Fridom haus: U Srbiji dramatičan pad sloboda, demokratija u svetu na prekretnici

Kada se posmatra stanje sloboda u svetu za prošlu godinu, Kosovo je i dalje delimično slobodno, ali beleži pozitivan pomak u 2022. godini od 4 boda, i u tom jednogodišnjem posmatranju je između Kenije i Slovenije.

Iz regiona, na listi država u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, na 31. mestu je Bosna i Hercegovina sa minus 10 poena, između Rusije i Indije.

Srbija

Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju.

Fridom haus navodi da su se tokom 2022, dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja, uključujući nasilnu represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa vladom. Predsednik Vučić otkazao je održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog „pretnji desničarskih grupa“. I pored zabrane, hiljade LGBT aktivista učestvovalo je u neformalnoj paradi, konstatuje Fridom haus.

Predizbornu kampanju su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa. Predsednik Vućić se pojavljivao kao šef države i stranke SNS, što je značilo veliku medijsku prisutnost i činilo nejasnim u kojoj ulozi nastupa. Srbija beleži poen manje jer su medijski uslovi bili povoljni za vladajuću stranku, pre svega nepristrasni mediji i zloupotreba javnih resursa“, piše u izveštaju Fridom hausa. Posmatrači su prijavili mnogobrojne neregularnosti tokom kampanje i na sam dan izbora. OEBS i ODIHR naveli su u završnom izveštaju da su mnogobrojni nedostaci doveli do nefer uslova, koji si favorizovali vladajuće partije.

Fridom haus navodi da su tokom kampanje ključne slobode bile poštovane, ali je bilo disproporcionalne medijske zastupljenosti provladinih stranaka u medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i manjine, kao i socijalno ugrožene, pogotovo romsku populaciju da glasaju za vlast. Dodaje se da su dupli birački spiskovi korišćeni da se prati kako su glasači glasali, i da je prijavljena i kupovina glasova.

ODIHR je primetio stalnu zabrinutost u vezi sa nedostatkom autonomije i efikasnosti u radu REM, zastrašivanjem birača i transparentnosti finansiranja kampanje. „Nezavisna regulatorna tela, REM i Agencija za borbu protiv korupcije su netransparentne, zakoni, mehanizmi i regulativa o finansiranju kampanje i činjenica da kandidati koriste sopstvene fondove su ili netransparentni ili ih nema“, dodaje se u izveštaju Fridom hausa.

Regulativa o finansiranju kampanje se ne sprovodi, konstatuje Fridom haus i dodaje da je BIRN pisao o tome kako je SNS organizovao hiljade donatora da prekorače legalne limite za lične donacije i da sakriju pravi izvor finansiranja.

SNS koristi brojne taktike da smanji šanse opozicije na izborima, kao što je biranje vremena izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizacija javnih resursa u kampanje vlasti. SNS je proširio uticaj na medije kroz državna preduzeća i mnoštvo privatnih medija koja zavise od državnog finansiranja i koristi svoj uticaj da pojača svoj položaj i diskredituje rivale. Opozicioni političari su sve više predmet maltreriranja i nasilja prošlih godina“, piše u izveštaju.

Fridom haus navodi da je izborna kampanja SNS navodno koristila javne resurse, kao što je javni prevoz njihovih pristalica na mitinge. Lokalni posmatrači prijavili su da su državna preduzeća bila pod pritiskom da podrže SNS. „Operativci SNS su takođe direktno zastrašivali glasače, dolazili im u kuće i vršili pritisak da se glasa za SNS. Sa druge strane, Rusija je optužena da pokušava da utiče na srpsku politiku kroz državne medije i deo proruskih stranaka, medija i nevladinih organizacija“, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju o Srbiji, navodi se da kritičari Vućića i SNS optužuju da imaju veze sa organizovanim kriminalom i kronizmom – kada se poslovi daju samo saradnicima predsednika i vladajuće stranke. Istrage o korupciji vodi nekoliko tužilaca koji najčešće okrive policiju da nema dovoljno dokaza protiv ministara, piše Fridom haus.

