Građani Srbije imaju problem da prepoznaju lažne vesti

Političari su najistaknutiji akteri kreiranja lažnih vesti, smatraju ispitanici, koji veruju da je Srbija visoko na lestvici zemalja u kojima se neometano šire dezinformacije. Međutim, ispitanici veruju da je Srbija, kad je reč o informacijama o ratu u Ukrajini, u prednosti u odnosu na druge zemlje, jer kao „neutralna“ država dobija informacije i sa Zapada i iz Rusije. Profesionalni mediji, kažnjavanje zloupotreba, obrazovanje, kritičko promišljanje i lični oprez, kao i stalno proveravanje više izvora, neki su od načina da se građani zaštite od lavine lažnih vesti, zaključili su ispitanici.

Većina učesnika fokus grupe u okviru istraživanja smatra da su lažne vesti globalni fenomen, u čijoj osnovi je isticanje sopstvenih interesa obmanjivanjem javnosti. Uzroci koji dovode do pojavljivanja lažnih vesti izjednačavaju se sa ciljevima koje one treba da postignu – veći profit, više uticaja, više moći. Opšti utisak je da se ne biraju sredstva da se ostvari prevlast nad konkurentima, bilo da se radi o tržištu, politici, šoubiznisu, sportu, farmaciji ili bilo kojoj drugoj oblasti.

„Gde je najviše novca, tu je koncentrisana i moć i uticaj, pa se oko toga najviše pravi lažnih vesti.“ „Lažne vesti su posledica nezajažljive borbe za vlast, a to je opet direktno vezano za moć i novac.“ „Cilj je po svaku cenu imati više kupaca, glasača, pristalica.“

Po mišljenju ispitanika, srž fenomena lažnih vesti predstavlja svesna namera da se obmane javnost na bilo koji način – da li izmišljanjem cele konstrukcije nekih događaja ili falsifikovanjem samo nekih njegovih delova. U tom smislu, i izostavljanje ili kašnjenje prenošenja informacija o događajima koji su se desili, a koji imaju širi društveni značaj, kao i spinovanje precenjenog ili potcenjenog broja učesnika na takvim događajima, kao i svako drugo menjanje konteksta i manipulisanje činjenicama, takođe se smatra korpusom obmana iz asortimana lažnih vesti, jer se svim ovakvim postupcima kod publike tendenciozno, sa namerom, želi stvoriti predstava o većem ili manjem značaju i posledicama datog društvenog događaja. Isptanici smatraju da je lažna vest ona koja je svesno plasirana i da je zapravo namera ključ da bi nešto moglo da se okarakteriše kao lažna vest.

„Narodski, to je namerno ispiranje mozga.“

U tom smislu, ispitanici smatraju da je, ako ne postoji namera, reč o neprofesionalizmu, mada sumnjaju da je moguće slučajno dezinformisanje ili greška zbog lažnih izvora i glasina, jer veruju da „ozbiljni mediji“ sve mnogo puta proveravaju pre nego što objave.

Dok manjina smatra da lažnih vesti ranije nije bilo, većina veruje da su lažne vesti oduvek postojale, ali da ih je pre bilo manje, a da ih je sada sve više kako tehnologija napreduje, te da im internet omogućava munjevito širenje.

Problem su i agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti, koji ljudima lako skreću pažnju, kao i činjenica da danas sve može da se predstavi kao realnost uz pomoć lažnih činjenica, lažnih svedočenja, lažnih izjava, fotografija, ili snimaka.

Svi ispitanici konstatuju da publika nema vremena za proveravanje izvora, pa mehanizam više puta ponovljene laži od nje čini da se prihvati kao istina, tako da je publika na kraju osuđena da svesno ili nesvesno, potpuno ili delimično, poveruje u ono što joj se plasira kao istina.

„Žuta štampa je uvek postojala ali sada je na svakom koraku. Brinu me lažne vesti u ozbiljnim medijima.“ „Zatrpani smo količinom informacija, teško je razlučiti prave, nema udubljivanja, ljudi su površni, malo se čita, sve manje se razmišlja. Kao, sumnja se u svaku vest, a na kraju se ipak delimično ili potpuno prihvati ono što se servira.“ 

Većina ispitanika vidi moralnu krizu u osnovi ove društvene anomalije i činjenice da je obmanjivanje postalo vrlo zastupljeno sredstvo dostizanja željenih resursa. Moralna kriza, kako navode, prevazilazi lokalne okvire, šta više, pre svega ima karakter globalne krize vrednosti čitavog čovečanstva.

Učesnici fokus grupe konstatovali su i da danas, i lokalno i globalno, svako ima svoju subjektivnu istinu, tako da je objektivnost izveštavanja pred ozbiljnim izazovom, jer su mnoga suprotstavljena gledišta, ubeđena u svoju objektivnost, upravo najspremnija da suprotna kvalifikuju kao notorne primere lažnih vesti.

