Država i mediji  

15. nov 2022.

Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama

Piše:

Ivana Petronijević Terzić | 15. nov 2022.

IZVOR:

Demostat

Albanci sa Kosova i Metohije već neko vreme dronovima prate situaciju na jugu Srbije, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić i dodaje da je pitanje zašto su vlasti u ovom trenutku odlučile da to više neće tolerisati.

Foto: Thomas Ehrhardt/Pixabay

Iako smatra da je dobro što je vojska preuzela korake i što Srbija više nije pasivna, Radić navodi da se vlast preigrala u propagandi, čime je postigla suprotan efekat i dovela do toga da se u javnosti omalovažava vojska i narušava njen kredibilitet.

Profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu Dragan Popadić navodi da je cela priča sa dronovima iskorišćena u propagandne svrhe, s ciljem da se podigne tenzija u javnosti, instrumentalizuje strah, a vlast predstavi kao sigurna zaštita. „Kad upućujete poruku inostranstvu, demonstracija sile je potpuno opravdana, ali kada je koristite samo za sopstveni interni marketing, onda to nije dobro za srpski narod”, ocenio je Aleksandar Radić u izjavi za Demostat.

Početak novembra u Srbiji obeležile su tenzije na relaciji Beograd-Priština zbog registarskih tablica, obaranje drona iznad vojnih objekata u blizini Raške i podizanje borbene gotovosti. Mediji su 1. novembra javili da neprijateljski dronovi nad Raškom osmatraju kasarne Vojske Srbije, te da je predsednik i komandant oružanih snaga Aleksandar Vučić naredio da sve neprijateljske bespilotne letelice na teritoriji centralne Srbije budu momenalno uništene. Pojedini mediji su javili i da su u cilju sprečavanja daljih neprijateljskih aktivnosti podignuti srpski „migovi 29“ u akciji praćenja i eventualnog napada na neprijateljske letelice. Uz vest je objavljen i snimak poletanja migova uz koji se dodaje da avioni kreću u akciju potrage za neprijateljskim dronom. Dan kasnije, ministar odbrane Miloš Vučević negirao je da su migovi podignuti kako bi obarali dronove, ali je istakao da je predsednik izdao vojsci naredbu da svaki takav objekat bude eliminisan, za šta vojska može koristiti topove, helikoptere, avionske mitraljeze. On je tada rekao i da je predsednik Vučić izdao naredbu za podizanje borbene gotovosti odmah nakon što su uočeni dronovi. Istog dana popodne, Ministarstvo odbrane je saopštilo da su jedinice Vojske Srbije neutralisale komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raški primenom mera elektronskog ometanja, u blizini vojnih objekata u garnizonu Raška, u skladu sa naređenjem predsednika Republike. Ministar je potom pojasnio, gostujući na jednoj televiziji, da je dron koji je oboren leteo iz pravca Jarinja, a upitan čiji je dron odgovorio da pravac kretanja jasno pokazuje sa kog područja dolazi. O dronu je govorio i Vučić, navodeći da to nije prvi put da su primećene letelice iznad kasarni i da Srbija neće dozvoliti da neko špijunira njene oružane snage. Nije komentarisao tvrdnje da je priča o dronu izmišljena, navodeći da „nema problema s tim”.

Međutim, način na koji je vest o primećenim dronovima, a potom i obaranju jedne takve letelice, saopštena uklapa se u dobro poznatu propagandnu taktiku vlasti koja se ogleda u stalnom zastrašivanju građana, instrumentalizaciji tog straha, manipulaciji informacijama, podizanju tenzije, a sve kako bi se vlast prikazala kao jedini pouzdani zaštitnik naroda u Srbiji.

Obaranje drona koji je, moguće je, prikupljao podatke o Vojsci Srbije je ozbiljan korak koji pokazuje da Srbija više nije pasivna, ali se vlast preigrala, a politika i pojedini mediji zloupotrebili vojsku i svima naneli štetu, kaže vojni analitilčar Aleksandar Radić.

On veruje da su Albanci u kontinuitetu već neko vreme dronovima pratili situaciju na jugu i da to nije ništa novo, ali da je sada iz nekog razloga odlučeno da se tome stane na put, što je, kaže, dobro, ali je urađeno za internu upotrebu, kako bi se pred jednim delom javnosti koji se informiše samo sa naslovnih strana tabloida stvorila određena slika.

