RSE istraživanje: Booking i Airbnb platforme za antimigrantsku politiku u Srbiji

RSE je detektovao preko deset oglasa za izdavanje stambenih prostora u Somboru, gradu na severozapadu Srbije, blizu granica sa Hrvatskom i Mađarskom.

Airbnb je odmah po slanju upita redakcije RSE privremeno suspendovao oglas koji je naveden kao jedan od primera u kojima je korišćen diskriminatorni jezik protiv migranata.

U tom, kao i drugim oglasima, pre intervencije Airbnb-ja vlasnici smeštaja koji se izdaje naglasili su da su dobrodošli svi, osim migranata.

Nakon intervencije Airbnb-ja, opis oglasa je ažuriran, a antimigrantski rečnik obrisan. Airbnb je potom vratio oglas na platformu, uz upozorenje za stanodavca da će, ako slično ponašanje bude ponovljeno, biti potpuno obrisan.

Srbija je jedna od država koja se nalazi na ruti ljudi u pokretu. Podaci Komesarijata za izbeglice od 19. oktobra govore da u migrantskim centrima u Srbiji boravi preko 5.000 ljudi, ali i da se značajan broj njih nalazi van centara.

Iako u Srbiji postoje centri za migrante i izbeglice, kojima upravlja država, većina ljudi se ne zadržava u njima i nastoji da što pre pređe granicu i domogne se Evropske unije.

Na tom putu često su prinuđeni da se zadržavaju u pograničnim gradovima u Srbiji, a jedan od njih je i Sombor, gde je RSE detektovao sporne oglase.

Mauro Turcatti, zadužen za odnose sa javnošću kompanije Airbnb, za RSE je naveo da na toj platformi „nema tolerancije za ovakvo ponašanje“.

„Da bi koristili Airbnb, svi domaćini i gosti moraju da pristanu na našu posvećenost zajednici, našu politiku nediskriminacije i naše standarde zajednice, koji zahtevaju da se svi ophode jedni prema drugima sa poštovanjem i bez osuđivanja ili pristrasnosti“, rekao je za RSE u pisanom odgovoru Turcatti.

Kompanija Booking nije odgovorila na upit RSE kakva je politika te platforme, koja objavljuje oglase za smeštaje globalno, kada je u pitanju diskriminacija gostiju.

Samo na ovoj platformi RSE je pronašao devet oglasa u kojima je istaknuto da stanodavci u svoje objekte neće primiti migrante. Te napomene stoje u opisima smeštaja, samim nazivima ili kao fotografije.

Na samom sajtu booking.com moguće je pronaći smernice platforme.

„Očekujemo od svojih zaposlenih, korisnika i partnera da poštuju jedni druge. Ne tolerišemo nikakvo uznemiravanje, diskriminaciju, govor mržnje, manipulaciju, fizičko nasilje ili bilo koji drugi oblik pretećeg ponašanja ili zlostavljanja“, piše na sajtu platforme.

Potraga za stanom za migrante teška

Novinarka RSE provela je jedan dan tražeći stan u Beogradu i Pančevu, na 20 kilometara udaljenom od prestonice, sa tridesetšestogodišnjom Liz Mugiša (Lyse Mugisha) iz Burundija.

Liz je došla u Srbiju u aprilu. Od tada je smeštena u Centru za azil u Krnjači u Beogradu. Više od tri meseca traži stan koji će moći da iznajmi sa ženom koju je upoznala u Centru, a koja je takođe iz Burundija.

„Još uvek sam tamo (u Centru za azil). Nemam izbora“, rekla je Liz.

Svoju višemesečnu potragu za stanom u tri reči opisuje:

„Teško, teško i teško“.

Kako kaže, bez nekog ko će im pomoći u potrazi nije moguće naći stan.

„Mislim da neće verovati strancu da mu iznajmi stan bez ikoga iz ove zemlje ko će garantovati da će ta kuća biti u dobrim rukama“, rekla je Liz.

Ističe da se pri traženju stana migranti suočavaju sa diskriminacijom, čak i kada imaju svu potrebnu dokumentaciju.

„Znam prijatelja koji je tražio stan. Pogledao je jednu kuću, bila je pristupačna, a vlasnik mu nije izdao samo zato što je bio Afroamerikanac“, ispričala je Liz.

Ona trenutno čeka na dozvolu za rad, jer joj je Srbija odobrila azil. U Burundiju je prethodnih deset godina radila kao doktorka, a nada se da će tako biti i ovde.

Prvi korak je pronalazak stana.

„Iscrpljujuće je, ali ostajem pozitivna. Znam da ću pronaći nešto kada dođe pravo vreme“, rekla je Liz.

