Veran Matić: Relokacija novinara – ili, dokle smo stigli?

Međunarodni PEN centar obratio mi se dopisom od 2. marta, kao predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara i članu Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Republike Srbije, kao i Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa sledećom porukom u vezi sa napadima na Marka Vidojkovića: “Imajući u vidu vaš angažman, očekujemo pomoć, kako bi srpske vlasti sa dužnom pažnjom razmotrile Vidojkovićev slučaj, pronašle počinioce i osigurale njegovu bezbednost”.  U pismu se takođe navodi i da “s obzirom da je Vidojkovićev život ozbiljno ugrožen, PEN International je pomogao u njegovoj brzoj evakuaciji i preseljenju; on i njegova porodica su trenutno na bezbednoj lokaciji”.

O preseljenju me je lično i sam Marko obavestio, jer smo u stalnom kontaktu povodom pretnji koje dobija (i prijavljuje) i ugroženosti bezbednosti, sudskih postupaka i pravne zaštite.

I moja lična procena bila je da postoje razlozi za viši stepen zaštite njega i Nenada Kulačina, sa kojim zajedno radi podkast “Dobar, loš, zao”. Međunarodni PEN je to odlično razumeo i ponudio pomoć za preseljenje na bezbednu lokaciju dok se ne otklone pretnje. Drago mi je što se i sam Vidojković u ovoj teškoj situaciji racionalno ponaša i što je prihvatio tu vrstu pomoći, a u isto vreme žalim što Nenad Kulačin nije mogao da je prihvati. Zbog toga je od izuzetnog značaja da nadležne institucije učine sve kako bi zaštitile bezbednost Nenada Kulačina, ali i kako bi se otklonile pretnje njemu i Marku Vidojkoviću.

U narednim danima tražiću sastanke sa vodećim predstavnicima nadležnih institucija, od predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić, ministra za informisanje i telekomunikacije, ministra unutrašnjih poslova, ministarke pravde i drugih, kao i reaktiviranje Vladine Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, koja se nije sastajala od juna 2021. godine, a osnovana je prvenstveno sa ciljem rešavanja problema ugroženih novinara.

Sazvaću i sednicu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kako bismo razmotrili status svih otvorenih slučajeva pretnji Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, kao i mogućnosti da se postigne veća efikasnost u istragama i identifikaciji i kažnjavanju počinilaca.

Mora se prestati sa organizovanim medijskim i političkim kampanjama protiv Vidojkovića i Kulačina koje direktno inspirišu ugrožavanje njihove bezbednosti. I ne samo njih, već svih novinarki i novinara u Srbiji, jer, na žalost, postoji još nekoliko koleginica i kolega koji često prolaze kroz politički i tabloidni linč do nivoa da je i za njih potrebna neka slična akcija preseljenja na zaštićenu lokaciju.

U narednim danima, nadamo se da će Srbija postati jedna od retkih zemalja koja je uspela da osudi vrh Državne bezbednosti, pojedince koji su optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, protiv kojeg je pre 24 godine vođena slična politička i medijska hajka. Aktivnostima nadležnih institucija, efikasnim istragama i kažnjavanjem, kao i solidarnošću moraju se stvoriti uslovi da niko ne sme da bude gonjen zbog profesionalnog bavljenja svojim poslom, diskreditovan na način da postaje meta ubica, jer je ubistvo novinara izgleda postao najjeftiniji oblik ućutkivanja i cenzure.

Nikada više ne smemo dozvoliti da nam se dogodi tragična smrt Dade Vujasinović, streljanje Slavka Ćuruvije, ubistvo Milana Pantića, kao i paljenja kuća, teška prebijanja i zaziđivanja medija. Efikasno rešavanje slučajeva i sudski donesene kazne najbolja su poruka (potencijalnim) izvršiocima. Ali moramo da gradimo i mehanizme prevencije, da se slučajevi nasilja nikada ne dogode. Za to je potrebna snažna politička volja i zatražiću od svih da se fokusiraju na ovu veoma važnu temu. Sloboda medija i bezbednost novinara su prvorazredno i političko pitanje i ne sme biti stavljeno sa strane zbog nekih navodno važnih tema.

Pismo Međunarodnog PENa možete preuzeti ovde.