Godišnjica ubistva novinara Milana Pantića u znaku pritiska na vlast da konačno osudi ubice i nalogodavce

Novinar Večernjih novosti Milan Pantić ubijen je 11. juna, pre 21 godinu, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Prema podacima Komisije za istraživanje ubistava novinara i policijskog inspektora Dragana Kecmana, koji je vodio radnu grupu koja se bavila ovim slučajem, poznat je i motiv ovog brutalnog ubistva – odmazda zato što je istraživao privatizaciju cementare Novi Popovac. 

Prema Komisiji, ovo ubistvo je „policijski razrešeno“, poznata su i imena izvršilaca zločina. 

Prema tužilaštvu, međutim, slučaj je zvanično „nerasvetljen”, a počinioci nekažnjeni. Uprkos brojnim materijalnim dokazima, svedočenjima i priznanjima koji su im dostavljeni još pre pet godina i dopunjeni novim detaljima pre godinu dana.

Prema rečima Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, istraga je pokazala da je Milan Pantić ubijen više zbog toga što je istraživao i pripremao se da piše o privatizaciji cementare Novi Popovac u Paraćinu nego zbog pre toga objavljenih tekstova, podjednako hrabrih, koji su raskrinkavali ulogu ondašnje vlasti.

Pitanje je da li bi prodaja cementare Novi Popovac bila završena kako je završena, uz svedočenja o korupciji i enormnom bogaćenju pojedinaca, da je Milan Pantić objavio sve što se posle njegove smrti našlo među njegovim beleškama i dokumentima. 

Šest meseci nakon ubistva Pantića, švajcarskom Holcimu omogućeno je da kupi cementaru u postupku privatizacije, koju je Evropska komisija kasnije stavila na spisak sumnjivih. 

Istraga o ubistvu Pantića vođena je traljavo ili nikako 13 godina, uprkos tome što je na njoj do tada radilo čak sedam policijskih grupa. Sve dok slučajem nisu počeli da se bave inspektor Dragan Kecman i Komisija za istraživanje ubistava novinara, tapkalo se u mestu. 

Tužilaštvo ne reaguje na nove dokaze

Uostalom, sve je počelo policijskom opstrukcijom na mestu ubistva, koji je i danas glavni razlog zbog kog slučaj nije završio na sudu. Uviđaj, kao i u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, urađen je na način da se tragovi do ubica zataškaju, a ne otkriju. 

Zbog čega je zaustavljena istraga u slučaju privatizacije cementare Novi Popovac? Zbog čega nije ništa urađeno povodom dodatnih dokaza dostavljenih 2013. godine? (Veran Matić)

Glavni proboj u rasvetljavanju ubistva dogodio se 2017. godine, kad je Komisija dokaze, sve sa rasvetljenim motivom i svedočenjima, predala Okružnom tužilaštvu u Jagodini. Prošle godine dodati su i novi značajni dokazi. Tužilaštvo, međutim, nije reagovalo.

Poznata su imena izvršilaca, građani su ih direktno videli, a prepoznati su i preko foto-robota. Poznato je ko je Milana Pantića pratio u njegovom selu, kod Jagodine, danima pre ubistva. Poznato je i ko je novinara tajno uhodio ispred zgrade u Jagodini, gde je stanovao i gde je ubijen. Na kraju, poznat je i motiv ubistva i on je nađen u novinarskoj građi o privatizaciji cementare Novi Popovac. 

Ni za ubistvo, ni za privatizaciju niko nije odgovarao, niko nije osuđen, čak ni pojedinac koji je na sudu priznao da je primio novac da bi završio prodaju cementare. Tužilaštvo je pet godina istraživalo privatizaciju, pre nego što je taj slučaj odbacilo. Tragovi su sezali do dva savetnika u kabinetu tadašnjeg premijera Srbije, do Nemanje Kolesara, na koga se, uz direktora cementare Darka Križana, sumnjalo da je zloupotrebio položaj, i Zorana Janjuševića, za koga se u medijima pojavila informacija da se sumnjiči da je preko njegove firme na Sejšelima isplaćeno više od dva miliona dolara na privatne račune.

