Otvoreno pismo „E-dokazi“: Šta je ostalo od zaštite osnovnih prava?

Neposredno pre kraja svog mandata, francusko predsedništvo Saveta umalo je postiglo politički kompromis sa Evropskim parlamentom o predlogu takozvanog „e-dokaza“. Ovaj nacrt kompromisa postavlja opšte smernice za uspostavljanje budućeg pravnog okvira koji će omogućiti nacionalnim organima za sprovođenje zakona da zahtevaju lične podatke od privatnih kompanija koje se nalaze u drugim državama članicama Evropske unije (EU). Međutim, ostaje da se dogovorimo oko nekoliko tačaka pre nego što konačan tekst budu mogli da usvoje suzakonodavci.

Nažalost, pravac pregovora ne ide u prilog zaštiti osnovnih prava. Koalicija digitalnih prava, advokata, novinara, medijskih organizacija i udruženja provajdera internet usluga (uključujući Evropsku federaciju novinara) predvođena EDRi-om zvone na uzbunu u otvorenom pismu upućenom kreatorima politike. Upozoravamo na predviđeni okvir koji bi mogao ozbiljno da ugrozi slobodu izražavanja, prava na privatnost i pravo na pravično suđenje.

Kompromis između dve institucije doveo je do slabljenja sistema obaveštavanja – ključnog zaštitnika za koji se zalažemo od početka pregovora. Obaveštenje „državi izvršiteljici“ (država članica u kojoj se nalazi privatna kompanija) garantuje da se poštuju suštinski principi pravosudne saradnje i osigurava da drugi organ proverava zakonitost naredbi i blokira one koji bi mogli dovesti do osnovnih kršenja prava. U kompromisnom tekstu mehanizam obaveštavanja je oslabljen na tri načina.

Prvo, nije potrebno obaveštenje kada istražni organ (u „državi članici koja je izdala”) traži podatke o pretplatnicima i podatke o saobraćaju samo u svrhu identifikacije osumnjičenog (u većini slučajeva, IP adrese). Međutim, podaci o identitetu mogu postati veoma osetljivi u slučajevima kada otkrivaju identitet uzbunjivača, demonstranata i istraživačkih novinara autoritarnim vladama koje su spremne da se obračunaju sa slobodnom štampom i društvenim pokretima. Kada policija dobije nečiji identitet, to može dovesti njihovu ličnu bezbednost u ozbiljnu opasnost.

Drugo, Savet je tražio dodatni izuzetak od pravila obaveštavanja. Kada organ izdavanja smatra da lice čiji se podaci traže boravi na teritoriji njegove države članice, može se uzdržati od obaveštavanja izvršnog organa. Procena o tome gde osoba živi biće u isključivom nahođenju države izdavanja koja ima jasne podsticaje da izbegne obaveštenje – što vlasti država članica smatraju „birokracijom“. Od organa izdavaoca se ne traži da opravda svoja uverenja niti da pruži objektivne dokaze. Ništa u nacrtu odredbi ne predviđa mogućnost da se ta odluka ispita. To, stoga, predstavlja veliku rupu koja se može lako zloupotrebiti da bi se zaobišlo zahtev za obaveštavanje.

Treće, pravila o ponovnoj upotrebi podataka u drugim postupcima ili njihovom prenošenju u drugu državu članicu mogu se koristiti za zaobilaženje postupka obaveštavanja. Nacrt kompromisa bi dozvolio organu koji ih je izdao da sam odluči da li se podaci mogu ponovo koristiti za krivično gonjenje potpuno drugačijeg krivičnog dela ili druge osobe ili davanje podataka drugom organu u drugoj državi članici. Ovo podriva pregled neophodnosti i proporcionalnosti od slučaja do slučaja koji pruža sistem obaveštavanja. Posebno je problematično ako država članica sa sistemskim problemima vladavine prava dođe do podataka dobijenih putem naloga putem sekundarnog prenosa. Na primer, Austrija bi mogla da prenese podatke dobijene putem naloga za proizvodnju e-dokaza u Mađarsku, uprkos mogućnosti da bi Mađarska bila odbijena da primi takve podatke da je sama izdala nalog za proizvodnju zbog rizika od kršenja osnovnih prava.

Potpisnici otvorenog pisma su :