Milomir Marić i Željko Mitrović, odgovorni urednici Hepija i Pinka, na javnim razgovorima u REM-u (foto: Cenzolovka)
Savet REM-a čine sve neki hegelijanci, naravno u najbanalnijem mogućem smislu i samo u skladu sa onom anegdotom kad su učenici svom profesoru povikali da se činjenice ne slažu i da se protive njegovom tumačenju, a Hegel im odgovorio: „Tim gore po činjenice”.
Po tom anegdotskom principu je i Savet REM-a objavio svoje obrazloženje kako su televizije Pink, Hepi, Prva i B92 zaslužile da dobiju nacionalne frekvencije.
Odluka o izdavanju dozvola za nacionalne televizijske frekvencije koja je, kao tekst na 85 strana, juče objavljena na sajtu REM-a prepuna je lažnih i nepotpunih podataka, zaključaka koji mogu biti samo plod mašte, izvrtanja činjenica, a sve sa očiglednom namerom da se svesno obmane javnost i zadovolji forma, ma koliko sadržaj bio izmišljen.
REM se i inače ne može lako uhvatiti „ni za glavu ni za rep” jer se podaci predstavljeni na sajtu ovog regulatora ne slažu sa podacima iz njegovih godišnjih izveštaja. Bezbroj puta je uhvaćen da ni u godišnjim izveštajima ne predstavlja punu istinu, a posebno umanjuje broj prijava za kršenje zakona koje podnose sami građani. Pa ipak, odstupanja od činjenica su tako velika, da ih je lako uočiti.
U donetoj odluci o dodeli frekvencija izabranoj četvorci, za koju u javnost postoji opravdana sumnja da je doneta unapred i van samog REM-a, REM-u je na ruku išao i zakon koji predviđa da se brišu sva rešenja o merama kojima su emiteri kažnjeni, a koja su starija od dve godine.
U Analizi efekata rada REM-a, koju je objavila Slavko Ćuruvija fondacija, posebno se ističe da REM retko i suviše blago reaguje na kršenje zakona, a zabrinjavaju i podaci da je mnogo prijava građana koji ne pripadaju nijednoj organizaciji, a osetili su se ugroženi sadržajem koji je emitovan na ovim televizijama. Primećeno je da Regulator krije prijave. Na primer, Slavko Ćuruvija fondacije je protiv TV Pink, zbog produžene kampanje protiv televizije N1 iz novembra 2019. godine, podnela prijavu kojoj su se pridružili i građani, njih 523. Ove prijave nisu registrovane, pa ni vidljive na portalu REM-a, iako je Savet o njima odlučivao, kako se vidi iz zapisnika sa sednica Saveta. Ukupan broj registrovanih prijava fizičkih i pravnih lica od 2017. do 2019. godine iznosio je 952, dok je na veb-sajtu registrovana ukupno 171 prijava i odluka Regulatora.
SAKRIVENE PRIJAVE GRAĐANA
REM nezakonito istakao ponašanje emitera samo u poslednjih godinu dana
REM je zaključio da je svih 14 televizija koje su konkurisale za frekvencije ispunilo četiri glavna kriterijuma na osnovu kojih se odlučuje o dodeli dozvola, a među njima je i onaj da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde.
Za televizije koje su najviše kršile ove standarde – Pink, Hepi, Prvu i B92 istaknuto je da ih „nisu kršile u poslednjih godinu dana”.
Nije jasno na osnovu kog zakona ili pravila je REM isticao i pozivao se samo na poslednjih godinu dana. Jasno je da je to uradio da bi doneo odluku koja se od njega očekivala.
„Ova odluka koju je REM objavio služi samo kao formalno pokriće. Suština je da sve što je rađeno u poslednjih godinu dana, a ima toga mnogo, od monitoringa REM-a čiji se rezultati ne poklapaju sa nalazima Odira, Crte ni Birodija, a po kojima su Pink, Hepi, Prva i B92 bili objektivni, a ostale televizije nisu, zatim nesankcionisanje Pinka, nepokretanje slučaja ’Oliver Ivanović’… Sve što je rađeno u poslednjih godinu dana imalo je za cilj da kažu ’svi su isti’ i da se sada poentira sa pričom – ne gledamo ništa, gledamo obećanja”, kaže za Cenzolovku Zoran Gavrilović iz Birodija, koji se godinama bavi monitoringom elektronskih medija.
„Nisam video kako je REM, na osnovu kojih monitoringa, svojih ili nekih drugih, zaključio da su ove četiri televizije objektivne i da ispunjavaju kriterijume iz Zakona o elektronskim medijima”, dodaje Gavrilović.
