Lažni oglasi zloupotrebljavaju novinare i medije – pripazite od koga naručujete

Neretko se radi o internet prevarama, ili izmišljenim tekstovima koji promovišu razne preparate. Ovog puta, u pitanju je čaj koji navodno rješava neplodnost. U spornoj objavi se navodi: Ovaj lek je pomogao ženi da zatrudni za tri meseca…

U tekstu se dalje navodi analiza izvesnog prof. Borislava Kneževića, specijaliste za reprodukciju, profesora ginekologije na Univerzitetu u Beogradu. Prof. Borislava Kneževića, ginekologa, nemoguće je pronaći na internetu. Obrnutom pretragom fotografije Kneževića dolazi se do sličnog teksta u ruskim medijima, gde je ista osoba sa fotografije potpisana kao Dmitrij Konev, traumatolog.

To navodi na zaključak da je u pitanju izmišljena osoba, odnosno da ginekolog Knežević ne postoji, navodi raskrinkavanje.me.

Sporno u pomenutoj objavi je i to što stranica na kojoj je postavljen navodni intervju sa Kneževićem liči na srpski N1. Tu je logo, kao i fotografija iz studija na kojoj je novinarka Tatjana Aleksić. Njena fotografija je u jednom momentu u dvoplanu, uz fotografiju nepostojećeg Kneževića, što bi trebalo da ukaže na to da je ona radila intervju, iako se njeno ime nigde ne pominje.

Raskrinkavanje je kontaktiralo Tatjanu Aleksić koja je, pretpostavljate, objasnila da je u pitanju manipulacija.

„U pitanju je čista manipulacija i to nema veze sa sa mnom ili televizijom za koju radim. Neko pokušava da iskoristi kredibilitet N1 za promociju svojih proizvoda. Pozivam ljude da paze šta čitaju, da ne nasedaju na ovakve stvari, te da u zaglavlju obrate pažnju na izvor linka. Mi ćemo preduzeti pravne radnje koje nam budu na raspolaganju“, kazala je ona za Raskrinkavanje.

To nije prvi put da se regionalni novinari i mediji koriste u manipulativne ili lažne marketinške svrhe. Nedavno je u crnogorskim medijima osvanula priča o nekadašnjem novinaru Vijesti, koji je imao istu sudbinu kao Aleksićeva.

U Bosni i Hercegovini, kroz isto je prošla voditeljka N1.

Kako prepoznati lažne oglase

Onlajn marketing je često neregulisano podneblje, gde postoji prostor za ovakve manipulacije i obično se ne može ući u trag oglašivaču.

Stranice na kojima se reklamiraju ovakvi proizvodi uglavnom su tzv. lenderi ili landing pages, odnosno jednostrane web stranice. Ukoliko pokušate da kliknete na bilo koju od kategorija, shvatićete da drugi sadržaj ne postoji i pretraga vodi najčešće do linka za kupovinu.

Takođe, simptomatično za ovakve stranice je da gotovo uvek nude 50 odsto popusta na proizvode, te da se uvek radi “o šansi koju ne smete propustiti”.

Sadržaj tekstova na tim stranicama je pun jezičkih nelogičnosti, što može značiti da je generički preveden sa drugog jezika. Lajt motiv je u 90 odsto slučajeva isti – farmaceutske kuće i lekovi koji su u ponudi – truju, probajte baš ovaj prirodni preparat…

Ova objava dobija ocenu – lažna vest.