Finansijska nestabilnost i bezbednost i dalje najveći problemi novinara

Iako se prema Svetskom indeksu slobode štampe koji objavljuju Reporteri bez granica, popelo na 61 poziciju i poslednjih godina beleži blagi rast po pitanju sloboda, članica Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije na Kosovu i urednica Radio Mitrovica sever, smatra da sloboda medija u čitavom svetu tokom pandemije koronavirusa opala.

“Da bi se ostvarile medijske slobode i da bi se za njih borili, prvo je potrebno da imamo jake, stabilne i nezavisne medije. Da bi smo imali nezavisne medije trebalo bi da imamo samostalno finansiranje a ja ne znam koji to mediji mogu na Kosovu. Mediji su u kritičnoj situaciji kada je u pitanju finansiranje. Ukoliko se finansirate na neke druge načine samim tim imate uticaj politike i nekih drugih nezavisnih institucija. Novinari su pod velikim pritiskom. Ono što ja posmatram i vidim za ovih 20 godina nije zabelezen veliki napredak, još mnogo toga treba da se radi da bi zaista mediji bili stub demokratije i da se štite od napada političara i od napada pojedinaca. Jedino tako se brani pravo građana. Ovi podaci zaista ne ohrabruju”, rekla je Fićović.

Dane Koruga šef odeljenja za medije i zamenik direktora Odeljenja za demokratizaciju pri misiji OEBS-a na Kosovu kaže da je su zakonski okviri dobri, ali da je finansiranje medija uglavnom loše.

“Zakonodavni i pravni okvir na Kosovu je dosta dobar. Kada govorimo o ekonomskim bodovima, to je najniži rezultat. Kada govorimo o finansiranju i prihodima medija na Kosovu znamo da je to ograničeno, puno medija na brojne načine funkcionišu kao neprofitne organizacije gde dobijaju novac sa druge strane i ugrožavaju nezavisne medije. Trebamo da se fokusiramo na profesionalne medije koji treba da budu objektivni, nepristrasni i  ravnoravni u iznošenju stavova. Kosovo ima pluralističke medije i ljudi mogu da vide u medijima sta se nudi na Kosovu. Položaj novinara je i dalje zabrinjavajući. Niske plate, ugovori, nepostojanje sindikata za novinare , sve su to pitanja koja treba rešavati”, rekao je Koruga.

Po mišljenju predsednika Udruženja novinara Kosova Džemailja Redže pozicija Kosova na listi slobode izražavanja koju su objavili Reporteri bez granica je sporna.

“Novinari su neprestano bili izlozeni onlajn zlostavljanu ali 2021. godine bile bilo je i ozbiljnih napada i onih koji su pretrpeli povrede. Svaka vlast utiče na rad medija, ali 2021. i 2022. godine došlo je do povećanja uticaja vlasti na medije. Mi smo to kontinuirano odbacivali kako bi smo imali slobodu medija i nezaviste medije. Kao Udruzenje novinara na Kosovu mi branimo poziciju novinara u uredništvu koji mora da bude ekonomski stabilan. U odsustvu novinarskog sindikata mi pokušavamo da vlastima prenesemo zabrinutost i novinara i medija i pokušavamo da povećamo interes preduzeća da se reklamiraju”, rekao je Redža.

Jedan od najvećih problema medija na Kosovu jeste ekonomska održivost, složila se većina učesnika.

“Pandemija koronavirusa dodatno je ugrozila i podršku srpskim medijima na Kosovu. Bilo je nekih sitnih fondova za urgentnu podršku, mnogo medija  nije dobilo tu podršku. Kosovo nema tržiste, nema fabrike, nema razvijen marketing kroz medije niti hoće da koriste tu uslugu kroz male medije na srpskom jeziku. Problemi su ozbiljni. Redakcije su sve manje i manje, sve je manje ljudi u medijima i drastično pada kvalitet programa. Situacija nije sjajna ali u narednom periodu možemo svi zajedno da radimo, da sve bude i bolje i kvalitetnije, da vratimo ugled ovoj profesiji. Što se ekonomske održivosti tiče biće ozbiljnih problema, bojim se da će nastaviti da se gase i radijske i televizijske stanice na Kosovu”, dodala je Fićović.

Ramče Kasi direktor Radija Omega 3 u Prizrenu slaže se da je ekonomska situacija nevećinskih medija na Kosovu veoma teška.

“Iz kojih izvora treba da se finansiraju nevećinski mediji da bi mogli da opstanu? Zadnjih pet godina, mi kao radio ne mozemo da platimo radnike. Ako nemate para, nemate ni kvalitetan program. Ako se radi stalno potrebno je i da se menja oprema koja je skupa . Na osnovu iskustva od 22 godine rada, niko od manjinskih medija ne moze da opstane ako se ne finansira iz nekog projekta ili je privržen nekoj političkoj stranci. Veliki problem su i divlji portal, za koje niko ne zna ni ko su ni šta su. Mi moramo tačno da znamo da li te donacije idu na pravo mesto. U budućnosti ne vidim stvarno nas opstanak nevećinskih medija bez nekih projekata”, kazao je Kasi.

Povećan broj napada na novinare

Dane Koruga se osvrnuo i na povećanje napada i pretnji novinarima u odnosu na prethodne godine.

“Videli smo 13 incidenata, napada i pretnji novinarima što je povećanje u odnosu na prethodne godine. Određene grupe i pojedinci se osećaju slobodnije i snažnije da zastrašuju i napadaju novinare. To je zabrinjavajući znak i društvo treba da se bori i radi protiv toga. Medijska sloboda na Kosovu još uvek stoji dobro bez obzira na pretnje koje se upućuju novinarima i zastrašivanje koje postoji, to moramo rešavati. Trebalo bi da vidimo medije kao jedno, kao četvrti stub demokratije koji služi građanima i trebalo bi da se borimo za to da oni budu stabilni I efektni”, rekao je Koruga.

On dodaje da su pretnje i napadi na novinare sve anonimniji.

“Postoje nerešeni slučajevi ne samo novinara nego i generalno, i time treba da se pozabavi pravosuđe. Što se tiče slučaja nestalih i ubijenih novinara mi kao misija stalno pokrećemo i ovo pitanje. Na pravosudnom sistemu je da postupa i procesuira ove slučajeve. Koliko to god moze biti teško znajući da nadležnost od 1998. do 2005. kada su se dogodili svi ovi slučajevi (ubijenja i kidnapovanja novinara), mislim da je jednako važno da porodice žrtava dobiju pravdu. Nadamo se da će se ovo odvijati u jednoj pravosudnoj perspektivi.

Prem rečima Džemaulja Redže, Udružene novinara Kosova prati sve sličajeve pretnji i zastrašivanja koje se prijave udruženju i policiji.

“Na osnovu statistike u policiji vidimo da imamo trend povećanja na 29 sa 21 slučaja prijavljenih prošle godine. To su napadi. Jedan sa teškim telesnim povredama, dok su većina pretnje upućene onlajn. Mi u našem udruženju stalno govorimo o ovom pitanju i želimo da rasvetlimo pitanje svih novinara koji su nestali, ubijeni i oteti. Trudimo se da apelujemo na lokalno pravosuđe da se reše ovi slučajevi”, rekao je Redža.

Jedan od dugogodišnjih nerešenih problema kada su mediji na Kosovu u pitanju jesu nerešeni slučajevi 19 kidanapovanih ili ubijenih novinara različitih etničkih zajednica na Kosovu. Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije godinama upozoravaju na ovaj problem i pozivaju vlasti da reše sudbinu nestalih kolega.