„Upalo se u zamku sa preteranim korišćenjem vojske za politički marketing. To mora da se razdvoji. Kad upućujete poruku inostranstvu, demonstracija sile je potpuno opravdana, ali kada je koristite samo za sopstveni interni marketing, onda to nije dobro za srpski narod”, rekao je Radić.

Komentarišući to što su prve vesti bile da je predsednik Aleksandar Vučić naredio da migovi obaraju dronove, Radić kaže da se propaganda zaigrala.

„Postoji neprekidna želja da se bude u centru pažnje, tako da su sa neistinama, lažima, blefiranjem, izgubili kompas, ne znaju do koje mere može da se ide. A sve je prilagođeno najnižem nivou obrazovanja u našem javnom mnjenju”, rekao je Radić i dodao da je loše što je Vojska Srbije uvek tu kada treba da se pokazuje ego.

Propaganda, podizanje tenzije u javnosti i održavanje straha i zabrinutosti

Socijalni psiholog, profesor Filozofskog fakulteta Dragan Popadić, navodi da je priča sa dronovima iskorišćena pre svega u propagandne svrhe, dodajući da ne vidi drugo opravdanje za medijsku histeriju koja je nastala u vezi sa podizanjem borbenih aviona na dronove i obaranjem jednog kod kasarne u Raški.

To je, kaže, održavanje i podizanje tenzije i napetosti građana, a s druge strane, skretanje pažnje na konflikt sa Kosovom, u čiju svrhu se koriste takve i slične epizode i događaji, gde se Srbija predstavlja kao jaka vojna sila koja je strašno efikasna i u službi naroda.

„Priča sa dronovima se koristi da bi se prikazala navodna nadmoć naše vojne sile i borbena gotovost”, naveo je on.

Ide se na to, dodaje Popadić, da kod građana postoji konstantan strah i zabrinutost, a da se vlast predstavi kao sigurna zaštita, neko ko budno prati šta se dešava i građane štiti od svih pretnji koje dolaze.

„Ovakvim pričama se samo održava nivo napetosti koji je potreban i skreće pažnja sa drugih tema. Ovo sa dronovima je samo nova epizoda u tome”, dodaje Popadić.

On ističe da su građani, kao konzumenti vesti koje im se serviraju, izloženi manipulaciji u onoj meri u kojoj nemaju druge izvore informacija i tumačenje.

„Ukoliko sebi obezbede druge izvore tumačenja stvarnosti mogu da imaju izvestan otklon prema toj zvaničnoj propagandnoj priči”, rekao je Popadić.

Čiji je dron?

Radić navodi da dron verovatno nije došao sa teritorije Kosova i Metohije, jer komercijalni dronovi nemaju domet koji bi omogućio da dođu do Raške sa tako velike udaljenosti, ali da su ga verovatno pustili ljudi koji su deo lanca prikupljanja podataka za Albance sa Kosova i Metohije.

Posao presecanja takvih aktivnosti je u rukama BIA i MUP-a Srbije, dodaje Radić.

On ističe da čak ni vojni dron RQ20, koje su kosovske vlasti naručile iz SAD, ima radijus od 15 kilometara. „Dronovi su ograničeni po dometu i onaj ko obavlja takve zadatke mora da bude relativno blizu”, navodi Radić.

Radić kaže da se nadgledanje događalo već neko vreme ali da je sada odlučeno da se to preseče, ističući da se sve pogodilo sa podizanjem borbene gotovosti. „Kada podignete borbenu gotovost, vi promenite stanje stvari na terenu, povučete neke ljude, tehniku, dron omogućava da se te promene precizno sagledaju, da vidite detalje, da vidite neke stvari koje spadaju u rutinu”, rekao je Radić i dodao da dron daje nove informacije u odnosu na satelite i gugl mape.

Govoreći o obaranju letelice, Radić kaže da to tehnički nije lako uraditi, da postoji nasilan put – topom, puškom ili mitraljezom, ali da taj način ne dolazi u obzir, budući da su sve kasarne koje su bile podložne posmatranju unutar naseljenih mesta. Nedestruktivni način jeste onesposobljavanje dronova na maloj udaljenosti sistemima sa elektromagnetnim zračenjem, uz pomoć kojih se dron može kontrolisano spustiti.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend