Mučno maltretiranje supruge novinara koja i dalje trpi posledica trauma koje je doživela kada im je kuća spaljena

Nastavak suđenja za paljenje kuće Milana Jovanovića odvija se uobičajeno sporo i mučno. Na današnjem ročištu, zbog drugih obaveza advokata, ispitana je samo žrtva, Milanova supruga Jela Deljanin. Odbrana je čitav sat pokušavala da traumatizovanu osobu, koja ni četiri godine nakon tragedije ne može da se oporavi, predstavi kao nekredibilnog svedoka koji, kako tvrde, „ne govori istinu”.

„Uspeli su samo da se izblamiraju”, bio je, nakon današnjeg ročišta, kratak komentar advokatice Ane Matić, koja zastupa oštećene.

Kod mene postoji anksioznost i posle četiri godine. Morala sam potražiti pomoć na neuropsihijatriji, gde se i danas lečim. Pijem mnoštvo lekova. Po cele noći ne spavam. Kad zaspim, imam more (Jela Deljanin)

I zaista, postavljali su pitanja koliko Milan ima kilograma i kako je Jela uspela sama da ga izvuče iz zapaljene kuće, sugerišući da oboje „dramatizuju” požar u kome su sve izgubili. Kako je Jela znala gde su vrata i da je puklo staklo na njima ako ih „od gustog dima nije videla“. Zašto je neki, neimenovani, medij izvestio da su se „spasli iskakanjem kroz prozor”. Zašto su sin i snaja učestvovali u popisivanju stvari koje su im izgorele „kad oni ne znaju šta su sve imali Milan i Jela”…

Dragoljub Simonović je čak tvrdio da bolje zna raspored prostorija u Milanovoj kući i da je Jela onesvešćenog Milana nosila dva i po metra uzbrdo, na sprat.

U delu sale, gde je sedela i odakle je svedočila, Jela Deljanin nije mogla dobro da čuje pitanja advokata Dragoljuba Simonovića i ostalih optuženih, što su oni pokušali da predstave kao predomišljanje, laganje, i optužili Milana da joj suflira odgovore.

Ali dobili su ono što nisu želeli, samo uverljivo i potresno svedočenje žrtve.

Jela Deljanin: Kad zaspim, sanjam da dolaze da me guše

Jela Deljanin je svoje svedočenje počela opisom teških zdravstvenih tegoba koje, posle požara koji su jedva preživeli, imaju Milan i ona. Na zahtev tužilaštva predala je i specijalističke lekarske izveštaje o svom stanju od ove godine.

„Posle paljenja kuće Milanu je skočio pritisak i šećer. Šesnaest sati dnevno je na kiseoniku. Po njemu se vidi. Kod mene postoji anksioznost i posle četiri godine. Morala sam potražiti pomoć na neuropsihijatriji, gde se i danas lečim. Pijem mnoštvo lekova. Po cele noći ne spavam. Ne radujem se noći jer imam utisak i strah da će se ponoviti. Kad zaspim, imam more. Kao dolaze da me guše, vezuju, bacaju u podrum, rupu. Vrištim, tresem se. Ne bih poželela to nikome, čak ni osobama koje su mi zapalile kuću”, svedočila je Jela Deljanin.

Zatim su advokati odbrane počeli da joj postavljaju pitanja. Ivica Vuković, Simonovićev advokat, trudio se da je predstavi kao svedoka koji ne govori istinu, a advokat Goran Pejić je zaključio da ni kobne noći, 12. decembra 2018. godine, nije spavala, već gledala televiziju oko tri ujutru, insinuirajući da je i pre traume patila od nesanice, pa sad drami.

Vuković je ponovo insistirao na bizarnom podatku da je u Službi hitnih intervencija zabeleženo da je sa fiksnog telefona, u noći dok im je gorela kuća, iz te kuće Milan zvao vatrogasce.

Postavljali su pitanja koliko Milan ima kilograma, kako je Jela uspela sama da ga izvuče iz zapaljene kuće i kako je znala gde su vrata kad ih od dime nije videla, sugerišući da oboje „dramatizuju” požar u kome su sve izgubili

„Milan je bio, svedočili ste, u polusvesnom stanju. Da li ste ga vi izvukli?”, pitao je Vuković.

„Jesam“, rekla je Jela Deljanin.

„Koliko Milan ima kilograma?“, nastavio je Vuković.

„Ne znam, nisam ga merila, nije mi to bilo potrebno“, odgovorila je Jela.

„Kako ste ga izvukli? Milan je krupan čovek“, opet Vuković.

„Ne znam. Jedini cilj i pravac bio je da ga spasim. Dobila sam tako neku snagu. Nadljudsku. Vukla sam ga kao vreću”, rekla je Jela i više puta tokom svedočenja opisala da je Milana onesvešćenog i omamljenog od gustog dima uspela da izvuče iz kuće, zatim ga je ostavila kod drveta u dvorištu i vičući otišla do prvog komšije da traži pomoć.

