Dometi imerzivnog novinarstva

Ukoliko kroz ekran mobilnog telefona posmatrate nebo, moguće je pomoću aplikacije videti koje je sazvežđe iznad vas. Kada stavite posebne naočare, one mogu da stvore potpuno novi svet oko vas, sa kojim stupate u kontakt. Ova dva primera predstavljaju augmentativnu (AR), odnosno virtuelnu stvarnost (VR), a njihova upotreba otvara prostor za novu eru novinarstva – imerzivnu.

U ovom tekstu navešćemo još primera AR i VR, kao i njihovu korisnu i manipulativnu primenu u novinarstvu. Razgovarali smo sa vanrednom profesorkom Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandrom Krstić o primeni imerzivnog novinarstva, s posebnim osvrtom na krizne situacije. Za sam kraj, maštali smo o izazovima sa kojima bi novinari mogli da se suoče ukoliko bi došlo do ekspanzije tehnologija u oblasti imerzivnog novinarstva.

Augmentativna stvarnost

Augmentativna stvarnost, odnosno proširena stvarnost (AR), oblik je tehnologije koji projektuje digitalne informacije na fizički svet, omogućavajući korisnicima da komuniciraju sa svojim okruženjem i dođu do dodatnih informacija. AR se primenjuje u oblastima obrazovanja, trgovine, video-igrica, turizma, kriptovaluta…

Primera radi, u oblasti trgovine, očitavanjem koda telefonom ili korišćenjem određenog softvera, AR se koristi kako bi kupcima pružio interaktivnije iskustvo kupovine, pa tako oni mogu virtuelno da isprobaju odeću, vide kako bi nameštaj izgledao u njihovom domu, da dobiju dodatne informacije o nekom proizvodu, kao što su nutritivne vrednosti, stanje na lageru ili recenzije. AR se takođe može koristiti za kreiranje virtuelnih obilazaka prodavnica, ali i bilo kojih drugih mesta.

Virtuelna stvarnost

Virtuelna stvarnost (VR) je tehnologija koja generiše okruženje i omogućava korisnicima da ga posredno iskuse, često u 3D. VR se koristi u raznim industrijama, od video-igara i zabave do zdravstva i obrazovanja.

U zdravstvu, VR se koristi za pomoć pacijentima sa fizikalnom terapijom i za lečenje anksioznosti i fobija, kao i za obuku lekara i hirurga prilikom uvežbavanja komplikovanih zahvata. U obrazovanju može biti od pomoći prilikom kreiranja virtuelnih učionica, ali i za podršku učenicima da uče na drugačiji način.

Igrački sistemi koji se nose na glavi, poput Oculus Rifta, odnosno Meta Questa, kombinovanjem veštačke intaligencije i VR tehnologije pomažu u učenju sviranja instrumenata. Tako polaznik, pogledom na klavir kroz igrački sistem, može virtualno da vidi svoje prste i dirke, kao i da – što je najbitnije – dobije signal kad treba da ih dotakne i odsvira ton.

Imerzivno novinarstvo

Termin „imerzivno novinarstvo” odnosi se na izveštavanje koje čitaocu daje iskustvo iz prvog lica o događajima ili situacijama kojima nije prisustvovao. To podrazumeva da korisnik uzme aktivno učešće u nekoj vesti, odnosno da „uroni” u sadržaj.

AR i VR se koriste za kreiranje interaktivnih priča koje omogućavaju čitaocima da istraže informaciju iz više uglova i bolje je razumeju. Na primer, novinar bi mogao da stvori AR iskustvo koje omogućava čitaocima da istraže mesto koje je razorio zemljotres iz različitih perspektiva, ili VR iskustvo koje omogućava čitaocima da istraže izbeglički kamp u virtuelnom svetu.

Ove dve realnosti se mogu koristiti i za kreiranje interaktivnih vizuelizacija koje omogućavaju čitaocima da istražuju složene skupove podataka. Novinar može da stvori AR iskustvo koje omogućava čitaocima da istraže mapu grada i vide kako se različiti faktori, kao što su nivoi prihoda, stopa prirodnog priraštaja ili kriminala, razlikuju u različitim četvrtima.

