Da li nam se pričinjava (auto)cenzura?

U prethodnih godinu dana javnost u Srbiji je u više navrata ukazivala na primere medijskih nesloboda, a šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport poručio je u junu prošle godine da su u našoj zemlji vidljiva tri fenomena koji utiču na slobodu govora – autocenzura, obaranje sajtova i zastrašivanje pojedinaca koji su nakon poplava bili zadržavani i hapšeni zbog komentara na društvenim mrežama (Tanjug, 10. 6. 2014. godine).

Krajem maja prošle godine beogradska policija uhapsila je tri osobe zbog sumnje da su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih u poplavama. Načelnik beogradske policije Veselin Milić tada je rekao da se osumnjičeni terete za krivično delo “širenje panike i nereda” u pokušaju (B92, 29. 5. 2014. godine).

Sajt ”Peščanik” oboren je nakon što je objavio tekst o disertaciji ministra policije Nebojše Stefanovića. Blokada je trajala danima, a sukob oko obaranja sajta preneo se i na državni nivo. Do danas nije otkriveno ko stoji iza hakerskih napada na ovaj sajt.

Aprilsko formiranje Vlade koštalo je posla novinara Srđana Škora. On je na dan formiranja Vlade 27. aprila, kao šef deska “Večernjih novosti” u Jutarnjem program RTS-a, kritikovao izbor pojedinih ministara. Istog dana Srpska napredna stranka izdala je saopštenje u kome je državnu televiziju nazvala “poligonom za prljave napade na Aleksandra Vučića” (Tanjug, 27. 4. 2014. 2014. godine). Desetak dana kasnije Škoro je bez obrazloženja smenjen sa mesta šefa deska, da bi nešto kasnije bio prebačen u dnevni sportski list “Sport”.

Za vreme velikih poplava koje su tokom maja pogodile Srbiju pojedini sajtovi su srušeni. Oboren je sajt Teleprompter.rs, koji je u aprilu ove godine hakovan i potpuno obrisan. U vreme poplava hakovan je i blog Nenada Milosavljevića, jednog od urednika satiričnog sajta Njuz.net nakon što je objavio komentar pod nazivom „Državo, ne bismo te više zadržavali“ u kojem ističe propuste države tokom prirodne nepogode.

Blog jednog od najposećenijih sajtova u zemlji Blic.rs više ne postoji. Povod, makar nezvanični, bio je tekst „Ja, AV, dajem ostavku“ koji je na svom nalogu na ovom medijskom sajtu preneo novinar nedeljnika “Vreme” Dragan Todorović.

Nezadovoljan kritikom OEBS-a, premijer Vučić je ušao u sukob sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija Dunjom Mijatović i zamenicom šefa misije u Srbiji Polom Tide, tvrdeći da ova organizacija ne govori istinu u vezi sa cenzurom u Srbiji.

Dunja Mijatović je ranije pozvala vlasti u Srbiji da neguju necenzurisanu debatu o pitanjima od javnog interesa, posebno u kriznim vremenima, kao što je situacija sa poplavama u regionu.

Posle letnje pauze, neke od političkih emisija nisu više bile na programima televizija. Najburnije reakcije javnosti izazvalo je skidanje emisije “Utisak nedelje” sa programa televizije B92, tačnije ponuda menadžmenta te televizije autorki emisije Olji Bećković da pređe na daleko manje gledan kanal B92 info, što je ona odbila. Ona je dodala da ju je lično premijer Vučić više puta nakon emisija pozivao telefonom.

Ispred zgrada televizija B92 i Studio B organizovani su protesti zbog ukidanja emisija “Utisak nedelje” i “Sarapin problem”, a Nezavisno udruženje novinara Srbije je sa više od 1.000 potpisa građana koji su podržali Proglas o medijskim slobodama, zatražilo i javno slušanje u Parlamentu na temu medijskih sloboda. Evropska federacija novinara (EFJ) podržala je svoje članice u Srbiji koje protestuju zbog odluke menadžmenta RTV B92 da ukine emitovanje emisije ”Utisak nedelje” ocenjujući da takva odluka ”miriše na cenzuru”.

