Poreski obveznici sa skoro milion evra „finansirali“ tabloide i lažne vesti

Rekorderi u sumi novca dobijenog iz budžeta tokom prošle godine, prema istraživanju portala Raskrikavanje, su firme biznismena Igora Žeželja koje su izdavači portala Kurir, Espreso i Mondo. Na konkursima za medijsko sufinansiranje od lokalnih vlasti prošle godine dobile su najmanje 118.500 evra. Istovremeno, Adria Media Group je prošle godine dobijala i tendere – blizu 29 miliona dinara.

Rekorder u broju netačnih, pristrasnih ili neutemeljenih naslova na naslovnicama, prema istom istraživanju, je Informer – čak 275 takvih naslova imali su tokom prošle godine. Iste 2021. ovaj tabloid je iz budžeta dobio oko 136.000 evra kroz medijske konkurse i reklamne ugovore.

Postavlja se pitanje svrsishodnosti trošenja tog novca, ukazuje novinarka Vesna Radojević.

„Gube sudske slučajeve, na sudu su non-stop, tuže ih. Dakle, to su mediji koji ne poštuju Kodeks novinara Srbije. Zašto ti mediji zaslužuju da budu finansirani iz naših džepova? Dakle, mi smo sada došli do tog paradoksa da vi i ja, da poreski obveznici Republike Srbije finansiraju proizvodnju lažnih vesti“, naglašava Vesna Radojević.

Večernje novosti su tokom prošle godine na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, kao i na jednom konkursu Ministarstva informisanja, iz lokalnih i državnog budžeta dobile oko skoro 49.000 evra dok je, preko oglašavanja, u ovaj medij iz državne kase otišlo oko 135.000 evra.

Istraživanjem Raskrikavanja obuhvaćeni su i tabloidi Alo, Srpski telegraf i Objektiv.

Neretko se dešava da mediji iz Beograda budu korisnici lokalnih konkursa u unutrašnjosti, ukazuje Radojević.

„To treba da se podrže lokalni mediji, lokalni novinari, koji grcaju po tim malim mestima, a ne da se finansiraju ovde ove beogradske redakcije koje služe samo za obračun, kao što sam rekla, sa opozicijom i sa kritičarima i koji izveštavaju na način koji nije profesionalan“, ističe Vesna Radojević.

Za profesorku na Fakultetu političkih nauka Aleksandru Krstić važno je pitanje transparentnosti konkursa, ali i ljudi koji se nalaze u komisijama za dodelu sredstava.

„Preglednom kratkih biografija, imate ta rešenja na sajtu Ministarstva kulture, rešenje o imenovanju komisija –  vidimo nekada da su ti nezavisni medijski stručnjaci zapravo novinari, urednici ili čak direktori koji su zaposleni u medijima koji dobijaju sredstva iz budžeta. Dakle, da li i o kakvoj vrsti nezavisnosti se tu radi – to ne mogu da procenim“, navodi Aleksandra Krstić.

Istraživanjem Raskrikavanja nije obuhvaćeno sve što tabloidi dobijaju od reklama i sponzorstava državnih kompanija.