Kada je pre godinu dana Vladimir Đukanović odlučio da danju bude advokat, a noću novinar koji intervjuiše upravo čoveka kog i zastupa, verovatno nije pomišljao da ga to može koštati advokatske licence. Ili možda jeste pomišljao, ali se nadao da u njega niko neće hteti, ili smeti, da upire prstom.
Međutim, uprlo je njih troje – jedan advokat iz Užica, Advokatska komora Beograda i Jukom. Prva prijava je odbačena, a od druge dve je nastala i optužnica, koja ga tereti da je „sa umišljajem, svestan da je delo zabranjeno, a čije izvršenje je hteo… prilikom javnog nastupa u emisji ‘Ozbiljno sa Đukom’ intervjuisao svog branjenika okrivljenog Predraga Koluviju, koristeći podatke do kojih je došao kao njegov branilac“.
Odnosno, prihvatao je zaključke svog branjenika da je ucenjivan, piše u optužnici. A kao ucenjivača označio je Ministarstvo unutrašnjih poslova i njegovog tadašnjeg prvog čoveka Nebojšu Stefanovića.
„Ponuda je bila ta da ja okrivim Andreja Vučića, koga inače u životu nisam video, znači video sam ga na televiziji. Da okrivim njega, da radim za njega, i za Zvonka Veselinovića“, rekao je tada Koluvija.
Kad ga je Đukanović upitao ko mu je iz policije to tražio, Koluvija je odgovorio da je to Dušan Mitić koji se predstavio kao načelnik operative.
„Ne bi me čudilo da je taj neko iz kabineta ministra to naložio njima ili sve to pratio preko telefona, možda čak i gospodin ministar lično“, kazao je Koluvija.
A advokatu Đukanoviću optužnica na teret stavlja i to što je uverenja svog klijenta Koluvije podržavao, a protiv odgovornih nije podneo krivičnu prijavu. Đukanović ovaj postupak vidi kao pritisak i kampanju protiv njega.
„Cela poenta priče je što sam ja baš svojim postupanjem i odbranom i načinom rada, sve te njihove laži koje su godinama objavljivali opovrgnuo i ta kampanja im nije uspela“, rekao je Đukanović.
Od podnošenja disciplinske prijave Komiteta pravnika za ljudska prava protiv Đukanovića prošlo je godinu dana. Sledeći korak je, kao i na svakom suđenju, glavna rasprava.
„Gde će i pravnici Komiteta za ljudska prava da daju svoju reč i da objasne zbog čega je podneta prekršajna prijava“, kaže Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
„Ono čega se ja bojim, to je zastarevanje. Disciplinski postupci i njihovo vođenje i njihovo okončanje zastarevaju u relativno kratkim rokovima“, kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.
Što znači da bi sve trebalo da se okonča kroz dve godine od dana kada je prekršaj učinjen, a to je oktobar 2023. godine. Bez obzira na to kakav će biti ishod ovog procesa, samo podizanje optužnice je već ozbiljan korak, kažu pravnice.
„To šalje poruku da institucije neke funkcionišu i da će zapravo sprečiti zloupotrebe svoje profesije zarad nekih ličnih političkih ciljeva“, govori Golubović.
„Ja polazim od toga da je to jedno telo, taj disciplinski sud jedno telo profesionalaca koje treba da se stara o dostojanstvu svoje profesije, da nije državni organ, da ne zavisi od izvršne vlasti, a sa druge strane vreme teče protiv njih“, kaže Rakić Vodinelić.
I ne samo vreme, protiv njih je i moć, koju Đukanović kao političar i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ima, kaže Milica Vojinović novinarka Krika. Prateći slučaj Jovanjica uočava da Đukanović nije jedini koji pre kraja suđenja javnosti govori da Koluvija nije kriv.
„Od samog starta, od početka slučaja Jovanjica je jasno da vlast pokušava da obesmisli taj slučaj, odnosno da mu umanji značaj i to se videlo kroz razne situacije i kada je sam vrh vlasti direktno branio Koluviju“, govori Milica Vojinović, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).
Poput predsednika države. Oglašavao se zbog odbrane Koluvije čak iz Dubaija.
„Taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sličan slučaj da je čovek za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru. Vrlo čudno, složićete se, jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane“, govorio je Vučić.
Đukanović zbog svog prekršaja neće u pritvor. Ukoliko disciplinski sud utvrdi da je prekršio Zakon o advokaturi, Statut advokatske komore i Kodeks profesionalne etike, najteža kazna koju može da dobije je trajno brizanje iz imenika advokata. Tu kaznu tražio je i Jukom.
„Iz razloga što smatramo da je velika društvena opasnost da nosilac svih tih funkcija zapravo zloupotrebljava te funkcije i urušava pre svega vrednosti za koje se zalažemo, a to su vladavina prava i poštovanje ljudskih prava“, kaže Golubović.
„Ne mislim da će to ostaviti veliku posledicu na njegovu karijeru. Ovde moćni ljudi uvek nađu način da nastave sa nekim svojim zamislima“, kaže Milica Vojinović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.