„Pravi Vučićev poslušnik koga mediji ne zanimaju“: Kako je izgledao prvi susret ministra informisanja sa poslanicima?

Međutim, svojim prvim pojavljivanjem na sednici resornog skupštinskog odbora za informisanje i kulturu, kako navode poslanici opozicije, urušio je i ono malo autoriteta koji je imao kao stručnjak u svojoj oblasti telekounikacija. Predstavio se kao Vučićev poslušnik, jedan u moru sličnih i u naprednjačkom maniru optužio je opoziciju da su ustavorušitelji i neprijatelji, a da je aktuelna vlast tu da obrani srpstvo.

Svoje prvo prisustvo Odboru za kulturu i informisanje ministar je u startu oročio kratkim boravkom, zbog drugih obaveza. Međutim, ni za to malo vremena koliko je proveo na sednici nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje.

Nije imao odgovor ni zašto još nije dodeljena peta frekfencija, ni zašto je RTS u službi vlasti, a ne države, ali ni šta će da uradi u narednom periodu na poboljšanju stanja u medijima.

Jovanović je odbio da odgovori i na pitanje o hapšenju novinara Dejana Petra Zlatanovića zbog verbalnog delikta, ali je umesto odgovora na konkretnja pitanja poazao popriličnu dozu netrpeljivosti prema opiziciji, optužujući je za frustraciju i pokušaj rušenja ustavnog poretka i stvaranje haosa u državi.

„Jasno je kako bi oni rešavali probleme u državi, silom, mimo zakona i sami bi donosili odluke. MI se nalazimo u uređenom društvu i zna se šta su nadležnosti ministarstva. Zna se ko treba da se bavi onima koji hoće da ruše državu. Jasno je kako je bilo pre 2012. godine kada ste uništavali Srbiju, pravili haos, koliko je blo izgrađenih puteva, bolnica, kolika je bila prosečna zarada, koliki je bio izvoz IKT sektora. Nismo imali ni Koridor 10 izgrađen“, poručio je ministar opoziciji, ponavljajući sve ono što prvi čovek države neprekidno govori u svojim obraćanjima javnosti.

Opozicija je zatečena, kako kažu, ovakvim narativnom ministra informisanja, ali veruje da je ministar „stekao dodatni poen kod svog šefa“. Sve je delovalo, kako kažu, da je vlast konačno pronašla adekvatnog naslednika ministra informisanja iz 99-e koji je spreman da zatvara slobodne medije, preti i šalje inspekcije, pokušava da utiče i na ono malo slobodnih i hrabrih glasova koje naše društvo ima.

„Već nakon ovih prvih sto dana rada Vlade Srbije, pokazala se opravdanom skepsa u odnosu na prekombinovanje resora za informisanje iz Ministarstva za kulturu, u ovo u kome je pripojeno telekomunikacijama. Potvrđena je tvrdnja nekih od nas iz redova opozicije, da je po toj logici informisanje moglo biti pripojeno i ministarstvu vojnom, ili bilo kom drugom i da je zapravo ideja Aleksandra Vučića bila da se u toj oblasti ne promeni baš ništa. Uprkos tome što su i brojne međunarodne organizacije i izvestioci o napretku na putu evropskih integracija baš situaciju na medijskom planu podvukli kao jako nezedovoljavajuću“, ističe za Danas Tatjana Manojlović, poslanica Demokratske stranke i članica Odbora za kulturu i informisanje.

Prema njenim rečima, Vučić odavno zna da manipulisanje neinformisanim građanima, vladanje mrakom i strahom, jeste siguran način opstanka na vlasti. Što duže, to bolje, što duže, Srbiji jeste gore, ali njemu i njegovoj sviti je bolje.

„Greše oni koji kažu da je rusofil i putinofil – on je vlastofil. U funkciji te njegove težnje je i ovakva postavka Ministarstva za telekomunikacije i informisanje, pa o medijima govori i odgovornost preuzima ministar koji se u to „ič“ ne razume, a nakon mitingovanja o uspesima Vučićeve vlasti, kilometrima puteva i sličnim parolama, na sednici resornog Odbora, urušio je i ono malo autoriteta koji je imao kao stručnjak u svojoj oblasti. Predstavio se kao Vučićev poslušnik, jedan u moru sličnih. Zato ne čudi što upravo u sektoru o kome, ruku na srce, ne zna ništa, još uvek nije postavio ni državnog sekretara. I ne treba mu. Ovako će nastaviti da ispunjava dobijeni zadatak: da se informisanjem pomenuto ministarstvo samo deklarativno bavi“, ocenjuje Manojlović.

Ništa manje razočarenje nije ni Boška Obradovića, šefa poslaničke grupe Dveri u novog ministra informisanja. Napominje da je sednica Odbora za kulturu pokazala pravo lice aktuelne vlasti i nameru da ništa ne menja u sferi medija.

„Na pitanje da li mu je poznato da je novinaru Dejanu Petru Zlatanoviću zbog verbalnog delikta protivpravno određen pritvor od 30 dana u kome trenutno štrajkuje glađu, ministar informisanja je odgovorio da želim rušenje ustavnog poretka i haos u državi. Nije odgovorio ni na pitanje kada će podići svoj glas protiv govora mržnje i uvreda od strane predstavnika vlasti prema opoziciji, i kada će se založiti za slobodu medija, jer od posebne sednice o KiM u Narodnoj skupštini niko od lidera opozicije nije gostovao ni u jednoj emisiji na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ovo se posebno odnosi na lidere državotvorne i patriotske opozicije protiv kojih se vodi besomučna negativna kampanja u režimskim medijima, o kojoj je ministar informisanja takođe odbio da se izjasni, ali je zato imao vremena za stranačku propagandu SNS, ne shvatajući da je on ministar, a ne partijski aparatčik. S obzirom da nisam dobio pravo na repliku ostao sam dužan odgovor ministru da ako je neko krenuo u rušenje ustavnog poretka onda je to upravo njihova vlast koja je pristala da potpiše francusko-nemački predlog priznanja lažne države Kosovo“, ističe Obradović.