Od 2017. godine do danas

Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandra Krstić objavila je 2017. rad pod nazivom „Medijska upotreba augmentovane i virtuelne stvarnosti: problematizacija koncepta ‘imerzivnog’ novinarstva”. Od tada pa do danas, prema njenim rečima, uvidela je više primera odličnih kampanja promocije kulturne baštine, manastira, muzeja, institucija kulture, arhitekture, u kojima su korišćene AR i VR tehnologije za produkciju materijala.

Ipak, profesorka Krstić navodi kako u domenu tradicionalnih i digitalnih medija ove tehnologije nisu naročito razvijene, te ih je moguće videti u retkim slučajevima. „Naše novinarstvo je opterećeno opstankom, neslobodama, ograničenjima, potpunom polarizacijom i drugim pritiscima, pa mi se čini da razgovor o tehnologiji i inovativnim sadržajima ostaje na margini”, kaže profesorka Krstić i dodaje kako je na nedavnoj konferenciji o budućnosti medija u Srbiji više bilo reči o „prepakivanju postojećeg sadržaja u odnosu na tehnologiju kojom se distribuira nego o korišćenju inovativnih tehnologija u produkciji tih novih sadržaja”.

Krizne situacije

Primena ovakvih tehnologija dobra je za unapređivanje izveštavanja o kriznim situacijama, a neki od primera mogli su se videti u svetu prilikom ograničavanja kretanja tokom prve godine virusa korona. Pored Sjedninjenih Američkih Država, profesorka Krstić navodi i Brazil kao dobar primer, pošto je niz priča snimljenih tehnologijom 360-stepeni emitovano na televiziji i internetu. Serije su emitovane na više jezika istovremeno, a tehnologija je novinarsko izveštavanje činila interaktivnim i kredibilnijim.

Razorni zemljotresi koji su prethodnih dana pogodili Tursku i Siriju takođe su prilika da novinari upotrebe AR ili VR. Istraživanje „Procena bezbednosnih akcija u zatvorenom prostoru od zemljotresa za stanare zasnovana na virtuelnoj stvarnosti” objašnjava da ova tehnologija može da posluži i kao dodatna edukacija svim čitaocima u zaštiti od zemljotresa i vežbanju reakcije prilikom podrhtavanja tla. Novinari bi tako tokom kritičnih dana mogli da angažuju ne samo stanare kritičnih regiona, već i spasioce koji se spremaju da učestvuju u pomaganju ugroženima.

Obmanjujuća primena tehnologije

Ova tehnologija, uz sve svoje prednosti, može postati još jedan front pogodan za implementaciju lažnog oglašavanja, političke i vojne propagande i borbe sa neistomišljenicima. Imerzivno novinarstvo može stvoriti imerzivno okruženje koje se čini stvarnim, a to bi se moglo koristiti za stvaranje lažne kontekstualizacije. Na primer, iskustvo virtuelne realnosti može biti dizajnirano tako da određeni događaj izgleda dramatičnije ili senzacionalnije nego što je zapravo bio.

Imerzivno novinarstvo često uključuje ponovno kreiranje priče ili događaja u virtuelnom okruženju. Iako ovo može učiniti priču zanimljivijom, takođe može uneti netačnosti ili pristrasnost ako se priča ne izveštava i ne osmišljava pažljivo. Upotreba imerzivnog novinarstva postavlja i etička pitanja o eksploataciji ranjivih subjekata i potencijalu emocionalne manipulacije.

Ono bi moglo postati još invazivnije u budućnosti, sa mogućnošću da prikupi i podeli još više ličnih podataka i informacija o pojedincima, te da dođe do potencijalne zloupotrebe ličnih podataka. U budućnosti u kojoj je imerzivno novinarstvo više preovlađujuće, može postojati rizik da publika postane sve više fragmentirana, pri čemu će svaki pojedinac tražiti i baviti se samo segmentima medijia koji jačaju njihova postojeća uverenja i predrasude.