Rusija, žene i nasilje: Aleksandra i Olga – dve strašne priče o femicidu i pristrasnim medijima

• Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene“, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom“
• Osamnaest zemalja Latinske Amerike i Kariba usvojilo je posebne zakone prema kojima je femicid krivično delo
• U mnogim drugim zemljama, ova reč nije u širokoj upotrebi, ali je sve više prihvataju aktivisti koji se bore protiv rodno zasnovanog nasilja

[/antrfile]

„Ja sam takav kreten“, kasnije je rekao Juliji, shrvan krivicom.

„Nisam odgovorio.“

U pet sati ujutru, Aleksandra je otišla, a prišao joj je čovek u automobilu koji je radio kao taksista.

Prvo je odbila da uđe, pokazuju snimci sigurnosne kamere, a onda se predomislila.

„Mislim da je u to vreme možda bila umorna. Samo je htela da se vrati kući“, kaže Julija.

Trideset minuta kasnije, Aleksandra Inšina je izbodena šest puta, sa vezanim rukama na leđima.

Prošla su dva dana pre nego što je njeno telo otkriveno među koprivama i žbunjem u šumi udaljenoj oko 40 kilometara.

„Kakva užasna, morbidna smrt“, kaže druga prijateljica, Marina, za BBC.

Olga

Šest godina pre nego što je ubijena, Olga je rekla prijateljima da želi da bude na TV-u.

Imala je dvadeset jednu godinu, bila je glamurozna i upravo se preselila u glavni grad Rusije iz grada Brijanska na zapadu zemlje, ostavljajući ćerku, koju je dobila kao tinejdžerka, da se mama stara o njoj.

U Moskvi, Olgin izgled i živahna ličnost privukli su obožavatelje.

Ona se honorarno bavila manekenstvom i eksperimentisala sa izgledom, farbajući prirodno tamnu kosu u plavu.

Rekla je komšiji Dmitriju da želi da bude u Dom-2, rijaliti TV emisiji zasnovanoj na Velikom bratu.

Takođe je predavala gimnastiku deci u mesnoj zajednici i pokazivala Dmitriju video zapise dece kako se srećno njišu na gimnastičkim krugovima.

Vikendom je njena ćerka ponekad dolazila u posetu, a one bi dokumentovale putovanja po gradu na društvenim mrežama.

Na nekoliko fotografija, Olga mazi njenu tada osmogodišnju ćerku u dubokom zagrljaju obraz uz obraz, dok se smeju sa očima uperenim u kameru.

Olga je napisala „moja beba“.

„Olga je bila veoma slatka. Veoma nevina“, kaže Dmitrij, „nikada ne biste pogodili šta će se sledeće desiti u njenom životu“.

Dmitrij je izgubio kontakt sa Olgom kada se ona odselila iz njegovog kraja, ali dve godine kasnije, u julu 2020, naišao je na postove sa Olginim fotografijama na VKontakt-u, najpopularnijoj ruskoj društvenoj mreži.

„Deda ubio dvadesetsedmogodišnju prostitutku u blizini Moskve“, glasio je jedan naslov.

Nije jasno kada se Olga bavila prostitucijom – to nije aspekt njenog života koji je delila sa prijateljima.

BBC je razgovarao sa trojicom od njih, koji su sigurni da je prostitucija bila put kojim je ona krenula na put do statusa TV zvezde, verovatno uvedena preko nekoga iz sveta manekenstva.

Pretpostavljaju da ju je neko ubedio da je elitni eskort posao koji je mogao da je dovede do dobre prilike u zabavi, što je oduvek bio njen san.

Jedan ju je opisao kao „veoma ljupku, veoma naivnu i veoma poverljivu“.

Na dan kada je ubijena, 20. jula 2020, Olga je imala profil na sajtu za poslovnu pratnju gde se zvala Margo.

Pedesttrogodišnji bivši osuđenik Oleg Točilkin – koji je pušten na uslovnu slobodu pošto je odslužio dvadesetogodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo i nasilje u porodici – kliknuo je na Olgin profil i pozvao je u iznajmljeni stan u Mitiščiju, gradu severoistočno od Moskve.

Sudski dokumenti u koje je BBC imao uvid sa gradskog suda u Mitiščiju kažu da je Točilkin nakon svađe pretukao i zadavio Olgu.

Izneo je njeno nago telo van stana, bacivši ga u ulaz zgrade, gde je otkriveno nekoliko sati kasnije.

Dva narativa

Aleksandrin ubica, Marat Imašev, takođe je bio bivši osuđenik, koji je oslobođen pošto je odslužio ukupno dvadeset osam godina zatvora zbog ubistva, silovanja, pljačke, prevare i više od deset napada na žene.

Policiji je trebalo oko nedelju dana da ga pronađe, a ono što su uradili bilo je u velikoj meri zbog toga što je priča postala viralna, kažu Aleksandrini prijatelji.

Prijatelji su mobilisali grupe za potragu dan pošto je Aleksandra nestala, kada nije uspela da preuzme sina od majke ili da dođe na posao.

„Bila je veoma zabavna i veoma živahna, ali i veoma odgovorna osoba“, kaže njena prijateljica Marina.

