Matić o suđenju za ubistvo Ćuruvije: Bio bi veliki poraz naše države ako apelacija odstupi od prvostepene presude

Iz intervjua predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića za dnevni list Politika, prenosimo delove u kojima govori i o napadima na novinare prethodnih godina, suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije koje se u martu nastavlja pred Apelacionim sudom, ubistvu Milana Pantića i drugim nerasvetljenim zločinima:

Posebna preokupacija vam je bezbednost novinara. Bilo je više incidenata prethodnih godina, srećom ne tako tragičnih kao u nešto daljoj prošlosti. Jesu li novinari danas bezbedniji nego pre?

Od 2001. godine nije bilo ubistava novinara i to je dobra vest. Međutim, imali smo pokušaje ubistava kolega i njihovih porodica, kao što su to bili slučajevi bombi na prozoru kolege Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića ili napad na kolegu Vladimira Mitrića iz Loznice, koji je više od 17 godina pod stalnom policijskom zaštitom. Imali smo i druge oblike nasilja. Smanjuje se broj novinara i sve je manje snage unutar profesije, tako da se koleginice i kolege, ali i mediji osećaju ranjivije. Upravo zbog toga smo gradili i radne grupe za zaštitu novinara, a ja koordiniram i SOS telefonom (0800100115) za prijavljivanje pritisaka, pretnji i napada. Ono što zabrinjava jeste nekoliko aktuelnih slučajeva u kojima imamo nove prepreke, kao što je preteća teroristička pretnja listu „Danas”, koja je upućena iz Srbije, ali preko portala za anonimiziranje „Proton” iz Švajcarske, koji odbija da pruži podatke koji bi pomogli identifikovanju počinioca. Imamo i slučaj pretnje novinaru Dragojlu Blagojeviću, koja je došla s broja telefona iz Velike Britanije, čiji organi još nisu adekvatno reagovali po zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć. Bitno je da izmenimo Krivični zakonik kako bi svi slučajevi pretnji bili obuhvaćeni, a samim tim i lakši za procesuiranje i osude. Važno je i što smo kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara uspostavili mrežu kontakt tačaka tužilaca i predstavnika MUP-a, specijalizovanih za prijavljivanje i brzo procesuiranje napada i pretnji.

Poznati su slučajevi novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Predsedavate Komisiji za istraživanje ovih ubistava, ima li nade da ćemo dobiti i sudske epiloge?

Upravo se navršava 10 godina od osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara, što je bio zajednički napor nas iz medija i predstavnika institucija kako bismo rešili ove stare slučajeve ili bar uradili sve što je moguće. Na ovu desetogodišnjicu došli smo do kraja suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije. Verujem da će veće Apelacionog suda, koje će otvoriti pretres u martu, doneti konačnu adekvatnu presudu, u skladu sa do sada dve osuđujuće presude na ukupno 100 godina zatvora. Nadam se da će Srbija biti prva evropska zemlja koja će posle više od dvadeset godina od ubistva, osuditi okrivljene. U slučaju da budu izrečene presude koje odstupaju od dosadašnjih, uključujući tu i oslobađajuću, mišljenja sam da bi to bio veliki poraz za našu državu, za nas novinare koji smo se posvetili rešavanju ovog slučaja, ali i za samog predsednika Aleksandra Vučića, koji je podržao stav da je nekažnjivost za ubistva novinara apsolutno nedopustiva. Slučaj ubistva Milana Pantića je u velikoj meri policijski rešen, i sada je na Tužilaštvu za organizovani kriminal da otvori istragu na način koji bi doveo do osuđujuće presude. U slučaju Dade Vujasinović, svesno ili nesvesno se dogodilo da je slučaj odmah proglašen samoubistvom, a desetak godina nerada je bilo dovoljno da se puno tragova uništi. Istraga je još otvorena. Mi novinari nikada ne smemo da odustanemo od insistiranja da se reše svi napadi, a posebno ubistva novinara.

Intervju možete pročitati OVDE.