Foto: Antonio Marin Segovia (cc)
U kasno leto 1998, ruski novinar Anatolij Levin-Utkin vraćao se u svoj stan u Sankt Peterburgu, posle dugog dana provedenog u mladim novinama čijem je pokretanju pomogao. Stigao je do lifta kada su ga napadači presreli.
Metalnom šipkom razbili su mu lobanju i pobegli s lica mesta. Odneli su njegova dokumenta, novac i aktovku s materijalom za sledeći broj novina.
Onesvešćenog Levin-Utkina pored lifta je pronašao komšija i kasnije je prebačen u bolnicu. Doktori koji su pokušali da ga spasu rekli su – kako su posvedočile njihove kolege – da su napadači novinara „namerno pretukli na smrt, s preteranom brutalnošću i okrutnošću“.
Levin-Utkin je umro četiri dana kasnije, 24. avgusta 1998, nedelju dana pošto je napunio 41 godinu.
Policija je saopštila da je napad sa smrtnim ishodom najverovatnije bio – pljačka. Ali Levin-Utkinove kolege u novinama Iuridičeski Peterburg segodnia povezale su to s njegovom profesijom.
Levin-Utkin blisko je sarađivao s reporterima tog medija „i bio je jedan od prvih koji je bio svestan svih afera“, rekao je glavni urednik Aleksej Domnin na konferenciji za štampu posle smrti svog zamenika.
Samo osam dana pre napada, novine su objavile svoje drugo izdanje, koje je uključivalo osetljive istrage regionalne carinske uprave i okrutnog ruskog bankarskog sektora.
Levin-Utkinove kolege kažu da je bio odličan i uporan istraživač dostupnih izvora, u eri kada velike arhive javno dostupnih podataka i slike koje su kreirali korisnici na društvenim mrežama nisu bili dostupni novinarima.
„Tolja je imao veze u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu“, priseća se Domnin, koristeći Levin-Utkinov nadimak. „Bio je bibliofil koji je sakupio ogromnu kućnu biblioteku.“
Prema Domninu, u poslednjim brojevima lista pre smrti sam Levin-Utkin nije pisao eksplozivne članke, ali jeste doprinosio kritičkom istraživanju i izveštavanju. Nakon objavljivanja, list je izazvao glasne reakcije iz carinske službe i „ne baš pametne ljude“ iz službe obezbeđenja banke, koji su pokušavali da otkriju izvor informacija, rekao je Domnin.
A postojao je i još jedan članak na kojem je Levin-Utkin radio, dodao je Domnin. Taj tekst objavljen u poslednjem broju takođe je privukao pažnju: kopanje po prošlosti novoimenovanog šefa ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), bivšeg špijuna KGB-a, lokalnog funkvionera Vladimira Putina.
‘Kako dolikuje špijunu’
Ruski predsednik Boris Jeljcin 25. jula 1998. imenovao je Putina za novog šefa FSB-a. Putina, koji u Jeljcinovoj administraciji počeo da radi 1996, posle šestogodišnjeg perioda u gradskoj vlasti Sankt Peterburga. Bio je to svojevrsni povratak kući.
„Počeo sam kao mlađi agent u direkciji KGB-a u Sankt Peterburgu. To je bilo pre 23 godine. Ponavljam, ovi zidovi su moj dom“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle njegovog imenovanja.
Kao šef komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga, pod gradonačelnikom Anatolijem Sobčakom, Putin je bio uticajni lokalni funkcioner čija je umešanost u unosne i mutne poslove izazvala kritiku gradskih poslanika, koji su u jednom trenutku pozvali i na njegovu smenu.
Mađutim, van ruske carske prestonice Putin je široj javnosti bio praktično nepoznat. Njegovo imenovanje na najmoćnije bezbednosno mesto u zemlji navelo je novinare da se muče da iskopaju informacije o čoveku čiji je profesionalni život godinama uglavnom bio posvećen pogrešnom usmeravanju i podmetanjima.
Upravo su Levin-Utkinove novine, u rodnom gradu budućeg predsednika, ponudile čitaocima jedan od prvih Putinovih profila u ruskim štampanim medijima. Oslanjali su se na temeljnu pretragu malo poznatih aspekata iz njegovog vremena kada je bio lokalni funkcioner u Sankt Peterburgu.