Više puta čuli smo tu dramatičnu priču, ali odbrana je insistirala na svakom detalju: te kako se zove komšija, te da li su komšije same izašle da vide šta se događa i pomognu ili je Jela prva otišla do najbližih vrata i na njih lupala, te šta je imala na nogama i šta je nosila te noći, pa zatim, ko je Milanu dao odelo da se presvuče.

„Ključna” uloga vrata u postupku za napad na novinara

Advokaticu Aleksandru Zlatić posebno su zanimali svi detalji o vratima i prozorima i sa kog je mesta Jela prvi put ugledala požar.

„Da li vi i Milan i dalje spavate u odvojenim krevetima?”, pitala je advokatica Zlatić.

„Šta se to vas tiče, to je moja privatna stvar”, odbrusila je zapanjena Jela.

Intervenisao je sudija Luka Pantelić, pa je Jela ipak odgovorila:

Dragoljub Simonović je čak tvrdio da bolje zna raspored prostorija u Milanovoj kući od njega samog

„Nekad spavamo zajedno, nekad odvojeno”, rekla je. Te noći, na sreću, spavali su odvojeno, i to su i Milan i Jela do sada nebrojeno puta opisali.

„Gde ste bili kad ste videli plamen?”, pitala je Zlatić.

„Videla sam plamen u garaži kroz prozore”, rekla je Jela.

„Odakle ste videli?”, pitala je Zlatić.

„Sa terase”, rekla je Jela.

„Šta ste tačno videli?”, pitala je Zlatić.

„Dim”, rekla je Jela.

„Kroz šta ste videli? Gde su ti prozori okrenuti? Gde su vrata u odnosu na terasu?”, pitala je opet Zlatić.

„Levo”, odgovorila je Jela.

Intervenisao je sudija Pantelić i pojasnio šta želi advokatica da sazna.

„Sa strane dvorišta, dva prozora garaže gledaju na dvorište”, objasnila je Jela.

„Kako znate da je dim došao kroz vrata ako ne vidite vrata od dima”, pitala je Zlatić.

„Znam gde su vrata, ne moram da ih vidim”, rekla je Jela.

„Kažete da je staklo na vratima puklo od temperature. Da li znate na kojoj temperaturi puca staklo?”, nastavila je Zlatić.

Zatim su usledila pitanja: „Gde su vrata u odnosu na sobu?“, „Ko je otvorio vrata, vi ili Milan?“, „Ko je prvi došao u pomoć, policija, vatrogasci ili komšije?“, „Kad ste otišli u Gradsku bolnicu?“, „Od kog novca je osposobljena kuća?“, „Da li je neko od donatora tražio da mu se vrate pare?“, „Koliko ste od vaše penzije odvojili za uređenje kuće?“, „Koliko je Milan od svoje penzije potrošio?“…

Slična pitanja imao je i advokat trećeoptuženog Igora Novakovića. Goran Pejić je pitao: „Šta ste imali na sebi kad ste izvukli Milana iz kuće?”, „Šta ste imali na nogama?“, „Na kojoj udaljenosti od kuće ste stajali?“, „Da li i ranije niste spavali noću, nego ste gledali televiziju?“

Optuženi Dragoljub Simonović intervenisao je nakon svega, kad je i on došao na red, i „objasnio“:

„Da pojasnim. Milan je spavao u prizemlju. Jelena ga je iznela kroz vrata koja su 2,5 metara iznad prizemlja, na spratu. Vrata u prizemlju su gorela. Morala je da ga popne na sprat, da bi ga iznela. Je l’ tako?“, rekao je Simonović.

„Nije tako“, objasnila je Jela da su vrata u prizemlju.

Celu ovu, na momente potpuno nejasnu konverzaciju, sumirao je advokat Ivica Vuković i zaključio da „svedok ne govori istinu“ jer tvrdi da su vatrogasce pozvale komšije, a zvanično je zabeležen njihov kućni broj i da je to uradio Milan (u tom trenutku onesvešćen, prim. nov.), da kuća nije građena osamdesetih godina jer je Jela ranije svedočila da su u kući koja je bila na mestu sadašnje ranije živeli Milanovi preci, od pradede pa nadalje, da je nemoguće da je iznela korpulentnog, onesvešćenog Milana, da je u Gradsku bolnicu odvezen u pižami, a izjavu televiziji davao u košulji, da su neki mediji izvestili da su se Milan i Jela spasli iskakanjem kroz prozor, kao i da su spisak uništenih stvari sastavljali sa sinom i snahom, koji ne žive sa njima.

Nastavak suđenja zakazan je za petak, kada će biti saslušani svedoci, supruga drugookrivljenog i upravnik Centralnog zatvora.

Ranije zakazano suđenje za 14. novembar, pomereno je na 16. novembar, jer Viši sud nema mogućnosti da u istom danu snima tri ročišta.