Kovačević je sudiji u Prekršajnom sudu u Beogradu, prema pisanju CINS, ispričao da se po sletanju prvo uputio ka crvenom kontrolnom prolazu, kuda po pravilu idu putnici koji imaju šta da prijave, ali tamo nije bilo nikoga od carinskih službenika, te je sačekao par minuta da se neko pojavi. Potom se uputio ka carinicima na zelenom kontrolnom prolazu, rekavši im da ima sliku – kulturno dobro koje vraća u zemlju, rekavši cariniku da se na kulturna dobra ne plaća carina, pokazavši mu dokumentaciju o slici.

„Sa druge strane to govori koliko se mi kao država brinemo o našim kulturnim vrednostima, ova država je morala pre toga da zna šta se dešava sa tom slikom, ko je kupio, gde je kupio… Moramo da znamo i u kojim privatnim kolekcijama se nalaze najvredniji predmeti iz kulturne zaostavštine i da se trudimo da se one vrate u zemlju, makar kao deo privatnih kolekcija“, navodi Obradović.

Dodaje da je „to jedan javašluk koji je i doveo do toga da privatno lice dođe na aerodrom i misli da bez ikakvih sankcija može da unese vredno umetničko delo“.