Fransoa Bone, ugledni francuski novinar, ostavio je sigurnost i veliku uredničku platu u dnevniku Le Monde i osnovao danas najuticajnije onlajn novine u Francuskoj – Mediapart. U takvu se avanturu upustio jer je shvatio da je budućnost pravog, nezavisnog novinarstva na internetu
Hteo je da pošteno radi svoj posao novinara, napustio je novine, sigurnost, dobru platu, uložio celu svoju otpremninu i upustio se u avanturu na internetu. Fransoa Bone, jedan od osnivača “Mediaparta”, danas najuticajnijih onlajn novina u Francuskoj, među prvima je uradio ono što sad već deluje kao trend u dobrom novinarstvu.
Počeo je karijeru kao novinar u nedeljniku VSD. Ubrzo je prešao u dnevni list „Libération“, gde je bio zamenik glavnog urednika političke redakcije (1986-1994). Godine 1995. dolazi u dnevni list Le Monde (1995-2006), gde najpre radi kao dopisnik iz Moskve, a zatim i kao glavni urednik spoljnopolitičke redakcije. Od 2007. pomoćnik je direktora uredništva nedeljnika „Marianne“. Godine 2008, zajedno sa suosnivačima, pokreće onlajn novine „Mediapart“. Od tada je urednički direktor „Mediaparta“.
Dugo i uporno je gubio novac. Fantastičnih 200.000 evra mesečno ili čitavih šest miliona evra za prve dve i po godine, dok ih znanje, vera, upornost i sreća nisu konačno poslužili.
– Zar mislite da nisam bio prestravljen? Niko nije verovao da možemo da uspemo – govori Bone o tim danima.
Moto “Mediaparta” je “Samo čitaoci mogu da nas kupe”. Finansiraju se isključivo od pretplate, nema reklama, ni pomoći iz državnog fonda za medije. Nema donacija. To je garancija njihove nezavisnosti.
Na tribini “Da li je nezavisna štampa moguća”, u Francuskom institutu u Beogradu, Bone je insistirao na stavu koji ga je vodio kad se otisnuo u rizik: kriza sa informisanjem i poverenjem u medije svuda je takva da građani koji žele nezavisne medije sami to moraju da plate.
– Nezavisnost nije nikakav kapric novinara i luksuz. To je garancija za građane da će imati kvalitetnu, nezavisnu informaciju. To je bila teška lekcija, ali poruka je prošla. Treba da budete optimisti, jer situacija ne može da bude gora. Dodirnuli ste dno – ističe Bone.
Teško da danas može da se nađe neko u Francuskoj ko pretenduje da bude informisan, a da nije pretplaćen na “Mediapart”, elektronske novine “odgovorne” što su s vlasti oterale najmanje jednog korumpiranog ministra. “Mediapart” posle sedam godina postojanja ima 100.000 pretplatnika, godišnji obrt od 8,7 miliona i dobit od 1,4 miliona evra.
Pre 15 godina u Francuskoj su velike medijske grupacije pale pod kontrolu velikih industrijskih grupacija koje nisu iz medijske oblasti, već iz oblasti telekomunikacija, naoružanja, bankarstva i proizvodnje luksuzne robe
“Mediapart” je pokrenut novcem od otpremnine koju je Bone dobio kad je odlazio iz novina. Pozvao je 24 iskusna novinara iz raznih medija i ponudio im platu koju su do tada imali. Krenuo je odmah punim kapacitetom, stavljajući sve samo na jednu kartu – kvalitet informisanja.
Od samog starta sajt je bio zaključan – sa pretplatom, a svega mesec dana pre početka najavljivali su se na internetu. Krenuli su u martu 2008, a na jesen 2010. godine stigli su na finansijsku nulu. Prvi profit zabeležen je na kraju 2011. godine.
Formula na kojoj insistiraju je originalnost i otvorena intelektualna debata i razmena mišljenja. Dnevno objave 15 novinarskih priča i, naravno, nisu sve istraživačke.
Bone kaže da je na početku bilo bojkota, zatvorenih izvora i sličnih teškoća, pogotovo u domenu ekonomije. Bilo je teško u početku.
U intervju za “Cenzolovku” objasnio je neke od važnih novinarskih stavova koji su mu omogućili da bude nezavisan.
[povezaneprice]Cenzolovka: Zašto ste napustili „Le Monde“ 2006. godine?
