Istraživač NUNS-a Rade Đurić izjavio je na predstavljanju izveštaja da je oko polovina medijskih radnika u protekloj godini bila angažovana kroz ugovore na određeno a da je druga polovina bila angažovana kratkoročnim ugovorima koji ne garantuju osnovni nivo bezbednosti.
Novinari iz tog razloga više ne prijavljuju i ne obraćaju pažnju na napade i pritiske koje doživljaju, već pokušavaju na različite načine da povećaju svoju platu, pokazuje istraživanje NUNS.
„U razgovoru sa novinarima smo shvatili da u određenom segmentu, kad shvataju da je ta egzistencija ugrožena, plate koje se kreću od 300 do 400 evra postaju problem. Novinari više ne razmišljaju o napadima i pritiscima koji im slede, već postavljaju egzistenciju kao osnovni problem“, rekao je Đurić.
Đurić je rekao da su protesti građana u novembru i decembru 2021. godine pokazali da nadležni ne štite dovoljno novinare već su se novinari našli „na listi onih koji su prekršajno gonjeni“ a neretko je bilo slučajeva i pozivanja novinara u policiju da daju izjave.
Protekla godina je pokazala i veći broj verbalnih pretnji i napada, naveo je Đurić i dodao da je zabeležen veći broj prijava.
Istraživanje je pokazalo da postoji veliki broj nepravilnosti u sufinansiranju medija, kako je kazao, od nepotpuno uređenih procedura do primene.
„Dodela sredstava je nejednaka i veliki iznosi sredstava se dodeljuju emiterima koji očigledno krše novinarski kodeks“, istakao je Đurić.
Pristup informacijama godinama je u ozbiljnom problemu, dodao je on i ocenio da se čini da su se promene koje su učinjene u odnosu na Zakon o slobodnom pristupu informacijama – svele na očuvanje već stečenih prava.
„Institucije u Srbiji su sve zatvorenije, čini se. Tako da smo prošle godine imali više od 35 odsto upućenih žalbi zbog nepostupanja organa javne vlasti ili nedostavljanje traženih informacija“, rekao je on.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.