Zaštita novinara u digitalnom okruženju – od individualnih pomaka do inicijativa medijskih kuća za zaštitu privatnosti podataka (VIDEO)

Digitalnu bezbednost novinara advokat Uroš Nedeljković često upoređuje sa kućom, čiju bravu neko uvek može obiti i uzeti nešto što mu ne pripada. Ipak, kako ističe, sa jačom bravom kuća je bezbednija, a tajne informacije koje su novinari prikupljali teže će doći „u ruke“ treće strane.

Informaciono-komunikacione tehnologije sa sobom nose rizike koji se prevashodno odnose na ugrožavanje digitalne bezbednosti medijskih profesionalaca i otkrivanje poverljivih informacija do kojih su došli.

Samo u 2019. godini „procurelo“ je 1,76 milijardi zapisa, a imajući u vidu veliki deo sveta koji ne koristi internet, to znači da je neki podatak svakog od nas te godine bio otkriven, rekao je Rade Dragović iz Instituta za standarde i tehnologije novinarima i studentima novinarstva na predavanju o informacionoj bezbednosti u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS).

Kada se prikupaljaju sa sajtova ili aplikacija, kako kaže stručnjak za digitalnu bezbednost dece Katarina Jonev, naši podaci uvek završavaju kod „treće strane“.

„Ta treća strana nekome znači za pravljenje arhiva koje će kasnije biti prodate na mračnoj strani interenta, gde neko može zloupotrebiti naše podatke izradom falsifikata ličnih karata ili pasoša i predstavljati se kao mi. Sa druge strane, naši podaci se prodaju marketinškim kompanijama“, dodaje Jonev.

Iako deluje da je privatnost na internetu nemoguće zaštititi, potencijalna rešenja postoje. Dobre lozinke koje podrazumvaju osam karaktera, uključujući znakove, brojeve, velika i mala slova predstavljaju jedan od prvih koraka.

Za novinara je važno da zna koje su zakonske sankcije zbog zloupotrebe podataka, mere prevencije za zaštitu informacija, kao i kako može očuvati tajnost prepiski i ličnih informacija

Bojan Perović iz Instituta za standarde i tehnologije ističe podrobno informisanje o svakom alatu kao efikasan vid zaštite informacija.

„Bitno je da se novinari edukuju i da uvek znaju koji alat je za snimanje putem telefona, koji je za snimanje na mreži, a koji za direktno prenošenje“, rekao je Perović.

Podizanje svesti o tome na koji način digitalna bezbednost može biti ugrožena, informisanje o mehanizmima zaštite prilikom korišćenja digitalnih alata, saradnja sa profesionalcima i formiranje Centra za prevenciju bezbednosnih rizika neki su od načina da se novinar zaštiti.