Sedmočlano sudsko veće Evropskog suda za ljudska prava donelo je danas jednoglasnu presudu da Srbija nije prekršila član 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava u slučaju koji su pred sudom u Strazburu protiv države Srbije podneli aktivista Ilir Gaši, novinar Vukašin Obradović i novinarke Tamara Skrozza i Antonela Riha.
Oni su predstavku Sudu u Strazburu podneli 2019. godine zbog kršenja člana 10 Konvencije koji štiti i garantuje slobodu izražavanja.
Pre toga su bili mete kampanja koje su protiv njih vodili Pink, televizija sa nacionalnom frekvencijom, i provladin tabloid Informer, optužujući ih za pripremu atentata na tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, te da su kao grupa zaverenika kovali zaveru protiv države i za rušenje ustavnog poretka, a sve to po nalogu Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Oni su se obratili Sudu u Strazburu pozivajući se na to da su iscrpli sva pravna sredstva i sve sudske instance u Srbiji, navodeći da su tužilaštvo i Ustavni sud Srbije odbili da ove napade procesuiraju i zaštite ih od pretnji i medijskih kampanja protiv njih.
Podnosioci predstavke posebno su istakli da je obrazac odmazde protiv poznatih kritičara Vlade u Srbiji doprineo stvaranju neprijateljskog okruženja za slobodno izražavanje i otvorenu debatu.
Zbog toga su zaštitu potražili pred Evropskim sudom.
Sud je, međutim, uprkos tome što je prihvatio ovu predstavku (inače prihvata tek 2-3% podnetih) ipak utvrdio da aktivisti i novinari nisu iskoristili sve pravne mogućnosti, kao što su žalba Regulatornom telu za elektronske medije ili pokretanje postupka zbog uvrede.
Ovakve primedbe govore da Evropski sud za ljudska prava verovatno nije imao dovoljno informacija o tome kakve odluke redovno donosi REM.
Istovremeno, podnosioci predstavke su u Srbiji optuženi za rušenje ustavnog poretka i pripremu atentata i nemira u Srbiji. Kakve to veze ima sa postupkom zbog uvreda, na koje ih Sud upućuje?
Na nedostatak informacija se žalila i sutkinja Paulin Koskelo. Ona je glasala za ovakvu presudu, ali je izdvojila svoje mišljenje, rekavši da je svoj glas dala „uz dosta oklevanja”.
Sutkinja Koskelo je istakla da je sa zabrinutošću primila informacije o stanju medijskih sloboda i slobodne debate u Srbiji.
„Čak i kada u njih nije uključen otvoreni govor mržnje, dela koja se svode na zastrašivanje, klevetničke kampanje ili druge oblike konstantnog uznemiravanja usmerenih na druge zbog njihovog korišćenja sloboda prema članu 10. Konvencije, razumno je zahtevati reakciju pravne države i zaštitu žrtava”, istakla je sutkinja Koskelo u izdvojenom mišljenju.
Istovremeno, ona kaže da u predstavci i materijalima koje su dobili nije imala dovoljno informacija, te se ipak „iz opreza” odlučila da glasa za to da Srbija ipak nije prekršila član 10 Konvencije.
Presudu su doneli predsednik sudskog veća Jon Fridrik Kjolbro i članovi Karlo Ranconi, Branko Lubarda, Paulin Koskelo, Jovan Ilievski, Đilberto Feliči i Dijana Serku.
Celu presudu možete pročitati ovde.
ZAJEDNIČKA IZJAVA PODNOSILACA PREDSTAVKE POVODOM ODLUKE EVROPSKOG SUDA
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu danas je objavio odluku da u slučaju koji smo pokrenuli, država Srbija nije prekršila član 10 o slobodi izražavanja Evropske konvencije, zbog toga što nije obezbedila zaštitu novinara i aktivista od kampanje targetiranja koju su sprovodili pojedini mediji.
Po nalazu Suda, mi kao podnosioci predstavke nismo iskoristili „raspoložive efikasne pravne lekove”, poput obraćanja REM-u i sudu radi naknade štete. Sud je takođe izneo stav da postupanje domaćeg tužilaštva nije bilo nerezonsko niti arbitrarno, te da je ispravno odlučilo da odbaci našu krivičnu prijavu.
Podsećamo da smo u junu 2016. u tabloidu Informer, na TV Pink i više drugih medija, bili optuženi za pokušaj nasilnog zbacivanja režima i za planiranje atentata na tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. U grupi navodnih zaverenika, pored potpisnika, našli su se i Borka Pavićević, Zoran Kesić, Nemanja Nenadić i Branislav i Sergej Trifunović.
Pokrenuli smo postupke pred domaćim institucijama kako bismo odbranili pravo na slobodu govora i skrenuli pažnju javnosti na činjenicu da u ovdašnjim medijima svako ko argumentovano kritikuje vlast može bez ikakvog osnova da bude javno optužen za najteža krivična dela – u našem slučaju, za delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 40 godina.
Razlog zbog kojeg smo podneli predstavku Sudu u Strazburu, upravo je činjenica da pravna sredstva koja su na raspolaganju nama i našim kolegama nisu efikasna. Da nije tako, tabloidi ne bi izgledali ovako kako izgledaju, a novinari i aktivisti ne bi bili njihove svakodnevne žrtve.
To je vidljivo i iz izdvojenog mišljenja sudije Koskelo koja je pravilno ocenila razmere problema, prepoznajući ozbiljnost upućenih optužbi od strane provladinih medija koje prevazilaze uobičajenu uvredu, te opasnost po demokratsku debatu i razmenu mišljenja koju tako „agresivna, potencijalno toksična i zastrašujuća diskreditujuća kampanja” za sobom nosi.
Građansku parnicu koju smo mogli da pokrenemo, nismo pokrenuli, zato što nam primarni cilj nije bila zaštita nas samih, niti naknada štete, već delovanje u javnom interesu, da bi se zaštitilo pravo na slobodu izražavanja i krhka demokratija u Srbiji.
Mi ćemo našu borbu nastaviti i pozivamo sve da nam se u tome pridruže. Ako izgubimo slobodu govora, izgubićemo i sve druge slobode.
Ilir Gaši
Tamara Skrozza
Antonela Riha
Vukašin Obradović
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.