Zoran Ostojić: Novinar iz nužde

Kada je pre petnaest godina gostovao u davno zaboravljenoj rubrici „Dan sa poslanikom“, Zoran Ostojić je listu Danas rekao da je novinarstvo napustio nakon ubistva Zorana Đinđića kada je shvatio da kao „novinar ne može da utiče ni na svoju, a kamoli na sudbinu svoje dece“.

Snimak ekrana, K1

Biće da je promenio mišljenje o novinarstvu i njegovoj sposobnosti da utiče na sudbine, imajući u vidu da se ovih dana vratio u ostavljenu profesiju, konkretno na televiziju Tanjug.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1986. godine u Studiju B, nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Do 1990. godine je počeo da uređuje program, a 1993. je napustio Studio B. Nakon toga odlazi u Čikago gde vozi kamion i osniva „Romski dukat“, prvu radio stanicu u Severnoj Americi na romskom jeziku.

U Srbiju i na Studio B se vraća ’97, kada gradonačelnik Beograda postaje Zoran Đinđić. Gradska vlast ga imenuje za generalnog direktora Studija B, ali se, kao uostalom i Đinđić, nije dugo zadržao na tom mestu. Već naredne godine sa kolegama osniva Produkcijsku grupu Mreža, a na mestu direktora bio je do 2005. godine.

Paralelno, počinje da se bavi i politikom. Bio je šef Medijskog tima Saveza za promene koji je kasnije evoluirao u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS). Bio je član predsedništva Građanskog saveza Srbije, a visoku funkciju zauzimao je i u njenoj ideološkoj naslednici – Liberalno-demokratskoj partiji.

U dva mandata je bio poslanik u skupštini Srbije, a sa LDP-om je raskrstio 2013. godine, napustivši njihov poslanički klub. Na narednim parlamentarnim izborima 2014. godine je učestvovao na listi Dinkićevih Ujedinjenih regiona Srbije, ali je ostao ispod cenzusa.

Poslaničko mesto mu je izmaklo i 2020. godine kada se kandidovao ispred ad hok koalicije Ujedinjena demokratska Srbija. U tom periodu uređivao je opskurni portal „nasiusvetu“ koji je poslednje tekstove objavio u septembru 2021. godine. Gostovanja na Pinku, Kuriru i sličnim kanalima poslužili su kao potvrda da je postao prihvatljiv kao mislilac koji ne dovodi u pitanje status kvo.

U javnim nastupima kritikovao je Rusiju, Kusturicu, Ćosića, prorusku i antirusku opoziciju, Tadića, Nikolića, Koštunicu… Jedino za Aleksandra Vučića i njegovu vladavinu nije pronalazio kritičku misao.

Usledio je posao na televiziji Tanjug, gde će sa Miloradom Komrakovim svako jutro od 6 do 10 pretresati društvene fenomene, prelistavati štampu i sve po redu. Rođen je 1956. godine u Ubu.