Ombudsman na kori od banane

Predsednik vlade izjavio je da „izuzetno poštuje institucije u našoj zemlji, i instituciju zaštitnika građana, a ličnosti su nešto drugo“. Pri tom je rekao da je saglasan s ambasadorom SAD u Beogradu Majklom Kirbijem koji je povodom nesuglasica između ombudsmana Saše Jankovića i pojedinih predstavnika vlasti, rekao da SAD podržavaju nezavisnu instituciju zaštitnika građana, a da detalje vezane za njegovu ličnost ostavljaju onima koji su za to zaduženi.

Kad je i Misija OEBSA u Srbiji izrazila zabrinutost zbog kampanje protiv ombudsmana Jankovića, na koju se nadovezao i prvi potpredsednik vlade Ivice Dačić, osmelivši se da kaže da je Jankoviću potrebna zaštita, Aleksandar Vučić je rekao da je iznenađen licemerjem celoga društva! Premijer se nije potrudio da objasni zašto je celo društvo licemerno, a on ni luk jeo ni luk mirisao. Rekao je da ne misli da ceo slučaj ima veze s Vladom Srbije, pitajući se „kakve veze vlada ima s tim da je neko ubijen iz nekog pištolja“.

Ko je ubijen iz pištolja? Čijeg pištolja i ko ga je ubio?

Premijer je ovim naoko usputnim komentarom otišao korak dalje u blaćenju Saše Jankovića, insinuirajući da je neko ubijen iz pištolja, a nije teško pretpostaviti na koga se ta insinuacija odnosi. Pre te izjave, ministar policije je već uveliko obavljao posao blaćenja Saše Jankovića, najavljujući istragu povodom samoubistva njegovog prijatelja (dogodilo se pre 20 godina), koji se ubio pištoljem Saše Jankovića, za koji on navodno nije imao dozvolu. Rekao je i to da će ceo taj slučaj predati tužilaštvu. Ministar je brzo od toga odustao, rekavši da je došlo to potpune zastarelosti slučaja i da istrage neće biti.

Kad je i Misija OEBSA u Srbiji izrazila zabrinutost zbog kampanje protiv ombudsmana Jankovića, na koju se nadovezao i prvi potpredsednik vlade Ivice Dačić, osmelivši se da kaže da je Jankoviću potrebna zaštita, Aleksandar Vučić je rekao da je iznenađen licemerjem celoga društva! Premijer se nije potrudio da objasni zašto je celo društvo licemerno, a on ni luk jeo ni luk mirisao. Rekao je da ne misli da ceo slučaj ima veze s Vladom Srbije, pitajući se „kakve veze vlada ima s tim da je neko ubijen iz nekog pištolja“.

Ne treba biti mnogo pametan, pa se dosetiti da je ova poslednja hajka pokrenuta da bi se izbrukala ličnost Saše Jankovića kao nedostojna za funkciju ombudsmana. To je bio samo nastavak hajke koja je počela mnogo ranije, o čemu će biti još reči. Novi povod je bio redovni godišnji izveštaj koji ombudsman podnosi Narodnoj skupštini Srbije. U izveštaju je konstatovano da je kontrola državnih institucija pokazala da su pojedini organi kršili zakon i tako ugrožavali prava građana. Horski napad SNS poslanika na ombudsmana pokrenut je s obrazloženjem da je ombudsmanov izveštaj politički, tj. navijački. Čim ima kritike na rad državnih organa mora da je opozicija umešala prste. Tražena je smena Jankovića, jer se navodno bavi politikom, što njemu, kao nezavisnoj instituciji, nije dozvoljeno.

Kako tobožnje bavljenje politikom nije bilo dovoljno ubedljivo, ministar policije je dobio zadatak da kopa po dosijeu Saše Jankovića kako bi pronašao nešto što bi se moglo iskoristiti za moralno blaćenje ličnosti ombudsmana. Tako bi ispalo da vlast ne napada instituciju ombudsmana, negoličnost koja je vrši. Kad su novinari pitali Zorana Babića, šefa poslaničkog kluba SNS-a, da li će pokrenuti postupak za njegovu smenu, Babić je s tom namerom doslovno odgovorio: „Spreman sam da me streljate ispred Narodne skupštine što sam rekao svoje mišljenje o Saši Jankoviću, a ne o zaštitniku građana kao instituciji. Gradimo demokratsko društvo u kome svako može da kaže svoje mišljenje“. Dakle, nije reč o instituciji, ona je važna i potrebna jer naprednjaci grade demokratsko društvo, nego je reč o konkretnom pojedincu. Janković koji obavlja tu funkciju, za nju kao ličnost nije moralno dostojan.

