Tabloidno izveštavanje o nasilju u porodici

Analiza izveštavanja dnevne štampe o nasilju u porodici, koju je radila agencija Kontakta, pokazuje da je najveći deo tekstova pisan na tabloidan način, bez poštovanja zakona i osnovnih profesionalnih i etičkih standarda. Najadekvatnije o ovoj temi izveštavala Politika, najgore Alo i Informer

Više od 70 odsto tekstova sa naslovnih strana dnevne štampe koji govore o ženama žrtvama nasilja u porodici jesu tabloidnog karaktera, a 15 odsto svih tekstova o ovoj temi objavljeno je u rubrikama V.I.P., Poznati, Showtime. Stereotipno izveštavanje o ženama može se naći u četvrtini svih objavljenih tekstova, a u 40 odsto ovog štiva novinari i sagovornici nagađaju motive nasilja ili ubistva.

Ovo su neki od rezultata Analize izveštavanja dnevne štampe o nasilju u porodici (februar, mart, april 2015. godine) koju je uradila Agencija za odnose s javnošću Kontakta.

Analiza pokazuje da je dnevni list Politika, uzimajući u obzir sve kriterijume za pravilno izveštavanje o žrtvama nasilja koje preporučuju profesionalni vodiči, na najadekvatniji način izveštavao o ovoj temi, trudeći se da poštuje većinu pravila. Najmanje razumevanje fenomena nasilja u porodici, kao i najmanji obzir prema pravilima odgovornog izveštavanja pokazali su listovi Alo i Informer.

Način na koji dnevni listovi izveštavaju o nasilju u porodici ima velikog uticaja na oblikovanje javnog stava. Povećan broj slučajeva nasilja nad ženama u porodici, kao i slučajeva partnerskog nasilja od početka ove godine rezultirao je i poplavom tekstova o ovoj temi u dnevnoj štampi. Kako bismo uočili kako se izveštava, koji mediji najviše (ne) vode računa o ovoj temi, analizirali smo domaće dnevne listove u februaru, martu i aprilu.

Od ukupnog broja tekstova objavljenih o nasilju u porodici (460), samo jedna sedmina jesu tekstovi koji se bave fenomenom nasilja u širim novinskim formama (61). Najveći broj tekstova ovog tipa objavljen je u Politici (18). S druge strane, dnevne novine Alo, Kurir, Informer i 24 sata objavile su zajedno samo šest ovakvih tekstova.

Dakle, primetan je nedostatak tekstova koji razrađuju problematiku i prate priču. S obzirom na to da dnevna štampa kao format omogućava praćenje slučaja iz dana u dan, pribavljanje izjava nadležnih institucija, ispitivanje službene odgovornosti mogu biti od ključne važnosti za stvaranje javnog pritiska i rešavanje problema.

Izveštavanje o ženama žrtvama nasilja

Bilo je 270 tekstova o ženama žrtvama nasilja u porodici ili partnerskim vezama koje smo stavili u fokus analize, izuzimajući kratke vesti. O neosetljivosti prilikom izveštavanja govori podatak da je skoro polovina tih tekstova napisana tabloidno. To je najviše prisutno u  Kuriru, Informeru i listu Alo, dok nijedan tabloidni tekst nije zabeležen u Politici i listu Danas.

U rubrikama V.I.P., Poznati, Showtime itd. objavljeno je 15 odsto tekstova. Ovaj rezultat je verovatno posledica i činjenice da su mediji u ovom periodu obimno izveštavali o slučaju nasilničkog ponašanja voditelja TV Pink prema supruzi. Mediji su ovaj primer smeštali u zabavne rubrike umesto u društvo ili hroniku.

U ta tri meseca, nasilje nad ženama u porodici se kao tema našlo 53 puta na naslovnim stranama dnevne štampe, a čak 39 puta tekstovi sa naslovnih strana obrađeni su na tabloidan način (Kurir, Informer, Alo, Naše novine, Večernje novosti, Blic).

„Vreme sreće”

I pored toga što zakon i etički kodeks novinara propisuju jasna pravila o tome kako u izveštavanju treba tretirati identitet žrtve, ta pravila se poštuju u zanemarljivom broju primera. Novinari često objavljuju fotografiju i/ili ime žrtve (93 odsto), a prisutni su čak i slučajevi u kojima su navedeni samo inicijali nasilnika, a puno ime i prezime žrtve.

Fotografije su, takođe, često bile senzacionalističke, a kada se radilo o javnim ličnostima, tekst je često neprimereno ilustrovan, a  fotografija potpisana na krajnje neodgovarajući način.

Na primer, na fotografiji Ana Marije Žujović (žrtve partnerskog nasilja) i muškarca pored nje, objavljenoj u Kuriru, stoji potpis: „Jao, kako li tek ti biješ?” (pored nje) i „Hoćeš da te odgurnem u predelu lica” (pored njega).

Nisu retke ni fotografije na kojima se nasilnik ili ubica i žrtva ljube, koje su potpisane sintagmama „vreme sreće ili „nekadašnja ljubav”, čime se nasilju daje romantični prizvuk ljubavne tragedije.