Pod naslovom „Potpukovnik Putin nezakonito vodi FSB“, članak se bavi Putinovim ličnim i profesionalnim vezama sa političarima na regionalnom i nacionalnom nivou.
Između ostalih, to su Putinov mentor Sobčak, bivši Jeljcinov šef kabineta i prvi potpredsednik vlade Anatolij Čubajs, kao i bivši premijer Viktor Čerdomirdin, šef partije Naš dom je Rusija, čiju je regionalnu kampanju u Sankt Peterburgu na parlamentarnim izborima 1995. vodio upravo Putin.
„Od njegovog nedavnog imenovanja, novinari pokušavaju da iskopaju više informacija o prošlosti novog šefa Lubjanke (štaba FSB). Ispostavilo se da Putin nije ostavio ni dobre ni loše impresije. Osim zvaničnih podataka, vrlo malo se zna o njegovoj karijeri. Kako i dolikuje špijunu, on u dosijeu nema nijednu veću aferu. Ipak, s nekoliko činjenica o njegovom radu u Sankt Peterburgu skinuta je „oznaka tajnosti“, navodi se u članku.
U ovom tekstu nema bombastičnih otkrića o Putinu. Zapravo, čini se da su neki delovi prepisani iz kraćeg napisa koji je dve nedelje ranije objavio moskovski dnevnik Komersant.
Međutim, Putinov profil objavljen u Levin-Utkinovom listu dotiče se oblasti i tvrdnji o kojima Komersant ne piše. To se odnosi i na istragu poslanice iz Sankt Peterburga Marine Salije o Putinovim sumnjivim poslovima, kao šefa Komiteta za spoljne odnose. Zbog toga je Salije pozvala da se Putin razreši dužnosti.
Profil u novinama, objavljen pod pseudonimom „A. Kirilenko“, zaključen je sumnjivom tvrdnjom da je Putinovo imenovanje za direktora FSB prekršilo internu kadrovsku politiku agencije.
Spominje se navodni interni uslov da to mesto može popuniti samo osoba sa činom generala, dok se Putin nikada nije popeo više od čina potpukovnika. Ruski zakon koji reguliše FSB, međutim, precizira da direktora imenuje predsednik, ali ne pominju se uslovi u vezi sa činom kandidata.
Domnin, glavni urednik lista, rekao je za RSE da Levin-Utkin nije napisao profil, ali da jeste bio među onima koji su doprineli istraživanju.
„Sve zaposlene u novinama rasporedio sam po bibliotekama, da traže informacije“, prisetio se Domnin u telefonskom intervjuu.
On je dodao i da mu je, nakon objavljivanja, prišao Putinov saradnik i raspitivao se na koji način list finansira svoje poslovanje.
Domnin je ponudio ime navodnog posrednika, političkog stratega iz Sankt Peterburga angažovanog na aktivnostima partije Naš dom je Rusija, a čiju je regionalnu kampanju 1995. predvodio Putin. Domnin je ispričao da su se dva muškarca sreli u Mekdonaldsu na centralnom trgu u Sankt Peterburgu.
„Njegove prve reči su bile: ’Zašto ste objavili tako lošu Putinovu fotografiju? Da ste me pozvali, dao bih vam dobru‘“, priseća se Domnin navodnog sastanka.
Kada su do njega došli reporteri RSE, ovaj politički strateg negirao je da poznaje Domnina ili da je upoznat sa Putinovim profilom na kojem je Levin-Utkin radio.
RSE ne navodi ime te osobe jer nije useo da iz nezavisnog izvora potvrdi Domninove navode o sastanku sa političkim strategom. Danas, on nema nikakve odnose sa Putinom ili Kremljom.
‘Enciklopedijsko znanje’
Informacije o Levin-Utkinu praktično ne postoje na mreži, osim nekoliko članaka o napadu koji je doveo do njegove smrti, te kratkih snimaka na spiskovima medija koji beleže desetine ruskih novinara ubijenih od raspada Sovjetskog Saveza 1991.
Oni koji su radili sa njim opisuju Levina-Utkina kao ljubitelja knjiga, prijatnog i opreznog čoveka, arhetip osobe iz krugova inteligencije Sankt Peterburga.
„Uvek je tražio zrnce racionalnosti. Bio je veoma obrazovana osoba, koja se lepo izražavala. Često bi mi se činilo da poseduje pravo enciklopedijsko znanje“, rekao je za RSE Aleksej Lušnjikov, koji je bio vlasnik medijske kompanije u Sankt Peterburgu za koju je Levin-Utkin radio.
