UNS je pitao nekadašnje državne sekretare može li novo ministarstvo doneti boljitak medijima

Seoba državne nadležnosti za informisanje iz Vlajkovićeve u Nemanjinu ulicu, odnosno izdvajanje iz Ministarstva kulture i prelazak u Ministarstvo telekomunikacija, za medije bi moglo značiti više novca, više novih sektora, ali i posmatranje problema u novinarstvu kroz prizmu tehnologije, uz udaljavanje od kulture, smatraju pojedini sagovornici sajta Udruženja novinara Srbije koji su se u ranijem periodu nalazili na poziciji državnog sekretara zaduženog za medije.

„Možda je najvažnije, kada govorimo o osnivanju novog ministarstva, to što usvajanje medijske strategije kasni i što postojeći sektor pri Ministarstvu kulture, čak i kada bi bilo dovoljno političke volje, nema kadrovskih mogućnosti da se na odgovarajući način uključi u ovaj posao. Novo ministarstvo bi moglo da reši taj problem“, rekao je generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, koji je na poziciji državnog sekretara bio manje od godinu dana od decembra 2016. godine.

Uvođenje novog ministarstva u kojem je pod A informisanje, nastavlja Brajović, logično je razumeti kao mogućnost da rad dosadašnjeg sektora, koji je bio pri Ministarstvu kulture, bude unapređen.

„To znači da za medije bude više novca, da se angažuje više stručnih ljudi za rad u medijskom sektoru, ustanovi inspekcijski nadzor, posebno kada je u pitanju nepoštovanje zakona o projektnom sufinansiranju, i omogući transparentan uvid u odlučivanje o dodeli budžetskog novca za medijski sadržaj“, rekao Brajović.

Spajanje medijskog sektora sa telekomunikacijama, dodaje, mogao bi dovesti do svođenja medijskih problema na tehnološke.

„Opasno bi bilo kada bi zato što je medijski sektor sada sa telekomunikacijama, Vlada medije doživljavala tehnokratski“, kaže Brajović.

Medijski stručnjak Saša Mirković, koji se nalazio na mestu državnog sekretara za vreme ministra Ivana Tasovca, ocenio je spajanje ova dva sektora kao pozitivan korak.

Međutim, tekst novog Zakona o ministarstvima Mirković uzima kao zabrinjavajuć zbog „suženih ingerencija u domenu informisanja“.

„Mislim da je odluka o izdvajanju sektora informisanja iz Ministarstva kulture korak u dobrom smeru prevashodno zato što je informisanje bilo u zapećku tokom mandata poslednja dva ministra. Zabrinjava tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima koji u članu 23v predviđa bitno sužene ingerencije u domenu informisanja u portfelju novog ministarstva“, kaže Mirković za sajt UNS-a.

Istakao je da slučajno ili namerno previđanje onoga što je bitno u vezi sa sektorom informisanja od strane predlagača zakona budi opravdanu sumnju u vezi sa stvarnim namerama koje se kriju iza, kako kaže, dobre ideje o fuziji sektora za informisanje i telekomunikacija u jedno ministarstvo.

„Dok nisam video tekst Predloga zakona, mislio sam da sektor za informisanje teško da može da bude u podređenijoj poziciji nego što je to bio poslednjih šest godina na šta ukazuje i ovogodišnji izveštaj Evropske komisije u domenu slobode izražavanja“, dodao je Mirković.

Mesto državnog sekretara za medije upražnjeno je od novembra 2020. godine i od tada se pitanja važna za medijsku zajednicu rešavaju bez državnog sekretara.

Poslednji državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović rekao je za sajt UNS-a da je odvajanje Sektora za informisanje od Ministarstva kulture predložio pre dve godine.

„Informisanje i kultura su se sada odvojili, na moje ogromno zadovoljstvo. Još u junu 2020. godine poslao sam predsedniku Vučiću pismo sa tim predlogom. Tamo sam naveo da je bitno da to uradimo kako bismo svima u Evropi i medijima u Srbiji pokazali da smo ozbiljna zemlja“, istakao je Gajović i prosledio ovo pismo UNS-u.

Dodao je da smatra da je pozitivno što su se mediji približili telekomunikacijama.

„Mediji će sada imati tačnu adresu kome da se obrate, ministru informisanja – tu nema nikakve dileme. Ranije je moralo da se čeka danima da ministar kulture i informisanja nešto odgovori. Imao sam veliki problem kad je za neko hitno pitanje trebalo da se konsultujem s ministrom, ali je on otputovao i dok rešimo problem, prošlo je dva-tri dana“, rekao je Gajović.

Na pitanje UNS-a šta će biti drugačije sada, jer će državni sekretar svakako morati da se konsultuje sa nadležnim ministrom odgovorio je da je spajanje telekomunukacija i informisanja prirodna stvar jer će se sada, kako kaže, zajednički rešavati goruća pitanja za elektornske medije.

„Vidite, na primer, ove potrese između kablovskih operatera. To možda nije u domenu Ministarstva informisanja, ali ono treba da inicira rešavanje ovakvih problema“, rekao je Gajović.

Sadašnja savetnica ministarke za kulturu i informisanje Maje Gojković i bivša državna sekretarka za informisanje i medije Gordana Predić nije želela da na ovu temu govori za sajt UNS-a, uz obrazloženje da je ona pre gotovo deset godina bila sekretar i da su se od tada mnoge stvari promenile.

Pod sadašnjim nazivom Ministarstvo kulture i informisanja formirano je 2012. godine u Vladi, čiji je premijer bio Ivica Dačić i bilo je sastavni resor svake sledeće Vlade dosad.

A. N.