Uzbuđivanje od tri dana

Pre čak nedelju dana javnost je bila uzbuđena zbog grupnog silovanja devojke u toaletu jednog niškog kafića. Možete vi o toj javnosti misliti šta vam je volja, ali eto, još nije toliko oguglala da joj monstruozno silovanje sugrađanke prođe ispod radara. Javnost se dakle uzbudila.

Izvesno je takođe da javnost nije nazočila samom zločinu jer ne može čitava javnost da stane u toalet niškog kafića. Neko je, dakle, morao javnosti da dojavi šta se desilo te da se tako javnost uzbudi.

Javio je prvo leskovački portal Rešetka pretposlednjeg dana prošle godine. To jest, nije ni novinar, razume se, svedočio gnusnom činu već mu je stvar javio „izvor“ iz policije. To jest, nije ni „izvor“ iz policije baš bio u WC-u, nego je novinaru raportirao da je devojka malopre prijavila policiji grupno silovanje.

Kako vidite, vijugav je put od poprišta užasnog zločina do usplahirene javnosti, ali to nije prepreka za uzbuđivanje.

Vest su mediji preneli odreda, i režimski i oni drugi, napisana je pokoja kolumna, izrečena pokoja besna reč, Tviter je zapenio, pisala se peticija jer uzbuđena javnost neodložno hoće da zna detalje.

Jedina izvesnost – da je nekom iz policije prva preokupacija po prijemu prijave bila da dojavi ortaku novinaru, a ovome da to tek tako objavi – nestala je sasvim.

Umesto toga, uzbuđena javnost gonjena još uzbuđenijim medijima samo se pitala koja to četiri zločinca treba kastrirati i obesiti na trgu.

A onda su drugi „izvori“ iz policije počeli da šuškaju, a mediji da prenose javnosti, da stvar možda nije išla baš tako, da je devojka iznosila razne verzije događaja, da sada optužuje jednog mladića, a ne četvoricu, da je poprište zločina bio stan, a ne kafić, da je policija ispitala dvadeset ljudi, da je stvar predata tužilaštvu.

Kad je MUP saopštio da je devojka „pre poligrafskog testiranja“ priznala da je izmislila silovanje, javnost se – sad je već usplahirenost počela da kopni – podelila na one koji se pitaju kojeg to tatinog sina policija štiti pa žrtvu poligrafom pritiska da povuče iskaz, i one koje bi da linčuju lažljivu kurvu jer blati čestite mladiće.

Tako je stvar smrtno ozbiljna zamrla posle ritualnog uzbuđivanja, i odživela život jedne medijske senzacije – došle su druge stvari zbog kojih se valja uzbuditi i pokopale ovo prastaro prošlonedeljno uzbuđenje.

Smrtno ozbiljna, kažem, jer silovanje je zločin koji se najređe prijavljuje zato što često ide uz stigmu i prezir – prema žrtvi. Veće su šanse da u zatvoru završi džeparoš nego silovatelj. Ako ponegde neka žena i slaže da je silovana, na svaki takav slučaj dolazi stotinu žena koje ceo život tiho pate i ćute o stvarnom silovanju.

U klozetu jednog niškog kafića se pred Novu godinu po svemu sudeći nije desilo ništa gnusno i stravično. Ali svako će verovati u šta hoće.

Recimo u to da u srpskoj policiji rade monstrumi koji su – osim što nemušto komuniciraju sa javnošću, a vole da dojavljuju ortacima novinarima nedopečene informacije – spremni da zataškaju monstruozni zločin. Ili u to da je neka pijana nesrećnica iz kaprica ili osvete htela da nekog pošalje na robiju.

Tako je valjda svima lakše. Da što manje činjenica znaju, to više budu ubeđeni i uzbuđeni.

Tako je, budite sigurni, lakše i medijima. Onde gde bi trebalo rudarski raditi da se nešto u javnom interesu dozna, lakše je objaviti dojavu „izvora“, pa sutra drukčiju dojavu drugog „izvora“, pa prekosutra treću, suprotstavljenu prvoj i drugoj. I ne videti u tome nikakav problem.

Kad se stvar smiri – za medije je to kad više ne bude klikova – napraviti se lud i naći iduću temu koja će usplahiriti javnost. Ionako se za nedelju dana više niko neće sećati.