Pre nego što je započeo karijeru u novinarstvu, Levin-Utkin je radio u fabrici za proizvodnju kožnih kauča, rekao je Lušnjikov.
„Još se sećam njegovih priča o kožnim kaučima: kako se prave, kakve vrste kože sve postoje. Tolja je znao skoro sve o tim stvarima. Uvek je sedeo u knjižarama“, rekao je Lušnjikov.
Domnin je dodao da je Levin-Utkin u medijima počeo da radi 1993. „Ubili su profesionalnog novinara“, rekao je on za RSE.
U čitulji objavljenoj mesec dana nakon Levin-Utkinove smrti, njegove kolege napisale su da njihov ubijeni kolega „za 41 godinu svog života nije stvorio nijednog neprijatelja“.
„Uvereni smo da ga jednostavno nije imao“, napisali su novinari. „Uspeo je da sačuva svoju dečiju spontanost u odnosu prema ljudima i životu uopšte. Voleli smo ga, kao što se mogu voleti samo dobri, divni ljudi.“
‘Namerno ubijen’
Gotovo četvrt veka nakon što je Levin-Utkin pretučen na smrt, zločin ostaje nerešen. Isti slučaj je i sa brojnim drugim napadima na novinare u postsovjetskoj Rusiji.
„Za mene je to bilo potpuno neshvatljivo, upravo zato što je Tolja bio oprezna osoba“, rekao je za RSE Lušnjikov. „Kako je mogao postati žrtva?“
U publikaciji objavljenoj ubrzo nakon smrti Levin-Utkina, ruska medijska fondacija Glasnost, citira se doktor koji ga je lečio nakon napada. On je rekao da „priroda povreda omogućava da konstatujemo da je novinar namerno ubijen“.
Isti bilten citirao je šefa policijske stanice u Sankt Peterburgu koji je rekao da „za sada nema potvrde da je napad na Levin-Utkina povezan sa njegovim profesionalnim aktivnostima“.
„Policija je sklona da veruje da je ovaj slučaj uključivao rutinsku pljačku“, rekao je Sergej Kukštel, načelnik 59. stanice.
Domnin je, međutim, za RSE ispričao da se njemu činilo da su istražitelji bili zainteresovaniji za drugi mogući motiv, u trenutku kada je ispitivan u lokalnoj policijskoj stanici.
„Posebno ih je zanimao profesionalni motiv“, rekao je on.
Domnin je rekao da je dva puta ispitivan u vezi sa zločinom – jednom u redakciji, dan nakon napada i jednom u policijskoj stanici u Primorskom okrugu Sankt Peterburga (iako je zločin počinjen u gradskom okrugu Viborgski). Domnin je rekao da ljudi koji su ga ispitivali u policijskoj stanici nisu čak ni vodili zapisnik o razgovoru, kao i da veruje da su to verovatno bili oficiri FSB, a ne policija.
Policija Sankt Peterburga nije odgovorila na upit o statusu istrage ubistva Levin-Utkina.
Iuridičeski Peterburg segodnia uspela da objavi još četiri izdanja posle ubistva novinara – ukupno šest – pre nego što je ugašena, i to zbog neispunjenja obaveza ruske vlade. To se poklopilo sa Levin-Utkinovim 41. rođendanom (17. avgust 1998) i dogodilo se samo tri dana pre kobnog napada.
Levin-Utkina je nadživela njegova supruga, koja nije želela da razgovara sa novinarima RSE. Uprkos navodima policije, medijskih posmatrača i Levin-Utkinovih kolega o njegovom radu za Iuridičeski Peterburg segodnia, njegova udovica je tvrdila da on nikada nije radio za novine. Naknadni pozivi za objašnjenje ove tvrdnje ostali su bez odgovora.
Levin-Utkinova udovica i danas živi u istom stanu u kome je par živeo pre 24 godine, u zgradi u kojoj je smrtno pretučen na povratku sa posla.
RSE u nastavku objavljuje prevod profila Vladimira Putina na kojem je radio Anatolij Levin-Utkin, neposredno pre njegovog kobnog prebijanja. RSE je dodao linkove i fotografije koje opisuju pozadinu događaja i pojedinaca citiranih u tekstu.
Potpukovnik Putin nezakonito vodi FSB
Prema kadrovskoj strukturi, direktor službe bezbednosti morao bi biti general-potpukovnik.