Kako navodi ova nevladina organizacija, poznati su slučajevi Nenada Popovića za sumnjivu privatizaciju, ministra finansija Siniše Malog za navodno pranje novca, bivšeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je navodno imao veze sa organizovanom krimimalnom grupom. U izveštaju Fridom hausa pominje se i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je ukazivao na učešće oca ministra Nebojše Stefanovića u trgovanju oružjem.

Vlada je pod kritikama zbog manjka transparentnosti kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti i za tajne koje prate javne tendere. „Na primer, detalji izgradnje Beograda na vodi, koji je država finansirala, nisu dostupni javnosti“, navodi se u izveštaju.

Prema oceni Fridom hausa, medijske slobode ugrožene su pretnjama, tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, pritiskom političara na urednike, direktnim pritiskom na novinare i visokim nivoom autocenzure. Dodaje se da vladajuće stranke imaju veliku medijsku zastupljenost na javnim servisima. Peta nacionalna frekvencija na kraju nije dodeljena, zbog čega su dva TV kanala koja nisu dobila licencu, N1 i Nova S održali privremeni protest gašenjem programa.

Fridom haus navodi da neki emiteri u privatnom vlasništvu i tabloidi učestvuju u kampanjama blaćenja opozicije ili suparnika vlasti. Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama. Strane i domaće nevladine organizacije uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzmu kritički stav prema vladi, suočavaju se sa pretnjama i maltretiranjem, navodi se u izveštaju.

Radikalna desnica i nasilni navijači kojima smetaju etničke manjine, LGBT+ zajednica i ostali protivnici i dalje su razlog za zabrinutost, navodi Fridom haus. Dodaje se da se Romi i dalje diskriminišu kad je u pitanju zapošljavanje, stanovanje i školovanje. LGBT+ zajednica na meti je govora mržnje, pretnji i fizičkog nasilja, a počinioci su retko kažnjeni.

Crna Gora

U dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru, navodi se da je u zemlji politička i institucionalna kriza “zbog nestabilne i promjenljive parlamentarne većine” i paralisanog Ustavnog suda. Rad Ustavnog suda je od pisanja izvještaja odblokiran, nakon što je Skupštine izabrala troje od četvoro nedostajućih sudija. “Korupcija u politici i u pravosuđu je i dalje problem. U Crnoj Gori postoje dinamični medijski i sektor civilnog društva i, uprkos dugotrajnim problemima u pravosudnom sistemu, građanske slobode se generalno poštuju”, navodi se u izvještaju.

Fridom haus podsjeća na neke od ključnih događaja prošle godine – izglasavanje nepovjerenja vladi Zdravka Krivokapića u februaru, a zatim i Dritana Abazovića u avgustu, “podstaknuto njegovom odlukom da potpišu kontroverzni sporazum o statusu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori”. Savez više partija je, kako se navodi, zatim predložio Miodraga Lekića za premijera, a predsjednik Milo Đukanović odbacio taj prijedlog i zatražio održavanje vanrednih izbora, što je parlament odbacio.

“U pokušaju da riješi zastoj, parlament je usvojio kontrovezni zakon koji ograničava predsjednička ovlašćenja, tako što omogućava većini poslanika da predlože premijera ako predsjednik odbije da to uradi. Amandmane su kao neustavne kritikovale domaće nevladine organizacije, usprotivili su im se zvaničnici Evropske unije i SAD, i pokrenuli su talas protesta”, podsjeća se u izvještaju i dodaje da zastoj može da riješi samo Ustavni sud, koji nije imao kvorum na kraju 2022.

Fridom haus navodi i da je parlamentarna većina u avgustu odobrila status opštine Zeti, koja se do tada smatrala dijelom Podgorice, i da je taj potez smanjio broj birača u glavnom gradu, “promijenio izborne jedinice u sred kampanje za lokalne izbore” i da je donesen “bez suštinskih konsultacija sa biračkim tijelom”. Američka nevladina organizacija navodi i da je u martu izabran novi specijalni tužilac koji je “prioritet dao finansijskim i istragama o korupciji na visokom nivou”, kao i poboljšanju javnog povjerenja u tu instituciju”. Podsjeća se i da je u junu istekao mandat Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu i da nije postignut nikakav napredak.

