Korupcija u srpskom novinarstvu: U kojoj meri organizovani kriminal upravlja medijima?

Jedan poznati srpski novinar, sklon zlobnom preterivanju, ali uvek dobro upućen, izjavio je svojevremeno da se „u Srbiji dnevno proda više novinara nego novina“.

Zvučalo je kao glasan odjek tajnih šaputanja i ogovaranja. Ozbiljan odgovor na pitanje da li postoji i koje su razmere korupcije u srpskom novinarstvu nikad nismo dobili, jer ni pitanje nikada nije javno postavljeno na ozbiljan, dokumentovan i sistemski način.

Sve do prošle nedelje, kada je istraživača mreža BIRN objavila tekst sa dokazima da u Srbiji i kriminalci uređuju medije.

Prvi put je javno objavljeno postojanje materijalnih dokaza o korupciji u medijima, da kriminalci manipulišu medijima. Prvi komentar u novinarskim krugovima bio je da je to skandal koji je dugo čekao da pukne.

Tekst istraživačke novinarke Jelene Zorić kaže da je, koristeći Skaj aplikaciju na telefonu, optuženi Darko Šarić preko svog advokata i kuma, naručivao tekstove i TV priloge, menjao naslove, ispravljao „greške“ u Alo, Kuriru, Blicu, na Pinku i TV Hepi, ali i još nekim medijima koji nisu tačno navedeni.

Najveći prorežimski mediji su naklonjeni Darku Šariću od kada se predao, tako što su napadali i objavljivali laži o policajcima i tužiocu koji su vodili slučaj. Isti mehanizam podrške vidimo i u izveštavanju o „slučaju Jovanjica“ (Jelena Zorić)

Za poslušnost prema šefu organizovane kriminalne grupe novinari su plaćani poklonima, a u jednom ili čak dva slučaja i automobilima.

Puna imena novinara, saradnika mafije, nisu objavljena, ali se neka daju naslutiti, jer nije širok krug onih koji redovno izveštavaju o kriminalu i objavljuju ekskluzivne informacije u „crnoj hronici“.

Gospodari li organizovani kriminal medijskim kućama koje većinski oblikuju javno mnjenje? Da li je moguće korumpirati samo jednog, dva novinara ili se korupcija neminovno proteže do urednika i vlasnika medija? Da li je organizovani kriminal i u kojoj meri ušao u vlasničke strukture medija? U kojoj meri prljavi kapital upravlja našim životima?

Ima li načina da se medijska zajednica bori protiv ovoga i ima li za to mogućnosti, snage i volje? Da li je na delu sitna ili sistemska korupcija i kako utiče na slobodu javne reči, ili makar na ono što je od nje ostalo u Srbiji.

To su samo neka od važnih pitanja koje je istraživanje BIRN-a otvorilo.

Zorić: Rastužila sam se kad sam pronašla dokaze korupcije. Postoji efekat domina

Nagrađivana novinarka i autorka teksta Jelena Zorić na pitanje Cenzolovke da li se iznenadila kad je u tužilačkim spisima našla dokaze korupcije u medijima kaže:

„Više sam se rastužila. To je nešto o čemu se često spekuliše, ali se uvek nadaš da je trač i da je taj neko zlonameran. Kad ovako vidiš, onda je tužno“.

Ukazuje da je to o čemu govori njen tekst verovatno posledica efekta domina. Jer, najveći, prorežimski mediji podržavali su i bili naklonjeni Darku Šariću kada se predao 2014. godine, tako što su napadali i objavljivali laži o policajcima i tužiocu koji su vodili slučaj Šarić. Isti mehanizam izveštavanja i podrške vidimo sada u izveštavanju medija o „slučaju Jovanjica“ i blaćenju policajca koji je najzaslužniji za otkrivanje najveće plantaže marihuane u Evropi.

„Postoji efekat domina. Atmosfera, koja je u jednom momentu u medijima bila kao politička kampanja, prosto je ohrabrila neke ljude da misle da je Šarić prijatelj, bez obzira što je kriminalac. Verovatno je ovo posledica. Znači, ono što se dešava na visokom nivou i ne sankcioniše, onda verovatno na nižem nivou neki pomisle što i ja ne bih to uradio“, kaže Jelena Zorić i podseća da se u jednom periodu „Šariću poklanjala tolika vera, da je policajac išao na poligraf“.

„Išao je i Šarić na poligraf jer je rekao da je Rodoljubu Miloviću (bivši načelnik Uprave kriminalističke policije) dao mito. U svim medijima je objavljeno da su obojica prošli poligraf. Mi smo tek posle mnogo godina, kad je Rodoljub Milović mogao da da intervju, saznali da je Šarić prošao poligraf zato što je na pitanje da li ste lagali o Rodoljubu Miloviću odgovorio: „Da, lagao sam“. A novinarima je rečeno da je on prošao poligraf na takav način da nam je sugerisano da je Šarić govorio istinu kad je pljuvao policajca“, podseća Zorić na događaje koji su prethodili slučajevima korupcije iznetim u njenom tekstu.