„Mediapart“ se finansira isključivo od pretplate, nema reklama, ni pomoći iz državnog fonda za medije. Nema donacija. To je garancija njihove nezavisnosti
Bone: Sve više sam bio u nesporazumu sa novinama, a one su bile sve više u krizi. Digitalna revolucija, koju je uneo internet, nudila je više mogućnosti. Nekoliko nas novinara bilo je ubeđeno da će internet sve promeniti i da će nam omogućiti da stvorimo projekat gde ćemo moći da se bavimo svojim poslom.
Cenzolovka: Uporedili ste novinarstvo u Srbiji i Francuskoj i zaključili da ima sličnosti?
Bone: Pre 15 godina u Francuskoj su velike medijske grupacije pale pod kontrolu velikih industrijskih grupacija koje nisu iz medijske oblasti, već iz oblasti telekomunikacija, naoružanja, bankarstva i proizvodnje luksuzne robe, kao što je LVMH.
Francuska je po tome specifična u Evropi, jer te velike industrije koje su kupile medije ne ulažu u informisanje, nego su medije kupile da bi imale poluge uticaja na vlast. Situacija je manje ozbiljna i karikaturalna u odnosu na ono što mogu da razumem da je situacija u Srbiji, ali u Francuskoj zaista postoji pravi problem nezavisnosti.
Cenzolovka: Imamo primere i drugih poznatih novinara u svetu koji su se preselili na internet. Recimo, desetak novinara iz „El Paisa“ je dalo otkaze i osnovalo digitalni nedeljnik „Konteksto“. Zašto baš internet?
Danas se ljudi pre svega informišu preko interneta. Informacija preko interneta ima ogroman uticaj zato što se odmah proširi, ide na društvene mreže i u roku od pet minuta – ona je svuda. Uticaj je veoma jak
Bone: Internet vas primorava da postavite pitanja koja su u srži vašeg posla, a to je pitanje čitalaca. Postojimo samo preko naših čitalaca, a novinari prečesto to zaboravljaju. Dešava se da pišu za svoje izvore, za interesne grupe koje stoje iza njih, a zaboravljamo na čitaoce. Novine koje nemaju čitaoce, ne služe ničemu. Internet omogućava da se ponovo uspostavi međuveza novinara i čitalaca. Omogućava da čitaoci komentarišu, da pišu blogove i da stalno budu u interakciji sa novinarom.
Čitaoci mogu da nam postave pitanja o metodologiji koju smo primenili radeći na nekoj priči. To je fantastično sredstvo da uspostavite poverenje sa čitaocima.
Na kraju svakog članka imamo mali uokvireni deo koji smo nazvali crna kutija i gde objašnjavamo način na koji je nastalo neko istraživanje: koga smo zvali, zašto smo nekog citirali „iz ofa“, kako štitimo naše izvore. Za nas su ta objašnjenja očigledna, a čitalac to ne zna. To, u stvari, omogućava poverenje jer na taj način čitaocima pružate informaciju da je istraživački tekst nastao uz poštovanje profesionalnih standarda.
Za „Mediapart“ je to od suštinskog značaja. O pojedinim temama, gde su naši čitaoci veoma podeljeni, imamo i po 1.500 komentara. Oni iznose mišljenje, pitaju nas zašto smo nešto uradili, imaju mogućnost da se čuje njihov glas. To omogućava da se otvori debata.
Cenzolovka: Potencirate važnost čitalaca od kojih zavisite i za koje radite. Pretpostavljam da mislite na čitalačku elitu, jer visoke tiraže imaju mediji koji suštinski proizvode budalaštine ili služe za anesteziranje javnosti. Kako ste doprli do čitalačke elite?
Bone: Naši čitaoci su čitali „Libération“ ili „Le Monde“, a sada ih sve više napuštaju jer su veoma kritički nastrojeni prema njima. U „Mediapartu“ su našli uređivačku formulu koja im se dopada. U Francuskoj su dnevne novine veoma skupe, koštaju dva evra, i ljudi više ne kupuju novine svaki dan. Možda će kupiti dva, tri puta nedeljno, a ostalo vreme se informišu preko interneta. Na internetu će naći besplatne informacije koje nisu uvek kvalitetne i „Mediapart“ koji im daje kvalitetne informacije, a mesečno košta devet evra, što znači 30 centi dnevno.