U dijelu izvještaja o izbornom procesu u Crnoj Gori, navodi se da je ocjena pala sa 3 na 2 zbog “napora poslanika da manipulištu izbornim procesom tokom kampanje za lokalne izbore”. Podsjeća se da je predsjednik DPS-a Milo Đukanović u aprilu 2018. godine izabran za predsjednika i da je posmatračka misija OEBS-a ocijenila da je glasanje generalno bilo kredibilno i da su osnovna prava poštovana, iako je Đukanović “odbio da učestvuje u javnim debatama i prijavljene su neke nepravilnosti kao što je zloupotreba javnih resursa”.

Ukazuje se i na ocjene da su Đukanović i DPS “imali značajnu institucionalnu prednost koja je umanjila kompetitivnost izbora”.

Navodi se i da su OEBS i Evropska mreža organizacija za posmatranje izbora (ENEMO) ocijenili da se na parlamentarnim izborima 2020. godine glasalo u atmosferi velike polarizacije u pogledu pitanja među kojima su vjerska pripadnost i nacionalni identitet. Ističe se i da je tokom kampanje ponovo bila zamagljena linija između vladajućih stranaka i države, i da su DPS i njeni koalicioni partneri imali nepropisnu prednost kroz rasprostranjenu zloupotrebu državnih resursa. Uprkos tome, navodi se u izvještaju, glasanje je smatrano poboljšanjem u odnosu na izbore prethodnih godina, a posmatrači i drugi analitičari zaključili su da su “sprovedeni na bezbjedniji, uređeniji i transparentniji način i da je na njima zabilježeno snažno učešće širom društva”.

Kada je riječ o političkom pluralizmu i učešću, Fridom haus navodi da su političke stranke, u većem dijelu, u mogućnosti da se formiraju i djeluju bez direktnog miješanja. Ocjenjuje se da i da su se “za razliku od DPS režima, nedavne vlade uglavnom uzdržavale od zastrašivanja i delegitimizacije opozicione aktivnosti njihovim izjednačavanjem sa prijetnjama po državu i javni red – iako je bilo povremenih sličnih optužbi protiv različitih stranaka i od strane Đukanovića i Abazovića”.

“Zbog mirnije političke sredine, nove opozicione političke grupe mogu da se pojavljuju, učestvuju na lokalnim izborima i učestvuju u javnoj sferi bez diskreditacije da su neprijatelji države”, ističe se u izvještaju Fridom hausa.

Navodi se i da su birači uglavnom slobodni da izražavaju svoje političke stavove, ali da je DPS razvijao rasprostranjenu protekcionističku mrežu u državnim i privatnim kompanijama povezanim sa državom, i da je to podsticalo na lojalnost toj stranci.

“Vjeruje se da su mnogi članovi DPS-a povezani sa organizovanim kriminalom, što nastavlja da pruža prilike za nelegalni pritisak na birače i kandidate. Ni Krivokapićeva ni Abazovićeva vlada nisu zaustavile praksu klijentelizma, podrivajući planiranu depolitizaciju i profesionalizaciju javne uprave i stvaranje proklamovanog meritokratskog sistema”, ocjenjuje Fridom haus.

Takođe navodi da je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori i dalje snažan politički akter i da se njen uticaj “odražava u iznenadnom potpisivanju temeljnog ugovora od strane premijera Abazovića i partijarha SPC u avgustu 2022. godine”. Podsjeća se i da su sporazum kritikovale organizacije za zaštitu ljudskih prava i drugi zbog davanja većih prava SPC nego drugim vjerskim zajednicama, te da je on doveo do pada vlade.

Navodi se i da je romska populacija nedovoljno zastupljena u političkom procesu, te da i dalje nema dovoljno žena na političkim liderskim pozicijama i u politici generalno.

Fridom haus upozorava i da su korupcija i nepotizam i dalje rasprostranjeni i da je Evropska komisija, u izvještajima o napretku, redovno dovodila u pitanje integritet, kredibilitet, nepristrasnost, nezavisnost, odgovornost i prioritete Agencije za borbu protiv korupcije. Ističe se i da su državni tužioci ostali lojalni DPS-u i da to utiče na slučajeve kojima se bave.