Potpukovnik KGB u penziji Vladimir Putin, 25. jula je ukazom predsednika imenovan za direktora FSB.
On je dobio zadatak da u kratkom roku reformiše agenciju i čak nekoliko puta smanji njeno centralno osoblje, na ukupno oko 4.000 oficira. Ušteda bi omogućila povećanje plata za preostale zaposlene. Ako se FSB finansira po rezidualnom modelu, njeni najbolji oficiri verovatno će otići. Kako kaže izreka – nova metla čisti. Međutim, Putin je izjavio da neće biti masovnog smanjenja osoblja FSB.
Kovaljov
Putinov prethodnik, armijski general Nikolaj Kovaljov, nije bio posebno popularan u službi, budući da nije uspeo da obezbedi povećanje plata – nešto u čemu jesu uspeli šefovi Ministarstva unutrašnjih poslova i Generalnog tužilaštva. Kovaljov je bio izrazito stidljiv za visokog oficira i više je voleo da izveštava o uspesima svoje agencije nego o problemima.
U FSB-u se očekivalo njegovo otpuštanje. To je bio razlog za odlaganje vežbi na Severnom Kavkazu – vežbi u kojima su učestvovali policija, vojska, FSB, Ministarstvo za vanredne situacije i Federalna granična služba – sa 25. jula na 27. jul. Ministar unutrašnjih poslova i rukovodeći tim za vežbe bio je Sergej Stepašin.
Kovaljov je za šefa FSB-a postavljen više od dve godine ranije. I to posle čuvenog skandala sa „kseroks kutijom“ u kojoj su članovi Jeljcinovog predizbornog štaba Sergej Lisovski i Arkadij Jevstafjev pokušali da iznesu više od 500.000 dolara iz sedište ruske vlade. Šef FSB-a Mihail Barsukov, koji je učestvovao u njihovom pritvaranju, brzo je napustio funkciju.
Za smenu Kovaljova nije naveden nikakav konkretan razlog. Premijer Sergej Kirijenko preneo mu je predsednikovu „zahvalnost“ za „veliki i važan“ posao koji je obavio. Međutim, Kovaljov nije poznat po nekim značajnijim dostignućima. Sasvim suprotno.
Njegov jedini veći uspeh bio je uspostavljanje telefonske linije FSB-a za pokajnike stranih obaveštajnih službi. Ali čak i bez telefonske linije, FSB je uvek stabilno radio u svojim kontraobaveštajnim operacijama: samo 1997. je 30 stranih obaveštajnih službenika proterano iz Rusije, a sedam ruskih državljana koji su radili za strane obaveštajne službe je neutralisano.
Uspehe nije pratilo ekonomsko odeljenje FSB, koje je stalno imalo nedovoljno osoblja, zbog prelazaka mnogih službenika u poresku policiju. Međutim, 1997. ekonomska kontraobaveštajna služba pomogla je da se prihodi državnog budžeta povećaju za više od 16 milijardi rubalja.
Specijalna operacija za oslobađanje kidnapovanog švedskog diplomate, pod ličnom komandom Kovaljova, krajem prošle godine stekla je svetsku slavu. Tokom operacije, grupa specijalnih snaga Alfa ubila je jednog od svojih najviših oficira, načelnika štaba, Anatolija Saveljeva. Da bi sačuvali reputaciju grupe, podržali su zvanični uzrok smrtinaveden kao „srčani udar“. Saveljeve kolege već sledećeg dana su uklonile njegovu medicinsku dokumentaciju iz bolnice. Anatolij Saveljev je posthumno dobio titulu Heroja Rusije.
U vladinim krugovima rekli su da je Kovaljov „predugo ostao na svom mestu“. Sve u svoje vreme. Jeljcin mu je, međutim, obećao drugo nameštenje, a Kovaljov je dobio nekoliko unosnih ponuda, kažu upućeni. Ovo podseća na Krilovljevu basnu Kvartet – šta su uopšte donele sve te promene?
Putin i bezbednosni aparat
„Posle univerziteta, počeo sam da radim kao mlađi istražitelj. Sada – zamislite to – postao sam direktor celog sistema“, rekao je Vladimir Putin novinarima kada je preuzeo funkciju.