Povodom optužbi koje su protiv njega iznosili gotovo svi mediji, Saša Janković je dao izjavu da je imao urednu dozvolu za posedovanje pištolja (o čemu postoje dokazi u policiji) i da je za njega samoubistvo najboljeg prijatelja životna tragedija. Kako u sveopštoj medijskoj hajci njegove reči nisu više mnogo značile, i kako je ministar policije odustao od istrage, trebalo je ostaviti utisak da „nema dima bez vatre“, to jest da je on nešto sumnjiv. Da se stvar ne bi završila na sumnjama, uskočio je Rodoljub Šabić i zatražio od policije da do kraja iznese sve papire o događaju koji se desio pre 20 godina. MUP je to učinio i postavio je na svoj sajt sva dokumenta. Pokazalo se da je Saša Janković govorio istinu. U jeku hajke na njega, Vučić se oglasio u starom radikalskom stilu „klizanja na kori od banane“. Praveći se lud da ništa ne zna, na pitanja novinara šta će biti s ombudsmanom, on je mrtav hladan rekao: ko smenjuje ombudsmana, i ko njega dira?! Sem što se sam okliznuo na koru od banane.

Bar tri stvari su važne u priči o progonu ombudsmana Jankovića. Prva je ta da je policija u Srbiji potpuno politizovana; ona nije samostalna u obavljanju svojih zadataka, već „otvara istrage“ po naređenju šefa političke stranke iz koje potiče i ministar. Po svemu sudeći, vladajuća stranka i njen šef direktno vrše vlast, iako je to Ustavom zabranjeno. Kako to u praksi izgleda? Po naređenju šefa stranke, njegovi parapolicijski odredi (crnokošuljaši) pretuku opozicionog odbornika (ili kandidata na izborima), a onda ministar policije navodno otvara istragu o počiniocima. Šta je rezultat istrage koje nije bilo? Pa to da je u stvari opozicija, odnosno DS pretukla naprednjačkog funkcionera! Isti metod je primenjen i na Saši Jankoviću. Možeš da blatiš ili batinaš koga hočeš, svakog ko ti smeta i ko ti se zamera, jer Vučić sve toljage drži u svojim rukama – medije, policiju, tajne policije, ali i parapoliciju (crnokošuljaše).

Druga važna stvar je pitanje dostojnosti vršioca državnih funkcija. Pojam dostojnosti ne traži obrazloženje, jer smo ga čuli više puta kao jedan od glavnih kriterijuma za izbor sudija. Ako je za sudije taj kriterijum najstrožiji, i za vršenje drugih najviših džavnih funkcija zahteva se lični integritet funkcionera da će svoju funkciju obavljati časno i u skladu sa zakonom. Po pravilu, od funkcionera se očekuje pristojno i moralno ponašanje i u javnom i u privatnom životu, i pre nego što zauzme državnu funkciju. Blaćenje Saše Jankovića da je njegova ličnost nedostojna za instituciju ombudsmana, na osnovu lažnih optužbi, govori da je javni moral naših najviših funkcionera na jako niskim granama. Njima nije ništa da preko svojih medija oblate svakoga ko im smeta. Sa ovako kvarnom državom, ničim ograničenom, Srbija nema nikakve šanse.

Ovo što sada gledamo je osveta premijera koji pošto-poto hoće da smeni jednog funkcionera iz privatnih razloga, ali i zato što dobro vrši svoju funkciju i nije se podredio Aleksandru Vučiću. Sam Vučić će ostati poznat po tome što je državnu funkciju privatizovao, okačio je o klin, a Srbijom vlada kao ličnost u ličnom interesu. To što je on rekao povodom ombudsmana Saše Jankovića, vraća mu se kao bumerang: poštujemo funkciju predsednika vlade, ali ličnost koja je sada obavlja je nešto potpuno drugo.

I za kraj. Upravo zbog toga što predsednik vlade i njegovi funkcioneri ne raspolažu moralnim kredibilitetom, došlo je do hajke na ombudsmana Jankovića. Nije ona nastala sada, pošto je Janković podneo izveštaj koji sadži kritičke primedbe na rad nekih državnih organa, pa se naprednjacima ne sviđa njegova kritika. Progon je počeo iz privatnih razloga, od momenta kada je Saša Janković vratio film o Paradi ponosa, kad je žandarmerija pretukla premijerovog brata Andreja Vučića. Žandarmi su optuženi zbog primene prekomerne sile, ali je naknadno prikrivenoda se premijerov brat nalazio u nezakonitoj pratnji Kobri (vojne bezbednosne službe) i da su se i brat i pripadnici Kobri bahatili s policijom, zahtevajući da prođu kroz kordon. Saša Janković je podneo krivičnu prijavu i protiv policijaca na osnovu materijala koji je dobio od MUP-a, ali i protiv pripadnika Kobri, zahtevajući od ministra vojnog da mu dostavi sva dokumenta u vezi s tim događajem.

Tada je krenula haranga na Jankovića. Jasno je i zašto. On se usudio da utvrdi istinu šta se dogodilo na Paradi ponosa. Usudio se da obelodani nezakonito ponašanje vojne službe koja je štitila Vučićevog brata i izazvala incident. Ovo što sada gledamo je osveta premijera koji pošto-poto hoće da smeni jednog funkcionera iz privatnih razloga, ali i zato što dobro vrši svoju funkciju i nije se podredio Aleksandru Vučiću. Sam Vučić će ostati poznat po tome što je državnu funkciju privatizovao, okačio je o klin, a Srbijom vlada kao ličnost u ličnom interesu. To što je on rekao povodom ombudsmana Saše Jankovića, vraća mu se kao bumerang: poštujemo funkciju predsednika vlade, ali ličnost koja je sada obavlja je nešto potpuno drugo.