„Zemlja u kojoj se štampa deli na opozicionu i režimsku, u kojoj je glavna tvrdnja da su njihove vesti validne, a one iz suprotnog tabora lažne, samo dublje tone u glib samoobmana.“

Uloga medija: klasični mediji vs novi mediji

Klasični mediji brzo gube na uticaju, posebno kod mlađe populacije koja ih gotovo više i ne uzima u obzir, smatraju ispitanici. Međutim, stariji građani, po inerciji, imaju više poveranja u klasične medije.

Opšti je utisak ispitanika da su društvene mreže mnogo podložnije širenju lažnih vesti. Smatraju da influenseri i botovi imaju veliku ulogu na društvenim mrežama u kreiranju javnog mnjenja zasnovanog na lažnim vestima.

Svest o posledicama 

Svi ispitanici su saglasni da većina populacije nije svesna ozbiljnosti negativnih posledica lažnih vesti, ali i insistiraju na tome da oni lično umeju da ih prepoznaju. Veruju i da lažne vesti imaju dalekosežne posledice, pogotovo u nekim važnim političkim i istorijskim trenucima.

Tu se prepoznaju dva nivoa uticaja na formiranje javnog mnjenja. Jedan je „zamajavanje javnosti“ banalnim informacijama, o „zvezdama“ rijaliti šou emisija, o životu slavnih iz šou biznisa, da bi se skrenula pažnja sa mnogo važnijih tema, pitanja i problema; a drugi je direktno kreiranje „poželjne“ javnosti prema nekim presudnim političkim odlukama, kad se masovnim izveštavanjem, lažnim svedočanstvima, potvrdom „kvazi nezavisnih analitičara“, spinuje javnost u smeru prihvatanja nekih političkih odluka.

„Mali deo populacije je svestan katastrofalne štetnosti koje lažne vesti imaju na porodicu, društvo, državu.“ „Pošto je cilj lažnih vesti da kreiraju javno mnjenje, lažne vesti su posebno prisutne u velikim političkim i istorijskim lomovima, pred ratove, tokom ratova, uoči izbora, važnih istorijskih odluka.“

U manjem broju slučajeva, naglašen je i prepoznat ključni doprinos lažnih vesti u kreiranju predizbornog raspoloženja biračkog tela, kao i samom ishodu izbora, što baca u senku ideju fer i poštenih izbora.

„Recimo u politici, lažne vesti mogu biti takve, i obično su takve, da se demotivišu protivničke birače. Kao da šalju poruku – zašto da izlazite na izbore kad nemate nikakve šanse, i kao posledica, glasači na kraju ni ne izađu na izbore“ „Onaj ko upravlja medijima, ili je uložio više u zastupljenost njegovih vesti u medijima, kreira javno mnjenja po sopstvenoj meri, pa su takvi i rezultati izbora.“

Pored političke sfere, jedan broj ispitanika navodi i primere iz drugih oblasti, ali i ističe da je politika fatalno u sprezi sa svim ostalim sferama, od privrede, sporta, zdravlja do trgovine, pa i kulture, sa jednako dalekosežnim negativnim posledicama za obične ljude.

„Sve se plaća da bi bio uspešan, i to je jedan začaran krug, ali ipak sve počinje od politike“.

Lokalne (ne)prilike 

Svi ispitanici političare targetiraju kao najistaknutije aktere kreiranja lažnih vesti, bilo da je to stvar dnevnog skretanja pažnje sa velikih problema ili da je predmet njihovih obmana kreiranje javnog mnjenja po pitanju nekih krupnih političkih odluka. U tom smislu, svi učesnici u diskusiji Srbiju veoma visoko kotiraju kad je reč o broju lažnih vesti.

Povodom rata u Ukrajni, većina veruje da je Srbija u prednosti u odnosu na druge države, jer kao „neutralna“ ima priliv informacija i sa Zapada i iz Rusije, pa u tom smislu nemamo jednostrane informacije, već mogućnost više da shvatimo šta se stvarno dešava.

„Mislim da smo mi na primeru rata u Ukrajini u dobrom položaju, jer dolazimo do izbalansiranih informacija, jer imamo na primer i Kurir i Danas. I na zapadu i u Rusiji imaju samo jedan izvor, a mi imamo oba.“ „Možda je bolje kod nas što se tiče međunarodne politike, čujemo obe strane.“

Lažne vesti u praksi ipak teško prepoznati 

Iako su svesni da se lažne vesti nalaze svuda oko nas i da postoji velika opasnost od dezinformacija, ispitanici su imali problema da prepoznaju da li je određena informacija lažna ili tačna.

„Školska deca u Češkoj nosiće ćebad sa sobom u škole zbog isključenja energenata.“ Većina učesnika je rekla da je ova vest lažna, iako je zapravo istinita.

„Švajcarska vlada poslala je SMS svojim građanima da prijave komšije koje troše previše električne energije“. Iako je vest lažna, većina učesnika je rekla da je ovo istina, sa obrazloženjem koje se oslanja na stereotip o Švajcarcima – da to liči na njih.