Stanodavci ne žele da prime migrante

Upitani zašto u svojim oglasima naglašavaju da u svoje apartmane neće primiti migrante, neki od stanodavaca sa kojima je RSE razgovarao telefonom, a koji su želeli da ostanu anonimni, istakli su da su prethodno imali problema.

Objekti se u Somboru za jedno veče izdaju po ceni koja varira od 8 do 100 evra.

„Nisu pošteni jer se prijave dvoje, a u apartman uđe njih više, i po osam. Imale su takve situacije moje koleginice, a između ostalog i moja svekrva koja zbog istih sada čeka sud“, rekli su iz jednog od apartmana, naglašavajući da se osećaju „nezaštićeno“.

Iz Osnovnog suda u Somboru za RSE je rečeno da „nisu podnošene tužbe protiv migranata kao tuženih u vezi neplaćanja zakupnine, uništenja imovine ili bilo kog drugog osnova vezano za izdavanje stanova migrantima, tako da se pred ovim sudom ne vode parnični postupci ovog tipa“.

I iz Višeg suda u Somboru za RSE je rečeno da „nema postupaka koji se vode po tužbama stanodavaca protiv migranata“.

Iz drugog apartmana u Somboru istakli su da po zakonu ne mogu primiti nekoga ko nema validna dokumenta ili vizu, jer tako ne može biti prijavljen Ministarstvu unutrašnjih poslova za boravište stranaca, što bi samo po sebi bio prekršaj.

„Ako Vam pet vojno sposobnih muških osoba dođe na kuću i insistira da uđe jer je bukirao (rezervisao), bez dokumenata, pitam ja vas ko je tu ugrožen? Naravno, pročitali su na Booking-u da ne primamo migrante i obavešteni su u poruci da neće moći ući“, istakli su iz apartmana.

Prema Zakonu o strancima, neophodno je prijaviti strane državljane u roku od 24 časa od pružanja usluge smeštaja.

Osoba koja prijavljuje boravište stranca policijskom službeniku na uvid mora da dostavi stranu putnu ispravu ili drugu ispravu koju stranac poseduje.

„I migranti i Booking.com moraju shvatiti da na moj posed može ući samo kome ja dozvolim. Neke platforme omogućavaju odbijanje rezervacije ili potvrđivanje predrezervacije, tamo nema takvih problema“, rekli su iz smeštaja, čiji je oglas Booking kasnije ukinuo.

Kako je navedeno u mejlu u koji je RSE imao uvid, iz Booking-a su istakli da je smeštaj privremeno suspendovan zbog interne istrage, kao i da partnerstvo sa ovom platformom, u zavisnosti od ishoda istrage, može biti ponovo uspostavljeno ili prekinuto.

„Primetili smo da ste diskriminisali goste na osnovu njihove nacionalnosti“, stoji u mejlu.

Ostali oglasi na ovoj platformi, u kojima se navodi da migranti nisu dobrodošli, i dalje su aktivni.

„U ovoj državi se drži strana nekom ko je došao juče, a za nas ih boli briga“, rekli su iz tog smeštaja.

U razgovoru za RSE istakli su da nemaju ništa protiv migranata, ali da su u oglasu naglasili da ih ne primaju zbog prethodnih neprijatnosti, navodeći kao primer prijavljivanje manje ljudi u smeštaju od stvarnog broja.

Nikola Kovačević, pravnik iz Beograda koji se bavi zaštitom ljudskih prava, za RSE kaže da oglasi u kojima je istaknuto da migranti nisu dobrodošli predstavljaju „školski primer diskriminacije“.

„I to diskriminacije koja počiva na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi“, ocenio je Kovačević za RSE.

U Srbiji je tokom prethodnih godina bilo primetno antimigrantsko raspoloženje, koje se moglo videti na društvenim mrežama, ali i na protestima aktivista desno orijentisanih organizacija širom Srbije.

Upravo je u Somboru početkom oktobra 2021. ekstremno desničarska organizacija „Narodna patrola“ izlepila plakate sa fotografijama šest ljudi koje su optužili za pomaganje migrantima.

Na plakatima su se videli i privatni podaci ljudi.

Uz fotografije koje su ekstremni desničari uzeli sa privatnih profila stajala je i poruka: „Somborci, ovo su Vaše komšije koje nelegalno izdaju migrantima smeštaje. Zbog sopstvene zarade učestvuju u nagomilavanju istih u Vašem gradu“.

Te fotografije je organizacija „Narodna patrola“ objavila i na svom zvaničnom profilu društvenoj mreži Fejsbuk, na kojem je u tom trenutku imala više od 43.000 pratilaca.

Pravnik Nikola Kovačević rekao je da je potraga za stanovima u kojima bi živeli migranti uvek bila problematična.