Zaista, pre 23 godine, Putin je prihvatio ponudu da radi za bezbednosne službe, pošto je diplomirao pravo na Lenjingradskom državnom univerzitetu. Počeo je kao mlađi istražitelj u Upravi za spoljnu obaveštajnu službu KGB-a. Tamo je radio 15 godina, specijalizujući se u zemljama nemačkog govornog područja: Zapadnoj Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Stigao je do čina potpukovnika, ali je 1991. dobrovoljno napustio KGB.
Od njegovog nedavnog imenovanja, novinari pokušavaju da iskopaju više informacija o prošlosti novog šefa Lubjanke (štaba FSB). Ispostavilo se da Putin nije ostavio ni dobre ni loše impresije. Osim zvaničnih podataka, vrlo malo se zna o njegovoj karijeri. Kako i dolikuje špijunu, on u dosijeu nema nijednu veću aferu. Ipak, s nekoliko činjenica o njegovom radu u Sankt Peterburgu skinuta je „oznaka tajnosti“.
Putin i Sobčak
Putinova karijera u Sankt Peterburgu bila je neraskidivo povezana sa Anatolijem Sobčakom, sve dok bivši gradonačelnik nije izgubio na izborima 1996.
Prvi put su se upoznali kada je Putin studirao pravo na Lenjingradskom državnom univerzitetu, gde je Sobčak držao predavanja o privrednom pravu. Kasnije, Putinovo iskustvo u službama bezbednosti pomoglo mu je da postane prorektor za međunarodne odnose (ovu oblast delovanja nadgledao je KGB). Tamo je našao svog bivšeg profesora i ubrzo preuzeo funkciju u prvom demokratskom gradskom veću Lenjingrada. Putinova administrativna karijera počela je u maju 1990. kada je Sobčak postao predsednik saveta. Kao njegov pomoćnik, Putin je uspeo da mu istovremeno bude pomoćnik, referent i sekretar.
Prema rečima onih koji su ih poznavali, Putin je imao značajan uticajna bivšeg gradonačelnika. Ali van Marinskog dvorca, šira javnost praktično ništa nije znala o njemu. Iskusan profesionalac – govorio je nemački, imao kontakte sa zapadnim partnerima čije je poverenje stekao – Putina je u gradskoj upravi pratila reputaciju moćnog posrednika. Kada je Sobčak izabran za gradonačelnika Sankt Peterburga, Putin je postao jedan od njegova tri zamenika i, zapravo, jedna od najuticajnijih političkih ličnosti u gradu.
Ali Putin nikada nije isticao svoju izuzetnu blizinu vlasti, čak ni kada je bio vršilac dužnosti gradonačelnika (što se često dešavalo). Uvek se držao na distanci.
Putin, birokrata, nadgledao je uspostavljanje menjačnice u Sankt Peterburgu, diplomatske kancelarije, industriju kockanja i nevladine organizacije. Posredovao je u prodaji hotela Astoria i otvaranju jedne od prvih inostranih banaka, BNP-Dresdner Banke za Rusiju. Koordinirao je i službe bezbednosti: vojsku, policiju, kontraobaveštajnu službu, tužilaštvo, carinu. Realizovan je samo jedan od njegovih stranih investicionih projekata: izgrađen je proizvodni pogon Coca-Cole.
Putin je tokom svog mandata u kabinetu gradonačelnika samo jednom zvanično optužen da je koristio metode tajnih službi. Prema rečima bivšeg predsednika gradskog veća Sankt Peterburga Aleksandra Beljajeva, Komitet za spoljne odnose koji je osnovao Sobčak, a na čelu sa Putinom, prikupljao je informacije o ruskim kompanijama koje će kasnije biti prodate stranim vlasnicima. Istovremeno, tužilaštvo je Putinu zamerilo da je previše lakoveran i da je izdavao nelegalne dozvole za kockanje.
Godine 1992. sprovedena gradsko veće je sprovelo istragu o aktivnostima odbora u vezi sa nekoliko uvoznih i izvoznih poslova. Otkrilo je da su neki od njih sklopljeni po cenama koje nisu odgovarale onima na svetskom tržištu. Putin je priznao greške, dogovori su poništeni, a niko nije kažnjen.
