Gaši, Riha, advokat Stojković i Obradović ispred Palate pravde, u vreme podnošenje tužbe protiv Informera (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
Da li država Srbija krši osnovna ljudska prava i temelje demokratskog društva jer ne čini ništa da od napada zaštiti novinare koji kritikuju vladajući režim? Na ovo pitanje odgovoriće sutra, 6. septembra, Evropski sud za ljudska prava, kad, kako je najavljeno na njegovom sajtu, objavi presudu/odluku u slučaju Gaši i ostali protiv Srbije.
Ugledni aktivisti i novinari Ilir Gaši, Vukašin Obradović, Antonela Riha i Tamara Skrozza podneli su 2019. godine predstavku Sudu u Strazburu zbog kršenja člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koji štiti i garantuje slobodu izražavanja.
Protiv njih je, pre šest godina, u režimskim medijima Informer i TV Pink vođena diskreditujuća i opasna kampanja u kojoj su označeni kao ekstremisti, neprijatelji države, rušitelji ustavnog poretka i deo zavereničke grupe, koja, po nalogu Evropske unije i Amerike, želi da ubije tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Usledile su pretnje u komentarima na onlajn medijima.
Tužilaštvo i Ustavni sud Srbije odbili su da ove napade procesuiraju i zaštite ih. Zbog toga su zaštitu potražili na Evropskom sudu.
U predstavci su, kako se navodi u najavi Suda, istakli da je „obrazac odmazde protiv poznatih kritičara vlasti u Srbiji doprineo rastućem neprijateljskom okruženju za slobodu izražavanja i otvorenu debatu”.
Naravno, u pitanju je obrazac i ustaljena praksa obračuna sa intelektualcima i slobodnomislećim ljudima koji otvoreno kritikuju režim Aleksandra Vučića.
Obrazac su već prepoznale i osudile značajne međunarodne institucije i organizacije, a sada je na redu da i Evropski sud za ljudska prava iznese presudu.
ADVOKAT STOJKOVIĆ: ZNAČAJNA PRESUDA, ALI JE ISHOD NEIZVESTAN
„Sud može da nađe da je konkretnim propustom države došlo do povrede prava na slobodu izražavanja iz Evropske konvencije, ali može i da kaže da nije došlo do povrede. Ako i nađe da nije došlo do povrede, može da se desi da ipak državi Srbiji preporuči da sprovede neke mere, koje država može, ali i ne mora da uvaži”, kaže za Cenzolovku Miloš Stojković, advokat i zastupnik četvoro aktivista i novinara.
On ističe da „međunarodni standardi ljudskih prava i praksa tela koja te standarde primenjuju ima jako veliki značaj i često se citira i u domaćim presudama”.
Na pitanje da li je ovo prvi put da Evropski sud odlučuje po pritužbi novinara zbog kampanje mržnje u režimskih medijima, Stojković kaže:
„Svaki slučaj je poseban za sebe. Ovaj je, po svemu sudeći, specifičan jer se radi o nepružanju zaštite države u slučaju sprovođenja diskreditujuće medijske kampanje samo zbog stavova koje u javnosti iznose istaknuti pojedinci.”
Hajka u Informeru
Tužilaštvo ne vidi u čemu je krivično delo
Da podsetimo, grupa javnih ličnosti podnela je najpre Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića, vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, kao i odgovornih lica na portalima Pravda i Zavetnici, jer su u njihovim medijima optuženi za nasilno rušenje ustavnog poretka dovedeni u vezu sa stranim agenturama i, kako je navedeno u prijavi, u više tekstova sumnjičeni da su učestvovali u pripremama za ubistvo Aleksandra Vučića.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu sa obrazloženjem da „nema osnovane sumnje da su prijavljena lica izvršila navedena krivična dela niti pak neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se eventualno radi o krivičnom delu uvrede”.
Potpisnici krivične prijave, tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović, u to vreme direktor Slavko Ćuruvija fondacije Ilir Gaši, novinarke Antonela Riha i Tamara Skrozza i glumci Sergej i Branislav Trifunović, uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku. Rekli su da smatraju da je obaveza države da, kažnjavanjem takvog postupanja, štiti svoje građane i brani kulturu ljudskih prava i javnog dijaloga.
Apelaciono javno tužilaštvo odbilo je njihov prigovor, posle čega su podneli ustavnu žalbu.
Ustavni sud je u novembru 2018. odbacio žalbu jer je procenio da „krivična prijava predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni tužilac, proveravajući njene navode, utvrđuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne”.
Pošto su time iscrpljene sve zakonske mogućnosti u Srbiji, Gaši, Obradović, Riha i Skrozza podneli su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, vodećoj organizaciji i vrhovnom arbitru za ljudska prava u Evropi.
Sama činjenica da je Evropski sud prihvatio predstavku protiv Srbije govori o tome koliko je ovo pitanje značajno, jer najveći broj predstavki ovom sudu bude odbačen kao neosnovan već u postupku prethodnog ispitivanja.
Primera radi, otkako je Sud 1959. godine počeo s radom podneto je oko 900.000 žalbi, a Sud je odlučio da se u svega oko 22.000 slučajeva upusti u meritorno odlučivanje. U velikoj većini (oko 18.000) slučajeva Sud je presudio da je prekršeno neko od osnovnih ljudskih prava.
ČLAN 10 – SLOBODA IZRAŽAVANJA
Evropski sud je u dosadašnjim presudama donetim na osnovu člana 10, kao dominantan razlog zaštite slobode izražavanja, konstantno isticao formulaciju:
„Sloboda izražavanja, kako je to garantovano stavom 1 člana 10 Evropske konvencije, predstavlja jedan od bitnih temelja demokratskog društva, i jedan je od osnovnih uslova za njegov napredak i samoispunjenje svakog pojedinca.”
Evropski sud za ljudska prava smatra da demokratija ne može postojati bez pluralizma, a s obzirom na značaj onoga o čemu se radi u članu 10, država je krajnji garant pluralizma.
Primeri izrečenih obaveza države u dosadašnjim presudama Suda:
– da obezbedi zaštitu onima koji su zbog korišćenja ovom slobodom izloženi riziku od fizičkih i drugih napada, a posebno novinarima (DINK protiv TURSKE, Predstavka br. 2668/07, 6102/08, 30079/08, 7072/09 i 7124/09);
– da obezbedi preduzimanje istražnih mera i mera zaštite od kampanje nasilja i zastrašivanja čije su žrtve novinari i zaposleni u medijima (FUENTES BOBO protiv ŠPANIJE, Predstavka br. 39293/98);
– da zaštiti novinare i pravo na slobodu izražavanja od napada čak i privatnih lica (ÖZGUR GUNDEM protiv TURSKE, br. 23144/93);
– da osigura, kao prvo, da javnost putem radija i televizije ima pristup nepristrasnim i tačnim informacijama i spektru mišljenja i komentara, koji, između ostalog, odražavaju raznovrsnost političkih stavova u zemlji, a drugo, da novinari i drugi profesionalci koji rade u audio-vizuelnim medijima ne budu sprečeni da daju takve informacije i komentare. Izbor sredstava kojima će se postići ti ciljevi moraju varirati u skladu s lokalnim uslovima, te, shodno tome, ulazi u stepen slobodne procene države (MANOLE I OSTALI PROTIV MOLDAVIJE (Predstavka br. 13936/02).
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.