U Odluci REM-a, a na osnovu isticanja da u prethodnih godinu dana četiri najveće komercijalne televizije nisu kažnjavane, stoji, za zdrav razum uvredljiv, zaključak da će:
„TV PINK, Nacionalna Happy TV, PRVA i TV B92 u većoj meri nego ostali podnosioci opravdati postojanje višestrukih benefita za gledaoce na području cele Republike, prevashodno kroz objektivan i pravovremeni pristup u prenosu informacija, kroz sopstvenu produkciju programskih sadržaja kao dokaz ukupnih proizvodnih mogućnosti i raznovrsnost ponuđenih programskih žanrova na način da se zadovolje potrebe najšireg auditorijuma i ojača medijski pluralizam.”
Sva rešenja o merama starijim od dve godine izbrisana su sa sajta REM-a i iz Registra medijskih usluga, u skladu sa članom 29 stav 9 Zakona o elektronskim medijima. Prema tome, zakon je Hepiju i Pinku išao na ruku, jer je REM prilikom ovog konkursa odlučio da u obzir uzme samo one mere koje su izrečene tokom poslednje dve godine – šest Hepiju i dve Pinku.
Ovde su te izrečene mere i sve te starije od dve godine se više ne mogu otvoriti, a nisu ni razmatrane: http://www.rem.rs/sr/odluke/izrecene-mere
Olivera Zekić i članovi Saveta REM-a pred početak sednice na kojoj je pala odluka o dodeli nacionalnih frekvencija (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
REM izmislio „benefite” za gledaoce i „potencijale” televizija
Obrazlažući svoju odluku zašto se opredelio baš za Pink, Hepi, Prvu i B92, REM je bukvalno izmislio „raznovrsnost” programa – filmskog, dokumentarnog, informativnog i dečjeg, odnosno naučno-obrazovnog – kojima će se ove televizije navodno dopunjavati.
U elaboratima samih televizija nema osnova za takav zaključak, kao ni garancija da će poštovati procente „kvalitetnog programa”. Sve se svodi na obećanja televizija koje najveći deo „kvalitetnog programa” nikad nisu ni imale. Uostalom, isto to su obećale i u elaboratima zbog kojih su prvi put dobile nacionalne frekvencije, pa „kvalitetnog programa” nije bilo ni u tragovima.
U Odluci piše:
„Kada je reč o TV Pink, Savet je prilikom odlučivanja, kao odlučnu činjenicu istakao izraziti potencijal za proizvodnju sopstvenog filmskog, igranog i najavljenog kulturno-umetničkog programa. Kod odluke za izdavanje dozvole za Nacionalnu Happy TV, Savet je imao u vidu slojevitost najavljene produkcije informativnog žanra, dok je kod TV Prva naročito cenio potencijal dokumentarnog programa, a kod TV B92 naučno-obrazovnog programa i dečijeg programa i programa za maloletnike.”
Pink je najavio da će najviše imati informativnog programa – 20%, EPP programa (oglašavanje) 20%, isto toliko rijalitija, a igranog i serijskog program 35%.
Prva je, po REM-u, televizija koja će biti značajna za dokumentarce, a sama Prva je predvidela tek 7% takvog sadržaja.
Hepi je predvideo 30% informativnog programa, B92 svega 10% dečijeg programa, a naučno- obrazovnog 7%.
REM KAŽE „INCIDENT” ZA SISTEMATSKO KRŠENJE ZAKONA
Kod sve četiri televizije istaknuto je da su mere izricane iznimno, te da je „reč o pojedinačnim situacijama koje su se dešavale, po pravilu, u tzv. živom programu, u kom nije isključena njihova odgovornost, ali u kojem je smanjena mogućnost kontrole urednika i/ili voditelja na emitovani sadržaj”.
Da nije reč ni o kakvim iznimnim situacijama, koje su se potkrale u živom program, kako to REM nastoji da predstavi, nego o sistematskom kršenju zakona, gde se isti prekršaji ponavljaju dan za danom, svedoče brojni primeri. Naročito je to vidljivo u tabloidnom iskorišćavanju neke nesreće koja je pogodila dete.
Uzmimo samo primer Hepija i meru upozorenja iz decembra 2021. godine. Ta mera je izrečena zbog toga što je u televizijskom programu 18. avgusta u emisiji „Posle ručka” i 20. avgusta u emisiji „Dobro jutro, Srbijo” emitovan razgovor sa gostom koji je izneo detalje iz istog porodičnog spora sa navođenjem punog imena i prezimena, bez njihovog pristanka.
Dve mere zbog prekršaja zakona, koje je REM uzeo u obzir, izrečene su TV Prva tokom poslednje dve godine i iz primera se vidi da nije nikakav incident „u živom programu”.
