Otvorena treća Nedelja privatnosti: “Ako koristeći sajt ne plaćate proizvod, sva je prilika da ste vi proizvod”

Nedeljom privatnosti, organizacija Partneri Srbija već treću godinu zaredom obeležavaju Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, organizujući niz panela sa stručnjacima iz civilnog, privatnog i javnog sektora.

Govoreći na uvodnom panelu, Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, istakla je da su svi učesnici i posetioci konferencije samo u toku današnjeg dana korišćenjem mobilnih telefona i platnih kartica ostavili brojne otiske svojih navika u onlajn sferi.

Ona je naglasila da je pravo na privatnost ne samo fundamentalno ljudsko pravo, već i društvena vrednost, te da je Evropska unija donošenjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) 2016. godine postavila standard u pravom regulisanju ove oblasti.

– Brojni kritičari su pre donošenja uredbe bili skeptični, tvrdeći da zakonska regulativa nije najbolji put da se uredi ova sfera. Ipak, nakon usvajanja dogodio se niz incidenata zloputrebe ličnih podataka, od kojih je najpoznatiji Fejsbuk-Kejmbridž skandal, koji su promenili taj stav, kazala je Halačeva.

Ane-Sitske Brinks se u svom izlaganju posebno osvrnula na Huavejov projekat pametnih gradova koji, između ostalog, podrazumevaju i upotrebu biometrijskog nadzora.

– Postoje argumenti za korišćenje nadzora, ali postoji i mnogo neodgovorenih pitanja. Upravo iz tog razloga naše vlade moraju da usvajaju zakone kojima se štiti privatnost građana i sprečavaju zloupotrebe podataka, institucije moraju da rade svoj posao, a mediji da izveštavaju u skladu sa profesionalnim standardima, istakla je Brinks.

Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost je naglasila da je privatnost u srži ravnopravnosti i da se kršenjem ovog prava pravi korak ka diskriminaciji.

Ona je napomenula da su istraživanja pokazala da je prosečnoj osobi potrebno 30 radnih dana da bi pročitala pravila privatnosti za 40 najposećenijih internet sajtova.

– Većina nas nije ni svesna do koje mere se trguje našim podacima, a vremenom će biti sve teže zaštiti privatnost građana. Ipak, to ne znači da treba da odustanemo od te borbe, kazala je Janković.

Na njeno izlaganje nadovezao se Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti tvrdnjom da je nezavisnim institucijama svaka pomoć dobrodošla u edukaciji građana o važnosti zaštite ličnih podataka.

– Građani predstavljaju prvu branu u zaštiti podataka. Zato je edukacija ključna, a u narednom peridu pokušaćemo da ova tema postane deo i nastavnog programa jer su mladi ti koji najlakše daju podatke o ličnosti, naveo je Marinović.

Miodrag Milosavljević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo naglasio je da u svakom društvu postoji balans između zaštite podataka o ličnosti i prava javnosti na informacije od javnog značaja.

– Taj balans nikada nije trajno postignut i konstantno se remeti. Mi smo nedavno, sa Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima, imali pokušaj da se taj balans poremeti, ali se pokazalo da imamo otporno civilno društvo, istakao je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, balans između sukobljenih prava se uspostavlja dijalogom, koji je posebno važan u situaciji u kojoj je tehnološki razvoj toliko brz da ga jedva i pratimo.

Ana Toskić Cvetinović. izvršna direktorka Partnera Srbija je podsetila na nekoliko primera iz prethodne godine koji ukazuju koliko je značajna tema zaštita ličnih podataka.

– U toku prošle godine usvojen je Zakon o socijalnim karatama koji je lične podatke poverio algoritmu koji odlučuje ko ima pravo na socijalnu pomoć. Zahvaljujući tome danas dvadeset hiljada ljudi manje prima socijalnu pomoć. Takođe smo imali i drugi neuspeli pokušaj usvajanja Zakona o unutrašnjim poslovima. Da je bilo više sluha u državnim organima i da su usvojili sugestije organizacija civilnog društva, ova dva problema bi bila izbegnuta, kazala je Toskić Cvetinović.

V. J.