„Engleski dvor je odbio zahtev predsednika jedne afričke države da prisustvuje sahrani engleske kraljice.“ Vest je lažna, a reakcije učesnika su podeljene. Dobar deo ispitanika je poverovao da je vest istinita.

„Ruska vojska u sukobu sa Ukrajinom nema odgovarajuću opremu, a vojnici nose stare uniforme.“  Učesnici nisu bili sigurni da li je ova vest tačna i stavili su naglasak na kontekst vesti i pitanje ko je tu vest saopštio.

Zakonodavstvo 

Opšte je uverenje ispitanika da se u uslovima, kako ocenjuju, korumpiranog sudstva u Srbiji ne prepoznaju državne institucije koje se na ozbiljan način angažuju u borbi protiv lažnih vesti, kao i da su kazne male. Zato veruju da korist od lažnih vesti višestruko nadilazi odštetu koja se plaća kad se nekada, retko, i dokaže da je nešto bila lažna vest.

„Danas vas niko neće kazniti ako date neku lažnu vest, a to je isto i kao kad se laže i krade, samo je još mnogo gore, jer se ovde krađom istine nameće lažna stvarnost, to je još veći zločin, to je još više za zatvor.“ „Nema odgovornosti ni kazne za lažnu vest. Mnogo su manje kazne nego korist od objavljivanja lažnih vesti.“

Moguća rešenja 

Prema mišljenju ispitanika, veliku odgovornost za postojanje lažnih vesti imaju novinari i urednici, jer oni prenose dezinformacije publici. Svi su saglasni da je rešenje za taj problem povratak novinara novinarskoj etici i profesionalizmu.

Oni veruju da bi profesionalna novinarska udruženja trebalo da isključe iz profesije sve one koji se ogluše o kodeks novinarskog ponašanja.

Osim toga, deo ispitanika zastupa mišljenje da se profesionalizam novinara upravo bazira na izostavljanju vrednosnih sudova, tako da je po njima najvažnije da se novinarstvo bavi isključivo izveštavanjem o činjenicama, te da je to pravi put i za eliminisanje lažnih vesti.

„Reakcija profesionalnih udruženja je zanemarljiva, treba da budu stroži i mnogo glasniji.“ „Ne može vest da bude naša ili njihova.“

Ispitanici takođe smatraju da se protiv lažnih vesti mora boriti obrazovanjem, s tim da školski sistem neguje kritičko mišljenje.

Manjina ispitanika navodi da je ključ za eliminaciju fenomena lažnih vesti u školskom sistemu, te da mlade generacije treba da budu naučene da neguju kritički oblik mišljenja. U tom smislu, zadatak škola se prepoznaje i u polju medijskog opismenjavanja, koje budućim naraštajima publike treba da omogući da lakše prepoznaju lažne vesti i da imaju veću svest o mogućnostima zloupotreba plasiranjem lažnih vesti.

„Moramo da učimo decu da razlikuju istinu od laži, da ne nasedaju.“ „U školama treba da se uči medijska pismenost, da deca od malena znaju da prepoznaju kad neko pokušava da proturi lažne vesti.“ „Mladi u školama da budu svesni prvo postojanja lažnih vesti. Neko ko ima 14-15 godina ne zna što bi neko lagao, što bi ustvari plasirao lažnu vest. To sve treba da im se objasni.“

Na kraju, skoro svi ispitanici su saglasni da pojedincima na raspolaganju ostaje lični oprez i kritičko promišljanje, kako ne bi naseli na različita podmetanja i lažne vesti i dezinformacije koje dolaze sa svih mogućih strana.

Sagovornici su svesni da je potrebno proveriti različite izvore kako bi se neka vest ili informacija konačno uzela kao validna.

„Treba čitati više izvora o temama koje su nam važne i onda filtrirati informacije, kako bismo formirali svoje mišljenje.“ „Protiv lažnih vesti treba se boriti ličnim zdravim razumom.“

Većina ispitanika je saglasna da, uz sve zloupotrebe, društvene mreže mogu da se koriste i tako da doprinose boljem informisanju, jer tamo nema urednika ni cenzure.

Svi učesnici u fokus grupi veruju da je moguće rešenje za problem postojanja lažnih vesti u značajno većim kaznama za dokazan plasman lažnih vesti, tako da se zalažu bar za novčane kazne na nivou dobiti koju je neko lažnom vesti ostvario, uz uvođenje i zatvorskih kazni.

Takođe, većina je saglasna da stručnjaci treba da budu autoriteti kojima se veruje, mada i tu treba imati rezreve, jer su, kako navode, sve češće i stručnjaci „nečiji“. Zato je preporuka da se uvek u obzir uzima mišljenje i argumenti većeg broja stručnjaka.

„Konsultovati stručnjake, praviti debate među stručnjacima koji imaju različite stavove.“ „Što više stručnjaka, to bolje.“