Prva je otkrila identitet maloletnog lica, REM je upozorio. Prva je zatim komentarisala tu meru, a usput ponovo otkrila identitet maloletnog lica. REM zatim zabranjuje emitovanje sporne emisije na 24 sata. Prva emituje pandan te emisije i ponovo komentariše meru. Nekoliko sati kasnije Prva ponovo otkriva identitet maloletnog lica. Nekoliko meseci kasnije REM – upozorava.
Radi se o primeru iz februara 2020. godine kad je Prvoj izrečena mera upozorenja jer je indirektno otkrila identitet devojčice, žrtve vršnjačkog nasilja, saopštavanjem imena i prezimena njene majke, te prikazivanjem kadrova na kojima se vidi maloletnica. Ovaj prekršaj ponovljen je mesec dana kasnije – kroz komentarisanje izrečene mere – zbog čega REM izriče meru zabrane emitovanja emisije „Jutro” na 24 sata.
U emisiji „Vesti specijal”, pandanu „Jutra”, voditeljka je zatim komentarisala izostanak originalne emisije, čime je povredila zakonske obaveze naložene izrečenom merom. Istog dana, u emisiji „150 minuta” ponovo je otkriven identitet maloletnice.
U ovom slučaju reč je o „visokom stepenu ugrožavanja i kršenja prava maloletnika” i uočena je „učestalost ponavljanja radnje”, zaključio je tada REM-a u jednom od svojih rešenja.
U februaru 2021. godine Prva – zajedno sa ostalim nacionalnim televizijama – učestvuje u tabloidnom eksploatisanju slučaja samoubistva dečaka. Kako je Cenzolovka tada pisala, u izveštajima Službe za nadzor i analizu navedeno je da su ove televizije otkrile identitet preminulog maloletnika, prekršile Zakon o elektronskim medijima i pravilnike REM-a o zaštiti maloletnih lica i ljudskih prava.
Verbalno nasilje predstavljaju kao „uzavrele strasti”
TV Prva često organizuje debate o pitanjima ženskih prava, ali, kako za Cenzolovku ističe aktivistkinja kolektiva Ženska solidarnost Jelena Riznić, često dovode nekompetentne sagovornike i loše tretiraju sagovornice.
„Doživela sam više puta da verbalno nasilje vršeno nada mnom predstavljaju kao ‘uzavrele strasti u studiju’ zbog kontroverzne teme”, kaže Riznić i dodaje:
„Tamo često o ženskim pravima govore oni protiv kojih su podnošene krivične prijave za nasilje u porodici. U programu se, evidentno, daje više vremena muškarcima – dozvoljava im se da pričaju šta žele i da upadaju u reč.”
I kada pozovu žene da govore o temama koje ih se tiču, zaključuje Riznić, one „maltene treba da se rvu da bi dobile svojih 30 sekundi”.
Brojni slučajevi kada REM nije reagovao
Kada je reč o slučajevima u kojima REM nije reagovao, kao primer možemo izdvojiti spornu izjavu Milomira Marića i režisera Predraga Antonijevića o logorima u okolini Prijedora na Hepi TV.
Prijavu su podneli Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Udruženje logoraša „Kozarac” iz Bosne i Hercegovine zbog negiranja postojanja logora i kvalifikacija „to je onaj sa tuberkulozom” i „odveli su onog mršavog i prikazivali su ga u cirkusu, po Evropi”. Članovima REM-a to nije zasmetalo, te Hepi televizija nije kažnjena.
Regulator nije reagovao ni u slučaju kada je televizija Hepi emitovala emisiju u kojoj su astrolozi, numerolozi i grafolozi tumačili horoskop glumice Milene Radulović i Miroslava Aleksića, koji je optužen za seksualno nasilje.
Postupak je pokrenut po prijavi Autonomnog ženskog centra, a većina članova Saveta bila je protiv kažnjavanja ove televizije, pošto je na prethodnoj sednici, kako su tada obrazložili, ta televizija upozorena zbog emisije u kojoj su se takođe pojavljivali vidovnjaci i drugi tumači sudbina.
Deca prepuštena na milost REM-u i nemilost televizijama
Odlukom REM-a „izbrisano” je pamćenje na 12 sati rijalitija na Hepiju, prikazivanje filma sa brutalnim scenama sečenja ljudskog tela u prepodnevnim satima na Prvoj, koja se sad predstavlja kao televizija „porodičnih vrednosti”, potezanje pištolja, scene nasilja…
Istraživački centar CINS objavio je u martu 2019. godine istraživanje iz koga se jasno vidi da su REM i četiri televizije saučesnici u stalnom ataku na dobrobit dece. Tako je u trogodišnjem periodu REM uočio oko 1000 prekršaja televizija Pink, Happy, B92, RTS, Prva koji se odnose na jasno označavanje programa koji mogu da ugroze maloletnike. Tim povodom REM nije izricao mere upozorenja, opomene, niti je privremeno oduzimao dozvole, a emitere nije gonio ni na sudu.