Da li su bitna imena korumpiranih novinara?

Nakon što je objavljen tekst „Kako je Šarić uređivao medije iz pritvorske ćelije:  Kola na poklon za zaslužne novinare“, prvo, gotovo instinktivno pitanje, bilo je ko su ti novinari. Logičan nastavak bi bio zahtev tužiocu da istraži ko su saradnici mafije u medijima. Da li na njih treba gledati kao na „novinare“ ili kao na deo organizovane kriminalne grupe?

Ili je možda to pre pitanje za same novinare i profesiju, u kojoj sa divljenjem i pijetetom pričamo o ubijenim novinarima zato što su hrabro istraživali vezu kriminala, politike i državnih institucija poput Jana Kucijaka u Slovačkoj ili Dafne Kuarana Galicije na Malti.

Optužuju me da bacam ljagu na sve novinare time što ne objavljujem imena. Ne mogu da objavim imena zato što ih nema u dokumentima tužilaštva. Niko namerno ne zataškava ta imena, najbitnije je ovde pokazati mehanizam. To je bio moj motiv (Jelena Zorić)

Jelena Zorić kaže za Cenzolovku da je ova tema za nju bila „veoma osetljiva i kompleksa“ i da nije htela da objavljuje imena novinara, iako je mogla da pretpostavi ko su, jer se nijedno ime ne navodi u dokumentima u koje je imala uvid i ne zna da li tužilaštvo poseduje ta imena.

„Već dobijam tendenciozne komentare „zašto nisi objavila imena, ako si već mogla da zaključiš o kome je reč. Zašto si sve medije stavila u isti koš“. Neko me optužuje da bacam ljagu na sve novinare time što ne objavljujem imena. Prvo, ne mogu da objavim imena zato što ih nema u dokumentima tužilaštva. Niko namerno ne zataškava ta imena, ali najbitnije je ovde pokazati mehanizam. To je bio moj motiv. Odluku o tome da li će se ovim baviti prepuštam onima čiji je to posao. Moj posao je bio da iznesem činjenice. Trebalo bi da u svakoj redakciji u kojoj se to dešavalo odluče kako da prekinu te mehanizme“, kaže Zorić.

Za nju je ova priča otvorila pitanja „aspekata rada sa izvorima, kako mogu izvori da manipulišu novinarima, ali i kako mogu da korumpiraju“. Aspket curenja informacija, takođe.

„Obično informacije cure iz institucija prema medijima, sad vidimo da su informacije iz institucija curile ka ljudima bliskim mafiji, a onda od njih ka novinarima. Mi svi znamo da u redakcijama postoje i urednici, postoji i urednik nad urednikom. Postoji uređivačka hijerarhija. Naravno, uvek može da se dogodi propust, ali ako je jedan novinar korumpiran i podmeće informacije svojoj redakciji, onda urednik, koji nije korumpiran, nije ni dobar“, naglašava Zorić.

Bodrožić: Očekujem zajedničku akciju profesionalni udruženja

Teško da postoji novinar u Srbiji koga je skandalozno otkriće dokaza o korupciji u medijima iznenadilo. Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a i član Upravnog odbora Saveta za štampu, kaže za Cenzolovku da je to već dugo „javna tajna“, ali slaže se i da činjenica da je tajna razotkrivena treba nešto da promeni. Pitali smo ga da li ovaj tekst obavezuje, da li može da bude prekretnica u ćutanju profesije i ko bi trebalo da reaguje.

„Već dugo znamo da dobar deo medijske scene i veliki broj novinara ne radi svoj posao po Kodeksu, nego su s jedne strane propagandisti političara na vlasti, a s druge strane imaju ovakve dilove sa raznim moćnicima, policijom i kriminalcima. To je već dugo javna tajna. Zna se i da mnogi tabloidi reketiraju biznismene i ljude iz javnosti, a ovaj tekst je dobra potvrda da se to događa“, kaže Bodrožići dodaje:

„Možemo da tražimo od tužilaštva da istraži taj slučaj. To su krivična dela. Međutim, pitanje je u ovakvoj državi da li tužilaštvo ima prostora, da li ima dozvolu od političara da ide tako daleko u istrazi. Ovo je prilika da vidimo pravo lice mnogih novinara, to da oni nisu novinari, da za pare pišu laži, da za novac kreiraju javno mnjenje ne samo za potrebe političara, već i za potrebe kriminalaca. Ovo je fakat koji menja stvari. Očekujem da se članovi Koalicije za slobodu medija povodom ovoga oglase i da zajednički zahtevamo da se taj slučaj istraži do kraja. Ovo što je Jelena uradila je jako dobro i dobro je što nije imenima označila te novinare. Nije to njen posao. Ukazala je da to postoji, da je fakat, da imamo materijal koji to potvrđuje, a sada je na tužilaštvu i javnosti da vide šta će sa tim“ .

On ističe da udruženja koja se bave strukovnim pitanjima moraju zajednički da reaguju i da se postaraju da slučaj ne ostane nerazjašnjen i vremenom ode u zaborav.