Danijela Grujić iz poslaničkog kluba Ujedinjeni ima i malo razumevanja za prvi ministrov susret sa opozicijom.

Prema njenim rečima, problem RTS-a je što je on javni medijski servis, a tu funkciju ne obavlja. Trebalo bi da svako veče od 21 sat, kako kaže, da emituje emisiju koja se bavi nekim aktuelnim društvenim problemom, da na njoj gostuju ljudi iz struke: profesori, akademici, privrednici, lekari, ljudi iz kulture, politike, građani…

„Ali to ne odgovara Aleksandru Vučiću i SNS-u. Ne odgovara im da se priča o problemima, da se oni vide i da se opozicija čuje. Zato nema takvih emisija. Nema debata, drugo i drugačije mišljenje ne mogu da se čuju ni po jednom pitanju. Sve je pod diktatom režima: zdravstvo, ekonomija, prosveta… Na kraju, Srbija na RTS-u nije čula ni za katastrofalnu kadrovsku politiku Aleksandra Vučića i SNS-a u EPS-u koja ga je upropastila, što nas do danas košta 1,4 milijarde evra. Umesto toga mogli smo podići, na primer, 350 novih škola. A koliko je samo bitno da se takve stvari čuju na RTS- u, zato što bi javno mnenje bilo korektiv i uticalo bi da se ograniči ova svevlast u našoj zemlji“, ocenjuje poslanica Ujedinjeni.

Radomir Lazović, šef zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd, kako kaže, pitao je ministra šta je uradio u prethodnih sto dana vlade i šta će u narednom periodu da uradi da se promeni stanje u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojima, prema istraživanjima, vladajuća stranka u informativnom programu zauzima čak 95 odsto vremena.

Na ovakvo stanje, podsetio je, potpune kontrole medija upozoravaju i nezavisne organizacije civilnog društva i Evropska komisija i Evropski parlament u svojim izveštajima.

„Umesto da odgovori sa konkretnim argumentima, ministar je počeo bestidno da hvali vladavinu Srpske napredne stranke, bez ikakvog stvarnog odgovora. Ali to je manir koji pokazuju svi ljudi iz SNS-a, kada nemaju odgovore oni beže“ , napominje Lazović, aludirajući na ministrovo opravdavanje da mora da napusti sednicu ranije.

Đorđe Miketić, poslanik Zajedno – Moramo za sebe, kaže da je nepopravljiv optimista i da je zaista očekivao drugačiji narativ ministra.

„Ono što smo slušali na odboru za kulturu i informisanje, od ministra za informisanje, je jedan nespretni i anhroni pokušaj instalacije narativa “vi ste neprijatelji naroda” dok smo “mi tu da odbranimo srpstvo”. Malo je reći da smo bili šokirani. Ni na jedno konkretno pitanje ministar nije odgovorio, niti zašto nema konkursa za petu nacionalnu frekvenciju, niti zašto su ostala četiri sa nacionalno frekvencijom u službi propagande jednog čoveka, niti zašto su nezavisni novinari danas prokazani kao “neprijatelji”, zašto im se preti, pale kuće i svakodnevno unižavaju“, objašnjava Miketić.

Prema njegovim rečima, ministar nije imao odgovor ni na jedno pitanje, već se vratio u radikalsku ulogu branioca krimi-kratela, koji pod parolom nacionalnih interesa pravda kršenje zakona, jer je njegovoj ekipi to lukrativno.

„Ne postoji ministar u ovoj vladi koji misli svojom glavom i donosi lične, kritičke sudove. Sve što imamo su nekakvi VD ministri, kerberi kriminalaca i isprazni hologrami koji su svoje telo, glas, ali i čitavo svoje postojanje posudili svom “šefu”, koji ih vodi i upravlja, a ni sami ne znaju kuda“, ističe sagovornik Danasa i dodaje da mu je ministar Jovanović delovao kao naslednik ministra informisanja iz 99-e godine koji je spreman da zatvara slobodne medije, preti i šalje inspekcije, pokušava da utuče i ono malo slobodnih i hrabrih glasova koje naše društvo ima.

Ministar Jovanović i ne zna kako funkcionišu mediji, a očigledno ga mnogo ni ne zanima. U ovaj resor upao je nakon što je Jadranka Joksimović odbila da preuzme taj resor, a došao je iz sveta telekomunikacija, preciznije iz E- Uprave.

U zvaničnoj biografiji navodi se da je doc. dr Mihailo Jovanović diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Doktor je ekonomskih nauka i docent za užu naučnu oblast kvantitativne metode. Ima 20 godina profesionalnog iskustva u Telekomu i Pošti Srbije gde je u kontinuitetu poslednjih 14 godina bio u najvišem bordu direktora odgovoran za informacione tehnologije, elektronske komunikacije i razvoj.

Član je Inženjerske komore Srbije sa licencama odgovornog projektanta i odgovornog izvođača telekomunikacionih mreža i sistema. Dobitnik je nagrade Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije 2002. godine na javnom pozivu „za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama; koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprinose njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanjem sa svetom“.