Pravnica u Slavko Ćuruvija fondaciji Nataša Jovanović kaže za Cenzolovku da je ovo prvi put da REM objavljuje detaljno obrazloženje o dodeli frekvencija na ovaj način i da je to verovatno učinjeno pod pritiskom javnosti. „Najluđe od svega je obrazloženje da su televizije poštovale elaborate samo na osnovu toga što im REM nije izdao nijednu meru zbog kršenja, iako je Stručna služba za nadzor i analizu godinama redovno konstatovala kršenje elaborata”, kaže Jovanović. U Odluci piše da je „podnosilac prijave u potpunosti poštovao programski elaborat na osnovu koga mu je izdata dozvola, imajući u vidu da Savet Regulatora nije izrekao nijednu meru navedenom podnosiocu zbog nepoštovanja istog”.
NATAŠA JOVANOVIĆ: LUDO OBRAZLOŽENJE
Masovno kršenje Zakona o oglašavanju, a emiteri ipak kažnjavani i u proteklih godinu dana
Pre samo mesec i po dana REM je objavio na svom sajtu da pokreće postupak protiv četiri televizije koje su sada dobile nacionalne frekvencije. Piše da je protiv B92 to učinjeno jer je u televizijskom programu učinio 187 prekršaja Zakona o oglašavanju, Prva televizija je imala 232 prekršaja, Pink je učinio 493 prekršaja, a Hepi 107.
Kršenje ovog zakona je gotovo jedino koje je REM sankcionisao. Pa ipak, u Odluci REM navodi da u proteklih godinu dana njihovi favoriti nisu kršili zakon.
REM te tuži, REM ti sudi, elaborati su „poštovani”
Za sve četiri televizije Savet REM navodi da su poštovale programske elaborate na osnovu kojih im je pre osam, odnosno 16 godina, dodeljena frekvencija. Međutim, u izveštajima Službe za nadzor REM-a se između ostalog navodi da na televizijama s nacionalnom frekvencijom u tri godine nije emitovan nijedan minut kulturno-umetničkog programa, inače obaveznog za dobijanje dozvole.
„Tokom 2018. godine Hepi i Pink nisu uopšte emitovali dečji i naučno-obrazovni program, dok su na TV Prva ovi sadržaji bili minimalno zastupljeni. Iz programske šeme TV Hepi izostao je i dokumentarni program, dok je na Pinku on emitovan u zanemarljivom procentu od 0,01 odsto”, navodi se u izveštaju za 2018 godinu.
Samo u 2020. godini ove četiri televizije više od 12.000 puta prekršile su Zakon o oglašavanju, a podneto je i nekoliko prijava zbog govora mržnje i emitovanja nasilja.
Da li je svojom odlukom REM anulirao jednu od omiljenih poštapalica predstavnika vladajuće Srpske napredne stranke da su televizije N1 i Nova S „Đilasove i Šolakove televizije”? U Odluci su detaljno prikazani svi vlasnici 14 televizija koje su konkurisale i sa njima povezana lica. Nigde se ne pominje Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, koji je i do sada negirao svoju povezanost sa ovim medijima.
NEMA ĐILASA U VLASNIČKOJ STRUKTURI NIJEDNOG MEDIJA
Lagarije sa finansijama – televizije Hepi i Pink imale enormne dugove
U objavljenoj Odluci REM hvali sve televizije da su finansijski disciplinovane, da redovno izmiruju sve obaveze. Međutim, ako se pogledaju saopštenja i izveštaji na sajtu Regulatora, vidi se da ni to nije tačno.
U februaru 2021. članovi Saveta glasali su o pokretanju postupka prestanka važenja dozvole pre isteka vremena na koji je izdata, i to zbog duga prema REM-u po osnovu naknade za pružanje medijske usluge.
Televizije Hepi i Pink tražile su dodatni rok za izmirenje duga, koji za Hepi iznosi nešto više od 23 miliona, a za RTV Pink gotovo osam miliona dinara.
Da podsetimo i da finansijsko poslovanje ovih televizija nije bilo sjajno i da se odvijalo uz izdašnu pomoć samih građana, tačnije – na teret budžeta. Pinku je odobreno nekoliko kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), o čemu je CINS pisao. Tako je od 2015. do 2017. AOFI Pinku pozajmio blizu 1,3 milijarde dinara, a 2014. je državna agencija praktično garantovala za poslove televizije.
Imalo bi još štošta da se napiše o „hegelijanskom” stilu prekrajanja činjenica kojem su pribegli članovi REM-a, ali to bi značilo da dajemo previše značaja jednom dokumentu koji služi za izigravanje javnosti. Cenzolovka je ovom prilikom podsetila samo na najdrastičnija kršenja profesionalnog i etičkog ponašanja.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.