Putin i Černomirdin
Putin je 1995. učestvovao u političkoj kampanji. U to vreme očekivalo se da guverneri ili njihovi zamenici vode regionalne kancelarije (pro-Jeljcinovske) partije Naš dom je Rusija. Putin je postao šef njene kancelarije u Sankt Peterburgu. Stanovnici tog grada mogli su da vide postere Viktora Černomirdina na skoro svakom bilbordu u gradu. Ali Putin nije opravdao očekivanja: partija Naš dom je Rusija zauzela je tek treće mesto na parlamentarnim izborima u Sankt Peterburgu, obezbedivši dva mesta(jedno od njih zauzela je gradonačelnikova supruga Ljudmila Narusova).
Putin i Jakovljev
Putin je bio šef Sobčakove kampanje na izborima 1996. i način na koji je vođena u mnogo čemu je odredio njen rezultat. Nakon što je Sobčak izgubio, gradom su kružile glasine da je Putin „prodao“ svog šefa, i to na sastanku sa njegovim rivalom Vladimirom Jakovljevom, nekoliko dana pre izbora. Međutim, Putin je podneo ostavku odmah posle izbora.
Ovaj neuspeh nije zaustavio njegovu karijeru. Prema Putinovim rečima, on je došao u Moskvu na poziv Pavla Borodina i postao njegov zamenik. Ali verovatno su lične političke preferencije moćnih ličnosti takođe igrale ulogu.
Putin i Čubajs
Šef kabineta predsednika Anatolij Čubajs podržao je Sobčaka i posle njegovog poraza pokušao je da oslabi tim novog guvernera. Bila je to njegova inicijativa da u saveznu vladu pozove dva bivša prva zamenika gradonačelnika: Čubajsovog starog prijatelja Alekseja Kudrina, kao i Vladimira Putina.
U martu 1997. Putin je preuzeo upražnjeno mesto šefa Vladine službe za odgovornost. U tom svojstvu, često je stizao u glavne vesti: Putin je bio taj koji je otkrio senzacionalne rezultate inspekcije prodaje oružja Jermeniji, kao i sistematskih kašnjenja u isplatama plata u vojsci.
Nekoliko meseci pre nego što je postao direktor FSB-a, Putin je bio zamenik šefa kabineta, gde je bio odgovoran za regionalnu politiku. Nedelju dana pre novog imenovanja, Jeljcin mu je zadužio da pripremi dokumente o razgraničenju nadležnosti između federalnih i regionalnih vlasti.
Putin i Kovaljov
Putin je sa simpatijama govorio o svom prethodniku: Kovaljov je radio u agenciji tokom teških, ranih godina reformi. Hoće li Putin slediti politiku Kovaljova? To je moguće jer veruje da su Kovaljovljevi reformski planovi dovoljno razvijeni, tako da nema potrebe da se bilo šta izmišlja. Glavno je da reforme treba da povećaju efikasnost agencije. Neki sektori zahtevaju proširenje, a ne smanjenje. Prema Putinovim rečima, to je slučaj sa odeljenjem za privredni kriminal i grupom za kompjutersku kontrolu koja sprečava curenje poverljivih informacija na internet. Novi šef posebno se fokusirao na protivterorističke operacije: po Putinovom mišljenju, ove snage moraju biti manje raspršene i efikasnije.
Osim toga, nedavnom predsedničkom uredbom, novi šef FSB-a zadužen je da obnovi odeljenje za zaštitu ustavnog poretka. Međutim, ovo je vrlo slično zloglasnoj Petoj upravi KGB-a (odgovornoj za obračun protiv disidenata u SSSR), tako da to ne bi trebalo da bude težak izazov za Putina.
Nakon Putinovog imenovanja, došlo je do velikog interesovanja za njegovog bivšeg šefa Sobčaka. On je svedok u korupcionaškoj aferikoju je pokrenuo ne samo Jurij Skuratov, već i šefovi Ministarstva unutrašnjih poslova i FSB-a. Hoće li Vladimir Putin iskoristiti svoju poziciju da zaštiti svog bivšeg šefa? Putin je u svojim intervjuima ponovio da bivši gradonačelnik nema čega da se plaši, ako odluči da se vrati u Rusiju.
Što se tiče ideje o ujedinjenju FSB-a i MUP-a koju je nedavno promovisao Sergej Stepašin, Putin veruje da se to već dogodilo – on i Stepašin su prijatelji i radiće zajedno. Ali nijedan oficir FSB-a nikad neće postati policajac.
Vladimira Putina ni najmanje ne brine činjenica da, prema kadrovskoj politici, samo general može biti na čelu FSB.
A. Kirilenko
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.