„Teško mu je palo jer ona švrlja”

Jedno od možda najznačajnijih pravila kada je izveštavanje o nasilju u porodici i nasilju nad ženama u pitanju, jeste to da izveštavanje ne sme obuhvatiti stereotipe o „ženskim” ulogama i osobinama. U tom smislu, pogrešno je navoditi partnersku istoriju žrve, ocenjivati njeno majčinstvo ili prenositi izjave koje sa laičkog gledišta žrtvu stavljaju u određeni kontekst. Analizom ovih tekstova uočavamo da je žrtva skoro svaki četvrti put bila opisivana kroz stereotipne uloge, i to najčešće u tekstovima dnevnih listova Kurir (20), Informer (17), Alo (15), a mnogo manje u Politici, Dnevniku, Blicu.

Neke od izjava koje ilustruju nepoštovanje ovog pravila jesu: „Nasilje prijavljuju dokone žene. One koje rade nemaju vremena za takve gluposti” (citat Ljubiše Buhe istaknut u antrfileu, Naše novine), „Najgore je što sam čuo da ona već ima novog momka” (Alo), „Teško mu je palo jer ona švrlja” (Alo), „Često se sa posla vraćala sa društvom kombijem” (Večernje novosti).

Izdvajamo primer teksta iz Dnevnika, koji prati suđenje za nasilje, a koji upućuje na „raskalašan život žrtve”: „Pevačica Ivana Buha, sa velikim tamnim naočarima, u uskim pantalonama i bundi, ušla je u pratnji policijskog obezbeđenja u sudnicu, nekoliko minuta kasnije, odložila svoju ‘Luis Viton’ torbicu i sela na mesto za svedoke”.

Na ovaj način nasilje se opravdava, a prijavljivanje nasilja opisuje se kao nešto čemu teže žene zbog materijalne ili druge koristi.

S druge strane, u istim tekstovima u kojima se žrtva stereotipno prikazuje, sve češće možemo videti relativizaciju učinjenog nasilja kroz izjave različitih svedoka koji govore o nasilniku kao o dobroj osobi, mirnoj i povučenoj, domaćinu, dobrom radniku, sinu koji je voleo svoju majku, dobričini, „ne bi mrava zgazio” (Večernje novosti). Ove konstatacije ponekad su istaknute i u antrfileu ili naslovu teksta.

Posebno su skandalozna tri primera u vezi sa istim slučajem, u kojima komšije daju izjavu o ubici majke: „Pomagao je majci i svakodnevno kuvao ručak” (Blic), „Zorica je bila nesnosna jer je pila” (Informer), „Dovoljno je bio kažnjen što je živeo sa njom” (Naše novine), pa i sam novinar zaključuje: „Komšije su imale samo reči hvale za Josipa, a nijednu za Zoricu“ (Informer)

„Ljubavni brodolom” i „Šekspirova drama”

Relevantni vodiči za izveštavanje o nasilju skreću pažnju na to da je važno da se istakne krivica nasilnika, te da se ni na koji način ne relativizuje težina nasilja, niti da se teret odgovornosti stavlja na žrtvu. U posmatranom periodu novinari su veoma često (40%) samostalno ili kroz izjave sagovornika nagađali motiv nasilja ili ubistva, a najčešće je reč o: ljubomori, alkoholizmu, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, teškom životu, nervozi.

Isto tako, mogli smo uočiti da su priče o nasilju često romantizovane, predstavljene kao primer emotivnih ljubavnih drama, pa se tako javljaju naslovi poput: „Četiri metka u leđa zbog neuzvraćene ljubavi” (Blic), „Između leša mlade žene i starca crvena ruža” (Dnevnik), „Ljubomora razlog ubistva…” (Politika), „Ljubomora ubila doktorku” (Politika), „Ljubav, batine, abortus” (Informer), „Pretučena žena: Čekam muža sa gibanicom” (Alo).

U sedam odsto tekstova nasilje je opisivano kao „ljubavni brodolom”, „španska serija”, „Šekspirova drama”, „ljubavna tragedija”.

---

---

Da li se konsultuju stručnjaci i pominje kazna?

Kao što Vodič za medije o izveštavanju o nasilju Autonomnog ženskog centra navodi, važno je da se priče o nasilju isprate do kraja, kao i da se preispita odgovornost za izostanak zaštite žrtve, kao i da se istakne kazna izrečena nasilniku kako bi se ovaj čin javno osudio i ukazalo na posledice.

Novinari koji izveštavaju o slučajevima nasilja nad ženama češće u fokus svojih priča stavljaju izjave članova porodica, komšija i svedoka, nego što citiraju izjave stručnjaka ili nadležnih lica. Samo jedna trećina analiziranih tekstova sadrži izjavu stručnjaka ili nadležnog lica, a kazna je pomenuta u manje od polovine tekstova, i to najčešće u Politici, Večernjim novostima, Blicu i Kuriru.

Uticaj medija na formiranje javnog mnjenja ima presudnu ulogu, po nekim procenama, čak i veću od uticaja donosilaca odluka i državnih organa. U tom smislu, neophodno je pojačati istraživačko i društveno odgovorno izveštavanje o nasilju u porodici i partnerskim vezama.

Ukoliko mediji odluče da prihvate da svoju moć usmere u pravcu stava da je nasilje nedopustivo, da mora biti kažnjeno i da žrtva mora da bude zaštićena – možemo se nadati zrelijem društvu koje ovakve stavove iskreno deli.

* Autorka je jedna od istraživačica agencije Kontakta