Podsjeća se i na hapšenje zvaničnika optuženih za korupciju – među kojima su bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, predsjednik Privrednog suda, Blažo Jovanić, bivši direktor Uprave prihoda i carina Rade Milošević – i dodaje da se skor za funkcionisanje vlade poboljšao sa 1 na 2 “zato što su tužioci pod nedavnim administracijama krivično gonili slučajeve korupcije protiv vladinih zvaničnika”.

Kada je riječ o građanskim slobodama, odnosno slobodi izražavanja, navodi se da u Crnoj Gori ima više nezavisnih medija, ali da je medijsko izvještavanje stranački obojeno i ratoborno po nekim pitanjima. “Za razliku od DPS vlade, Krivokapićeva nije pokušavala da vrši pritisak na novinare. S druge strane, Abazović je vratio dio žestoke retorike DPS-a kojom se targetiraju novinari koji ga kritikuju”, ističe Fridom Haus i ocjenjuje da je RTCG napravila pomake u transformaciji u istinski javni servis za “više izbalansiranom uređivačkom politikom i inkluzivnijim i različitijim političkim sadržajem”.

Ocjenjuje se da je zbog izostanka spoljnih pritisaka 2021. i 2022. godine bila manje istaknuta samocenzura, ali da su novinari koji izvještavaju o korupciji i organizovanom kriminalu i dalje u opasnosti od nasilja.

U izvještaju se navodi da u Crnoj Gori postoji sloboda okupljanja, ali da povremeno ima nasilnih incidenata, prekomjerne upotrebe policijske sile ili miješanja u proteste.

Fridom haus ocjenjuje i da se nastavljaju napori da se poboljša nezavisnost sudstva, ali da je pravosuđe i “dalje podložno pritiscima DPS-a, i da je korupcija u pravosuđu i dalje problem”. Ističe se i da se “uprkos padu DPS vlade, poslovi u javnom sektoru i dalje dodjeljuju kroz protekcionističke mreže, čime se ograničava pristup onima koji nemaju veze”.

Stanje u Evropi

Mir i slobode u Evropi nisu ugroženi samo ruskom invazijom Ukrajine, ali i desničarskim liderima koji mogu da podriju demokratsku solidarnost, navodi se u izveštaju. Rat u Ukrajini naterao je evropske demokratije da preispitaju svoje bezbednosne potrebe u 2022. Finska i Švedska su napustile svoju dugotrajnu politiku vojne neutralnosti i prijavile se za članstvo u NATO, dok je Nemačka udvostručila budžet za vojsku.

Evropska unija je ostala ujedinjena u uvođenju sankcija Rusiji, dala je milijarde dolara pomoći Ukrajini i primila veliki broj ukrajinskih izbeglica. Istovremeno, nekoliko važnih izbora ukazalo je na rast desno orjentisanih stranaka, koje često ostavljaju po strani demokratske principe i traže saradnju sa autoritarnim vlastima. U Italiji, Đorđa Meloni i njena stranka Braća Italije vode vladajuću koaliciju, iako je više podržala Ukrajinu nego njeni partneri. U Švedskoj, Demokrate su postale druga po redu snaga u parlamentu i omogućile da vlast preuzme vlada koja naginje na desno.

U Mađarskoj i Srbiji već ukorenjeni neliberalni nacionalistički lideri ostali su na vlasti: mađarski premijer Viktor Orban pobedio je ujedinjen opozicioni front i osvojio 4 mandat zaredom, a srpski predsednik Aleksandar Vučić osigurao je drugi petogodišnji mandat nakon decenije vlasti. Ipak u nekim zemljama su neliberalni lideri pobeđeni. Francuski predsednik Emanuel Makron pobedio je ekstremno-desničarsku kandidatkinju Marin Le Pen, a Slovenci su izabrali novu liberalnu levu vladu, što je odgovor na mnoge zloupotrebe moći desno orjentisanog populiste premijera Janeza Janše, navodi se u izveštaju Fridom Hausa.