Medijska udruženja su više puta reagovala svojim saopštenjima u vezi sa medijskim slobodama, ali i bezbednošću novinara. Tako su izrazili zabrinutost zbog toga što još nije otkriveno ko je početkom jula napao urednika “Foneta”, zbog pretnji novinaru portala „Južne vesti“, ali i zbog uvredljivih komentara u pojedinim tabloidima za vreme Parade ponosa.

Takođe, reakciju NUNS izazvala je kritika premijera Vučića, koji je predstavljajući ugovor sa kompanijom “Etihad”, nedeljnik “Vreme” nazvao “Miškovićevim novinama”, jer je objavilo tekst Balkanske novinarske istraživačke mreže – BIRN koji govori o obavezama Srbije iz ugovora sa “Etihadom”. Takođe, ovo udruženje izrazilo je “duboku zabrinutost” zbog načina na koji je premijer Vučić, na konferenciji za novinare, reagovao na pitanja novinarke lista “Blic” Tamare Spaić.

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2014. godinu navodi se da su tri zakona u okviru medijske strategije usvojena u cilju poboljšanja situacije u medijskom sektoru, ali da “postoji zabrinutost zbog pogoršavanja uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja”.

Krajem februara ove godine Savet za borbu protiv korupcije objavio je drugi izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli nad medijima. U izveštaju se konstatuje da se mediji suočavaju sa pet najznačajnijih problema: netransparentnost medijskog vlasništva i finansiranja; ekonomski uticaj kroz budžet; problem privatizacije medija i neizvesnog statusa javnog servisa, cenzura i autocenzura, kao i tabloidizacija. Jedan od najvažnijih zaključaka izveštaja je da na osnovu analiziranih medija više od polovine nema jasno vidljivog vlasnika, odnosno da od posmatranih medija čak 27 ima netransparentno vlasništvo, a da više od polovine najuticajnijih medija kao krajnjeg vlasnika imaju kompaniju registrovanu u of-šor zonama.

Kao novi vid pritiska u javnosti se prepoznaje i situacija da predstavnici vlasti izbegavaju da dolaze u emisije za koje procene da im autori nisu naklonjeni. Dugogodišnja novinarka Danica Vučenić je to navela kao razlog što odlazi iz novinarstva. Prema njenim rečima, vlast je ignorisala pozive za gostovanje u njenoj emisiji “Jedan na jedan” na RTV Vojvodina, nakon što je imala intervju sa Oljom Bećković.

U svom redovnom godišnjem izveštaju o radu zaštitnik građana Saša Janković ističe da mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj za savremenu evropsku državu i društvo. “Postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri ili tendencioznom, navijačkom izveštavanju usled koga trpi Ustavom zagarantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja”, navodi se u izveštaju.

Emisija “Reporter” TV B92 je prestala da se emituje nakon prve emisije, a sa ove televizije su naveli da to čine zbog “bezbednosti novinara”. “Odlaganje emitovanja emisije “Reporter” na TV B92 zbog pretnji novinarima još je jedan žalostan pokazatelj ugroženosti novinarskih sloboda i stvarnog stanja na srpskoj medijskoj sceni”, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Evropski komesar Johanes Han u februaru je izjavio “Već sam više puta čuo da se govori o kršenju slobode medija u Srbiji i uvek pitam za dokaze, jer glasine nisu dovoljne”, rekao je Han grupi novinara u Briselu (Tanjug, 16. 2 2015. godine). Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović sastala se u Beogradu sa premijerom Vučićem, a izjavila je da nikada nije optužila državu zbog hakerskih napada na sajtove i navoda o cenzuri, već je “od države tražila da uradi sve da to spreči. To je velika razlika” (Danas, 26. 3. 2015. godine).

Premijer Vučić izjavio je, u razgovoru sa Dunjom Mijatović, “da je cilj Vlade da podigne nivo medijskih sloboda na nivo koji je relevantan u svim zemljama Zapadne Evrope i izrazio spremnost da prihvati savete i predloge OEBS-a za unapređenje stanja u medijima”. (Tanjug, 27. 3. 2015. godine)