„Ona nikada, ni pod kojim okolnostima, ne bi dozvolila da ne dođe na posao. Ako je bolesna, popila bi neki lek, ali bi uvek došla.“

Prijatelji su osnovali stranice zajednice na VKontakt-u i Vocap grupe gde su komunicirali ceo dan, svaki sat.

Takođe su rano kontaktirali sa medijima i obezbedili stalno izveštavanje o vestima.

Aleksandra je postala „mlada plavuša Berjozovskog“, „nestala majka“ – priče su sada arhivirane pod oznakom „ubistvo plavuše“.

Marina kaže da joj je bilo „čudno“ što je njena prijateljica označena na ovaj način, ali je medijsko izveštavanje bilo efikasno.

Kada je ubica uhvaćen, on je prvo rekao da je ostavio Aleksandru u kafiću, ali je kasnije priznao da joj je ukrao nakit i da ju je izbo nožem.

Sada je u zatvoru i čeka suđenje.

Bilo je lako istaknuti izveštavanje o Aleksandrinoj sudbini, kaže Anastasija Rovnuškina, novinarka E1 Njuza u Rusiji, jer je tako dobro odjeknula u javnosti.

Priča je bila previše popularna na veb stranici i brzo se proširila društvenim medijima.

„Aleksandra je bila mlada, veoma lepa, veoma popularna, veoma odgovorna.

„Njeno ubistvo je bilo šokantno okrutno jer ju je ubila osoba koja je ranije osuđena za mnoge zločine i koja je provela skoro trideset godina u zatvoru. Ubio je ženu jer je žene lakše ubiti.

„Aleksandra je bila obična mlada žena, majka, mogla je biti bilo koja od nas“, kaže ona.

Olga je takođe bila mlada i popularna i majka ćerke koja je bila samo godinu dana starija od Aleksandrinog sina.

Ubio ju je takođe muškarac koji je odležao godine zatvora zbog nasilja nad ženama.

Ali njena smrt je izazvala mnogo manje interesovanja i simpatija javnosti.

Jedan naslov je glasio: „Da li vam je žao ove vrste nasilja?“

Drugi je bio „Krvavi detalji o tome kako je ubijena prostitutka iz Brijanska“.

A postojao je i onaj koji je Olgu nazvao „ku…m“, a njenog ubicu nazivao „dedom“.

Kao i u Aleksandrinom slučaju, neki izveštaji su je sveli na „plavušu“.

Olgina majka je rekla za BBC da je izveštavanje nanelo značajan bol porodici, posebno Olginoj tada jedanaestogodišnjoj ćerki.

Novinski sajtovi koji su prijavili Olgino ubistvo nisu odgovorili na naše pozive za komentar.

Predstavnici moskovske RenTV je saopštili su da ne mogu da se sete slučaja, niti kom novinaru je bio dodeljen.

Novinarka Anastasija Rovnuškina, koja je izveštavala o slučaju Aleksandre Inšine za E1 Njuz, sugeriše da okolnosti Olgine smrti objašnjavaju različito izveštavanje.

„Mediji odražavaju vrednosti naše publike. A kada su u pitanju slučajevi vezani za seksualne radnice, logika je da ako se odlučite na takav kriminalni put, onda je to vaš izbor.

To je protivzakonito u Rusiji i pretpostavlja se da se u tom poslu suočavate sa mnogo većim rizicima“, kaže ona.

„Ali ako ste običan čovek, kao i bilo ko od nas, onda mislim da je jezik koji mediji koriste za vas drugačiji.

Bilo ko od nas bi mogao da se nađe u situaciji u kojoj se našla Aleksandra, ali većina ne može da zamisli da bude u koži seksualne radnice.“

Svaka žena se računa

Femicid je definisan na različite načine.

Ponekad se opisuje kao ubistvo žene jer je žena.

Ruska istraživačica Ljubava Mališeva ga definiše kao ubistvo žene od strane muškarca koji zna da ubija ženu.

Ono što je zajedničko svim definicijama je ideja da je pol žrtve faktor njene smrti.

UN donedavno ne bi klasifikovale ni Aleksandrinu ni Olginu smrt kao femicid, jer je bila usmerena na rodno ubijanje žena i devojčica od strane intimnih partnera i članova porodice.

Ali u martu, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) je predložila prošireni okvir koji priznaje da stranci takođe čine zločine.

Ubistvo treba smatrati femicidom kada ispunjava bilo koji od niza uslova – ako je ubica ispoljio mržnju prema ženi zbog njenog pola i identiteta, ako je telo žrtve izloženo u javnom prostoru (kao Aleksandrino), ili ako je žrtva radila u ranjivoj profesiji kao što je seksualna industrija (poput Olge).

„Sada proširujemo okvir jer smo shvatili da ne računamo sve žene koje su ubijene zato što su bile žene“, kaže Anđela Me, šefica UNODC-a za statistiku i istraživanja.

To je važan trenutak, kaže ona, jer, ako zemlje slede okvir, „mi ćemo prvi put moći da izmerimo globalni femicid“.

Ona kaže da se nada da će to poslužiti i kao vrsta pravde za ubijene žene, oslobađajući ih narativa koje na njih projektuju mediji.

„Na taj način se osigurava da se svaka žena računa kao žrtva, bez obzira da li je majka ili seksualna radnica, bez obzira na njen društveni ili ekonomski status.“