Produžetak lične karte, prijavljivanje za vakcinu ili druge elektronske servise pojedini stariji građani retko kada koriste. Navode da obaveze koje mogu da obave i preko interneta najčešće menjaju odlaskom na šalter. Međutim, šef katedre za računarstvo na Elektronskom fakultetu u Nišu Ivan Milentijević ističe da danas živimo u društvu gde je neopgodna digitalna pismenost.
Digitalno pismena osoba, kako kaže, treba funkcionalno da razume sve ono što se digitalno oko nje dešava, a to znači da zna da koristi računar, mobilni telefon, da razume princip rada elektronskih servisa i da zna kako da putem njih može da završi neke poslove.
Oni koji su mlađi negde i kroz školovanje i kroz lakši kontakt s tehnologijom bolje napreduju. Oni koji su se školovali za to, razvijaju stvari i pomažu drugima i negde smo došli do toga da su oni naši najstariji sugrađani možda i najugroženiji tom revolucijom, ali negde je stvar prevesti tu ugroženost u pozitivno stanje i dobrobit za njih – kaže Milentijević.
U Nišu su stariji građani imali mogućnost da poboljšaju svoje digitalne veštine preko Centra za podršku e-upravi u Deli prostoru.
Projekat koji mi zovemo „Digitalna agenda“ trajao je 18 meseci i tokom realizacije urađena su i istraživanja i formiranje Centra za podršku e-upravi…Uslugu Centra za podršku e-upravi građani su masovno koristili oko popunjavanja dokumentacije koja je potrebna za izdavanje zelenog sertifikata i dosta ljudi smo pomogli – navodi koordinatorka projekta Marija Jović.
Stručnjaci kažu da za sticanje digitalnih veština nikada nije kasno, a šta su sve građani govorili o ovoj temi i kako na njih utiče digitalna revolucija pogledajte u epizodi na vrhu teksta.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.