Srpski je tračariti: kako je Bujošević došao u RTS

Izbor direktora Javnog servisa propratile su brojne spekulacije, mahom pogrešne, koje se i dalje nastavljaju

I pre nego što je raspisan konkurs za generalnog direktora Radio televizije Srbije (RTS), politička i medijska čaršija Beograda imala je nekoliko kandidata za to mesto.

Prvi „sigurni” direktor bio je Veran Matić, urednik informativnog programa B92. Ta prognoza pala je u vodu, čim se Matićevo ime nije pojavilo među prijavljenim kandidatima. Ubrzo, iz dobro obaveštenih izvora drugi deo čaršije doznaje da će na čelo Javnog servisa doći estradni menadžer i naprednjak Saša Mirković, aktuelni gradonačelnik Zaječara.

Ti trač-majstori Mirkovića su u fotelji RTS-a videli unapred, razmišljajući ovako: Mirković je blizak vlasti, bio je menadžer Mariji Šerifović kada je pobedila na Evrosongu. Dakle, ispunjava sve uslove idealnog direktora koji ume da peva kako mu vlast diriguje. Kada je Upravni odbor Javnog servisa eliminisao Mirkovića, pojedini mediji – poput lista „Blic” i televizije B92, stvorili su i treću teoriju: da će konkurs da propadne.

U to je verovala i novinarka Olja Bećković, pa je u intervjuu za „Politiku”, neposredno pred izbor Dragana Bujoševića, kazala da niko ne može biti na čelu RTS-a ako se nije dogovorio s premijerom. Dodala je da je izbor za direktora farsa… Da je bilo svakakvih naklapanja, pokazala su i licitiranja imenima poput producenta Stanka Crnobrnje, glodura „Hepi” televizije Milomira Marića i šefa „Informera” Dragana J. Vučićevića.

Prema toj teoriji, niko od 11 kandidata ne bi dobio potrebnu većinu glasova, pa bi do 2016. godine, sve dok ne istekne mandat Upravnom odboru, Nikola Mirkov trebalo da ostane v. d. direktora. Onda bi, tračarilo se dalje, premijer Aleksandar Vučić tiho i iz senke sastavio svoj tim u UO RTS-a, koji bi u naprednjačkim dresovima odlučio o podobnom generalnom direktoru.

Među malo onih koji su verovali da bi konkurs možda mogao da prođe i bez pritiska kabineta vlade bila je novinarka Bojana Lekić. Lekićeva je u intervjuu za „Istinomer” dodala da je tragedija upravo u tome što bi takav scenario bio presedan.

Pre dva dana javnost, a i zaposlene u RTS-u, iznenadile su dve vesti: da glasanje nije poništeno i da je za generalnog direktora izabran Dragan Bujošević. Iako je Bujošević na izbornoj listi bio među kandidatima sa najboljom radnom biografijom, javnost je odluka ipak zbunila – odakle na čelu RTS-a čovek za koga važi da je blizak prethodnoj vlasti?

Naravno, opet je usledila nova, proverena tvrdnja iste one čaršije koja je promašila sve prognoze. Sada u izboru Bujoševića vide – vešt manevar premijera Vučića.

„Ne radujte se”, upozorava izvesni Jovan Đokić u komentaru na vest o izboru direktora Javnog servisa, objavljenom na „Politikinom” sajtu. Za ovog čitaoca reč je o savršenom alibiju za Vučića. Naime, premijer će ubuduće moći da se podiči time da je UO Javnog servisa koji je postavljen u vreme vlasti Borisa Tadića izabrao direktora koji, navodno, Vučiću nije naklonjen.

Tako je sada u opticaju sledeći scenario. Pošto je Bujošević već rekao da je informativni program RTS-a treba da ostane takav kakav jeste, zaključuje se da njegovo postavljanje neće zaoštriti kritiku Javnog servisa prema vlastima.

Sada predsednik Upravnog odbora Zoran Popović u „Dnevniku” kaže da novog direktora čeka reorganizacija i sistematizacija.

To je, sluti čaršija, znak da će Bujoševića, ako ne bude dovoljno poslušan, smeniti novi UO, koji će biti izabran za godinu dana.

Dok se javnost zabavlja političko-medijskim prognozama koje su pokazale da njihovi tvorci nisu najbolje obavešteni, generalnog direktora Bujoševića očekuju ozbiljni problemi, sa kojima će morati da se izbori manje kao novinar, a mnogo više kao menadžer. Svakako je najveća prepreka uvođenje takse koja bi trebalo da zameni TV pretplatu, to jest da se privole građani da izmiruju svoje obaveze prema Javnom servisu. Zato su opravdani strahovi poznavaoca medijskih prilika i njihovo pribojavanje da je takva bitka unapred izgubljena, budući da ni Aleksandar Tijanić nije uspeo da se izbori sa većinskim stavom građana „da to nije javni interes”.

Ako Bujoševiću pođe od ruke i narod odluči da plaća taksu, čaršija će znati kako i ko mu je zaista pomogao. Time će on ispuniti obećanje da ne otpusti višak zaposlenih, već im pronađe nove radne zadatke, kao što je u programu rada i napisao. Biće to veliki uspeh, jer su beogradski sudovi već počeli u „Politiku” da vraćaju novinare ovog lista, otpuštene dok je Bujošević bio glavni i odgovorni urednik. U „Politici” se tada na spisku „tehnološkog viška” našlo nekoliko desetina imena, ali zli glasovi tvrde da je u RTS-u mnogo, mnogo više prekobrojnih.