Naime, on je navodno u emisiji Centralnog dnevnika na Face TV, čiji je vlasnik, upitao političkog analitičara Dušana Janjića da li je rešenje sa predsednikom bh. eniteta Republika Srpska Miloradom Dodikom da se “smijeni, smiri, ubije?”.
Hadžifejzović tvrdi da nijednog trenutka nije izgovorio reč “ubiti” već “umiriti”.
Ovaj nagrađivani novinar, poznat po tome što ne štedi nikoga i što nema dlake na jeziku, poziva sve ton majstore da analiziraju snimak, koji je objavljen javno, kao i tonski zapis.
Svako ko želi može da pogleda i počuje na Jutjub kanalu da li je vlasnik Face TV rekao “ubiti” ili “umiriti”.
Odmah nakon sporne emisije, direktor Regulatorne agencije za komunikacije BiH Draško Milinović najavio je rigorozne mere protiv Face televizije.
Kako je rekao, “ove stvari koje smo, nažalost, videli u medijskom prostoru BiH, prvenstveno na Fejs televiziji, nedopustive su i RAK ih neće dozvoliti“.
Odgovarajući na najavljene rigorozne mere, Hadžifejzović je u vrlo neobičnom stilu, između ostalog, ponovio da nije rekao “ubiti”, da to čak ni u ratu nije rekao nikad, da su Draško Stanivuković, Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, Dragan Čović – “inkvizicija”.
“No pasaran! Nećete proći!”, naveo je Hadžifejzović, dodajući: “Ne izvinjavam se, je.. se Draško, Dodik, Bakir, Dragan, ostali”.
Inače, dobro ga pamti srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Nakon što je Vučić Federaciji BiH uručio pet hiljada vakcina protiv korone, Hadžifejzović je s njim napravio kraći intervju, u kojem ga je pitao: “Aleksandre Vučiću, da li si pucao na Sarajevo“.
Novinar za koga nema neugodnih pitanja.
I „kolegi“ Milomiru Mariću je svojevremeno „održao lekciju“.
Marić i reditelj „Dare iz Jasenovca“ Predrag Antonijević, uvredljivo su govorili i nipodaštavali nesrpske žrtve logora u Prijedoru, nakon čega ih je Hadžifejzović pozvao da gostuju u njegovoj emisiji. Nisu se odazvali pozivu.
Sa žaljenjem je konstatovao: „Milomire, kakva si ti novinarčuga… bio!“.
Rođen je 15. maja 1962. godine u Sjenici.
Studirao je novinarstvo na Fakultetima političkih nauka u Beogradu i Sarajevu, a diplomirao je u Sarajevu 1984. i bio najmlađi diplomac na fakultetu.
Prvi tekst mu je objavljen 1974. godine, kada je imao samo 12 godina. Objavila ga je beogradska Borba kao najbolji novinarski rad mladog autora.
Radio je u brojnim medijima kao reporter, voditelj i urednil. Osim Borbe, pisao je i za Večernje Novost, Omladinske novine, radio je za Radio Index 202, Radio Sarajevo 202, sarajevske Večernje novine i Naše Dane…
Prvi profesionalni ugovor potpisao je davne 1985. godine i to za Radio Sarajevo. Iste te godine postao je najmlađi urednik tog radija. Bio je i urednik Zajedničkog programa radio stanica BiH, te je uređivao i koordinirao program 52 lokalne stanice.
Omladinski program, najveći medijski projekat u Jugoslaviji, pokrenuo je 1987. godine i uređivao ga je sa Borom Kontićem.
Završio je specijalizaciju televizijske i dokumentarne režije na FAMU akademiji u Pragu 1988., a od te godine pa do 1992. uređivao je i vodio emisiju “Pet do dvanaest“ na Televiziji Sarajevo zajedno sa Aleksandrom Pavlovićem).
Inače, prvi televizijski talk-show u Jugoslaviji pokrenuo je 1990. pod nazivom “HadžiFace to Face“.
Bio je i najmlađu urednik Dnevnika, centralne informativne emisije Televizije Sarajevo.
U svojoj plodnoj karijeri, bio je i tri godine dopisnik francuslog radija RFI, a 1996. postao je glavni urednik Informativnog programa TVBiH, da bi samo dve godine kasnije imenovan za glavnog i odgovornog urednika i direktora Televizije BiH.
Smenjen je sa funkcije glavnog urednika 2000. godine, ali i sa mesta urendika Dnevnika, tako da je ostao bez posla.
Knjigu “Rat uživo”, koju je objavio je 2002. proglašena je knjigom godine u BiH naredne godine.
Te 2003. u saradnji sa TV Hayat, nastavio je projekat “Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem“, da bi 2009. osnovao Face TV, prvu HD televiziju u regionu.
Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih, TV ličnost godine (1991); Najbolji novinar u Bosni i Hercegovini-Savez novinara BH (1993); Najbolja TV emisija u Bosni i Hercegovini – “Face to face” (1996); Najveće društveno priznanje – Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva (2005); Najbolji novinar u BiH – Društvo novinara BH (2014); Nagrada za hrabrost „BH Akademija USA“ u Vašingtonu (2017)…
U jednom intervjuu je poručio: „Jednostavno mislim da je ovo što radim novinarstvo i da ovako to treba raditi. Ili radi kako treba ili ne radi, brate!“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.