Tužilaštvo u Jagodini formalno godinama drži otvorenu istragu o ubistvu novinara – bez ikakvog pomaka. Tužilaštvo za organizovani kriminal do sada je odbijalo da preuzme istragu ili da se uključi u nju, a tužilac koji je vodio predmet privatizacije cementare odbacio je sve što je imao kao dokaze. 

Zašto je zaustavljena istraga o privatizaciji cementare?

Veran Matić je više puta u javnosti upozoravao da svi dokazi govore da iza ubistva stoji organizovana kriminalna grupa, povezana sa političarima na visokim pozicijama.

Zbog svega, Matić za Cenzolovku kaže da je važno raditi istovremeno i na slučaju ubistva Milana Pantića i na rasvetljavanju privatizacije cementare:

Inicijativu UNS-a da se efikasno kazne izvršioci i naredbodavci brutalnog ubistva podržala je svetska novinarska zajednica, odnosno 350 novinara iz 90 zemalja (Dragana Bjelica, UNS)

„Ovaj slučaj je toliko važan da zaslužuje ozbiljnije uključivanje u razumevanje slučaja i davanja jasnih odgovora javnosti zbog čega je zaustavljena istraga u slučaju privatizacije cementare Novi Popovac i zbog čega nije ništa urađeno povodom dodatnih dokaza dostavljenih 2013. godine. Takođe očekujemo da nadležni tužilac iz Jagodine izađe sa jasnim stavom da li je moguće dalje raditi na ovom slučaju.“

Neko veoma moćan sprečava da se razreši ubistvo jagodinskog novinara Milana Pantića, ali to ne znači da će novinari odustati od zahteva da se ubice kazne. Naprotiv, pritisak se povećava i on je ovih dana usmeren na Tužilaštvo za organizovani kriminal i političke vlasti. 

Dosadašnjim zahtevima domaćih novinarskih udruženja da slučaj preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal, sa kojim je bila uspešna saradnja kad je u pitanju ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, sada se aktivno priključila Međunarodna federacija novinara (IFJ). 

Na nedavno održanoj Skupštini IFJ usvojena je rezolucija kojom se traži brzo rasvetljavanje zločina i kažnjavanje ubica i nalogodavaca, ali se i određuju predstavnici IFJ da se neposredno i aktivno angažuju na tome i da razgovaraju sa predstavnicima vlasti.  

Prema rečima Dragane Bjelice iz Udruženja novinara Srbije, njihovu inicijativu da se efikasno kazne izvršioci i naredbodavci brutalnog ubistva podržala je svetska novinarska zajednica, odnosno „350 novinara iz 90 zemalja”.

„Sada je 21 godina otkako je novinar ubijen zbog svog pisanja u interesu javnosti i ne možete više koristiti izgovor da je loš rad lokalne policije i tužilaštva razlog zašto danas nisu počinioci zločina osuđeni. Pokazana je politička volja, Komisija za istraživanje ubistava novinara je hrabro radila svoj posao i postoje policijska operativna saznanja ko su nalogodavci i ubice. Ne smeju srpske institucije i vlast da se prave da toga nema. Moraju pronaći način da sistemski dođu do pravde, a način je da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj. To, uostalom, sada traži i Međunarodna federacija novinara, uz nas, Udruženje novinara Srbije i Komisiju za istraživanje ubistava novinara”, kaže Dragana Bjelica za Cenzolovku i dodaje:

„Nerešeno ubistvo Milana Pantića je takođe lična karta Srbije. Svaki put kada govorimo o slobodi medija, poštovanju novinara i prava na pošten i profesionalan rad u Srbiji, dokle god se ovo ubistvo ne reši, moramo da počnemo od toga da živimo u državi koja nije rešila ubistvo jagodinskog novinara.”

Tužilaštvo za organizovani kriminal, od koga novinari traže da preuzme ovaj slučaj zato što je kompleksan i zato što su za njega potrebne veće i šire nadležnosti od onih koje ima tužilaštvo u Jagodini, do sada je odbijalo da pozitivno odgovori na zahteve, sa obrazloženjem da navodno nema dovoljno dokaza da iza ubistva Milana Pantića stoji organizovani kriminal. 

Cenzolovka je od TOK-a tražila odgovor na pitanje da li će zahtev Međunarodne federacije novinara nešto promeniti. Da li znaju da je u Omanu usvojena rezolucija o Milanu Pantiću i da li će to uticati da TOK preuzme slučaj? Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.