Nezavisnost nije nikakav kapric novinara i luksuz. To je garancija za građane da će imati kvalitetnu, nezavisnu informaciju. To je bila teška lekcija, ali poruka je prošla. Treba da budete optimisti, jer situacija ne može da bude gora. Dodirnuli ste dno
Naši čitaoci se informišu preko nekoliko sajtova, i to nam daje veliku prednost da ne tretiramo sve informacije na sajtu. Recimo, ne bavimo se sportom jer ima odličnih sajtova koji se time bave, a mi ne bismo bili u stanju da napravimo informacije koje bi bile dovoljno različite da bi bile primamljive.
Cenzolovka: Šta je presudilo da „Mediapart“ prestane da proizvodi gubitak?
Bone: Veoma je dugačak proces da bi se uspostavio jedan novi medij. Internet brzo funkcioniše, ali da biste postali poznati, za to treba mnogo vremena. Dve i po godine nakon početka objavili smo veliku aferu „Betankur“, koja je trajala četiri meseca, i bili smo lideri u toj temi u kojoj je bilo svega: politike, novca, izbegavanja poreza, pritisaka na sudstvo.
Gospođa Betankur (naslednica kompanije „L’Oréal“, prim. aut.) možda je najbogatija žena u Francuskoj. Ta afera je bila drugi početak za naš sajt. Stvorila se publika, jedan sloj ljudi koji su pomislili – a ovo što oni rade je dobro, moram da se pretplatim na taj list.
Važno je što su ti čitaoci ostali jer su našli druge kvalitetne članke iz oblasti međunarodne politike, ekonomije i drugih sfera. Potrebne su ekskluzivne priče, ali čitaoce možete da zadržite samo ako imate globalnu uređivačku politiku i uređivački identitet. Da nije tako, ljudi bi kod nas čitali samo istraživačke tekstove, a zatim bi odlazili i ne bi čitali druge teme.
Cenzolovka: Zašto vlast koja guši slobodu medija, a takva je situacija na celom Balkanu, ima podršku velikih promotera demokratije iz Brisela ili Vašingtona?
Bone: Briselu i članicama EU jedina važna stvar jeste stabilnost. Treba da postoji stabilnost, treba da postoje korektni odnosi sa EU, a za drugo vrlo važno. Nisu EU i njene članice te koje će u zemljama regiona nositi pitanje demokratije. Diplomate bi rekle da se tu radi o pragmatičnom, praktičnom upravljanju, a mi bismo rekli da je to cinično. Kad se pogleda katastrofa na Kosovu, ona je potpuni neuspeh EU, a EU je važno da se ništa ne događa i zatvaraju oči pred prirodom režima Hašima Tačija.
Cenzolovka: Da li o tome pišete?
Bone: Objavili smo dva velika istraživanja o korupciji u misiji Euleks. Prekjuče je Federika Mogerini objavila izveštaj o Euleksu i na sedam strana nema ničega. O korupciji ni reči. Celu stvar vraćaju u procedure pred sudovima na Kosovu (smeh).
Cenzolovka: Kuda nas to vodi? Da li slobodni novinari na internetu mogu da postanu kreatori procesa demokratije?
Bone: Internet sprečava cenzuru ili je otežava. Nezavisni sajtovi, kao i Fejsbuk ili Tviter omogućavaju da informacija cirkuliše i da mobiliše građane. To je ono što smo videli tokom 2011. godine i arapskog proleća. Revolucije u Tunisu i Egiptu u velikoj meri su izvedene posredstvom društvenih mreža. Bio sam u Egiptu, tamo su svi mlađi ljudi na Fejsbuku i sve se dešavalo preko Fejsbuka. Šta je mogla da učini vlast? Ništa. Naravno, to ne sprečava manipulacije, ali tada nastupaju novinari i moguće je uraditi nešto.
Cenzolovka: Jedna od važnih uloga novinara jeste kontrola vlasti, ali domet i uticaj sajtova na internetu je mali i ograničen, pa je ta uloga dovedena u pitanje?
Bone: Varate se. Internet je danas u Evropi prvi medij za informisanje. Tako je od prošle godine. Pre toga je na prvom mestu bila televizija, ili radio, zatim internet, pa štampani mediji. Danas se ljudi pre svega informišu preko interneta. Informacija preko interneta ima ogroman uticaj zato što se odmah proširi, ide na društvene mreže i u roku od pet minuta – ona je svuda. Uticaj je veoma jak.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.