„Pre svega ljudi su u nekoj vrsti straha i dosta posla i truda je potrebno da se uloži kako bi se ljudima objasnilo da je to sasvim okej“, rekao je Kovačević.

Airbnb i kampanja protiv diskriminacije

Na sajtu Airbnb-ja u odeljku „Community“ (Zajednica) može se naći i kartica pod nazivom „Support Afghan refugees“ (Podrži izbeglice iz Avganistana), kao i „Combating discrimination“ (Borba protiv diskriminacije).

U svojoj kampanji Airbnb poziva stanodavce da pruže smeštaj izbeglicama iz Avganistana.

Kako se navodi na sajtu, Airbnb je omogućio boravak za 20.000 migranata a iz Avganistana, koje je zajedno sa svojim donatorima i finansirao.

Takođe, na sajtu stoji i da je ova platforma od 2016. godine uklonila 1,5 miliona ljudi „jer su odbili da tretiraju druge bez prosuđivanja ili pristrasnosti“.

Kompanija Airbnb je, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, saopštila da se odriče svih naknada za goste i domaćine za sve rezervacije u Ukrajini, koje inače naplaćuje.

„Ljudi rezervišu Airbnb (smeštaj) u Ukrajini u kojem ne nameravaju da borave kako bi pomogli domaćinima (u toj državi)“, napisao je tada na svom Tviter nalogu suosnivač i glavni izvršni direktor Airbnb-ja Brian Chesky.

Airbnb je u međuvremenu ponudio besplatan privremeni smeštaj za 100.000 izbeglica iz Ukrajine.

Ranije kritike na račun Airbnb-ja i Booking-a

Airbnb i Booking su 2018. naišli na kritike zbog poslovanja u jevrejskim naseljima na okupiranoj palestinskoj teritoriji na Zapadnoj obali, a koje većina međunarodne zajednice smatra ilegalnim.

Izrael je osvojio Zapadnu obalu 1967. godine i u narednim decenijama osnovao tamo desetine jevrejskih naselja u kojima živi gotovo pola miliona jevrejskih naseljenika.

Palestinci teže da Zapadna obala bude deo njihove buduće države i jevrejska naselja smatraju preprekom za rašenje sukoba s Izraelom.

Organizacija Human Rights Watch (HRW) je 2018. izbacila 65 strana dug izveštaj pod nazivom „Noćenje s doručkom na ukradenoj zemlji: Iznajmljivanje turističkog smeštaja u naseljima na Zapadnoj obali“ („Bed and Breakfast on Stolen Land: Tourist Rental Listings in West Bank Settlements„).

U izveštaju se navodi da su Airbnb i Booking doprinosili ekonomiji naselja uz ozbiljno kršenje prava.

Izraelci i stranci mogu da iznajmljuju kuće u jevrejskim naseljima, ali to nije dozvoljeno nosiocima palestinske lične karte, što je jedini primer u svetu u kome Airbnb nema izbora već je diskriminisao goste na nacionalnoj ili etničkoj osnovi.

Direktor za ljudska prava u HRW Arvind Ganesan je ocenio da je Airbnb svojim potezom zauzeo stav protiv diskriminacije i krađe zemlje.

Nakon toga Airbnb je odlučio da ukloni 200 oglasa iz izraelskih naselja na Zapadnoj obali, jer su naselja bila „jezgro spora između Izraelaca i Palestinaca“.

Izraelski advokati su potom podneli grupnu tužbu, kojom su od Arbnb-ja tražili 15.000 šekela (oko 4.250 evra) za svakog domaćina od 200 domova koji je Airbnb uklonio.

Tada je Airbnb poništio svoju odluku i vratio oglase za iznajmljivanje smeštaja koji se nalaze unutar jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, uz napomenu da će donirati sav prihod koji ostvari „organizacijama posvećenim humanitarnoj pomoći koje služe ljudima u različitim delovima sveta“.

HRW je ovaj potez osudio, rekavši da Airbnb i Booking „doprinose kršenju ljudskih prava olakšavajući iznajmljivanje stanova na zemljištu oduzetom od okupiranih Palestinaca, kojima je i samima zabranjeno da tamo borave“.

S druge strane, Booking je septembra 2022. doneo odluku da će uvesti upozorenje za klijente koji posećuju oglase za objekte na okupiranoj Zapadnoj obali.

Upozorenje poziva klijente koji traže smeštaj za iznajmljivanje u izraelskim naseljima da pregledaju savete svoje vlade za putovanja pre nego što rezervišu smeštaj u toj oblasti, „koja se može smatrati pogođenom sukobom“.

HRW opisao je upozorenje o putovanju kao „korak dobrodošlice“, uz dodatak da bi Booking „trebalo bi da prestane da posreduje u iznajmljivanju nelegalnih naselja na mestima kao što je okupirana Zapadna obala“.