Direktan napad na demokratiju i ljudska cena autoritarne vladavine

Dramatičan pad političkih i ljudskih prava tokom 2022. dogodio se usled direktnih napada na demokratske institucije, od stranih vojnih snaga ili kao rezultat puča. Ratovi, pučevi i preuzimanje vlasti su ključna pretnja izabranim vlastima širom sveta. U februaru 2022. Ukrajinci su nasilno uvučeni u sam centar globalne borbe protiv autoritarizma. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je već ilegalno okupirao ukrajinske teritorije na Krimu i istočnom Donbasu 2014, započeo je invaziju Ukrajine svim sredstvima.

Koja god lažna opravdanja za rat i agresiju su davali državni mediji koje kontroliše Kremlj, jasan cilj je da se ukloni izabrano rukovodstvo u Kijevu i da se Ukrajincima otuđe njihova osnovna ljudska prava i pravo na samoupravu. Rat je, kako je sam predsednik Volodimir Zelenski naveo, katastrofa sa visokom cenom. U želji da uništi demokratiju u Ukrajini i oduzme Ukrajincima politička prava i ljudske slobode, Putin je izazvao pogibiju i ranjavanje hiljada ukrajinskih civila, kao i vojnika obe strane, uništavanje ključne infrastrukture, raseljavanje miliona

ljudi iz svojih domova, mučenje i seksualno nasilje u ogromnom broju slučajeva i pojačanje već jake represije u samoj Rusiji, navodi se u izveštaju Fridom hausa. Ruske okupatorske snage uništile su ukrajinska kulturna mesta, zabranile ukrajinski jezik u obrazovanju i na silu prebacivale ukrajinsku decu u Rusiju i davale na usvajanje ruskim porodicama. Okupacija Krima i istočnog Donbasa doprinela je dugoj kampanji da se na silu dogode etničke promene u tim ukrajinskim teritorijama. Od 2014, mnogi krimski Tatari i etnički Ukrajinci napustili su region, ne samo zbog političkog progona i nasilja i rata, već i zbog „rusifikacije“, ohrabrivanja na migraciju u Rusiju, transfera lokalnih zatvorenika i nasilno regrutovanih u Rusiju, deportacije onih koji odbiju rusko državljanstvo i represije nad ukrajinskim i tatarskim jezikom i kulturom u obrazovnom sistemu.

Ova praksa samo se proširila na ostale delove okupirane Ukrajine nakon invazije i pojačala uz užasne projekte kao što je odvođenje ukrajinske dece u Rusiju.

Ugrožavanje demokratije od strane najviših predstavnika vlasti

Pored situacije u Tunisu, Salvadoru i Brazilu, i izveštaju se pominje Mađarska. Pobeda Viktora Orbana na izborima u aprilu 2022, obezbeđena je naporima vlade koji traju od 2010. godine da se sistemski potkopa nezavisnost sudstva, opozicione grupe, mediji i nevladine organizacije.

Između ostalih prednosti, vladajući Fides iskoristio je i zakonske promene koje je doneo dve godine ranije, čime je podignut cenzus za ulazak stranaka u parlament.

Jačanje demokratije kroz izbore

U izveštaju se kao dobri primeri napominju Lesoto, Kolumbija, SAD i Slovenija. Za Ameriku se navodi da su izbori na sredini predsedničkog mandata 2022, prošli bez ikakvog nasilja, kao što je bilo ono koje je usledilo posle izbora, kada se 2021. godine dogodio upad u Kapitol. U Sloveniji su se održali izbori sa najvišim odzivom u poslednjih 20 godina i označili su pad desno orjentisane populističke vlade, koja je stalno bila pretnja za medije i druge demokratske tekovine, navodi Fridom haus.

Sloboda izražavanja – glavni indikator pada stepena demokratije

Sloboda izražavanja, ključna komponenta demokratije, pod stalnim je napadom u celom svetu u poslednjih 17 godina. Od svih indikatora koje ovaj izveštaj koristi da oceni politička prava i ljudske slobode, sloboda medija i sloboda ličnog izražavanja su pale na najniži nivo od 2005. godine. Ovaj pad koincidira sa time i što je ubrzan rast komunikacionih i informativnih tehnologija ukinuo monopole mnogih državnih medija. U mnogo zemalja, vlasti su na nove forme izražavanja na internetu, odgovorile velikim kaznama i sopstvenim tehnološkim izumima.

U poslednjih 17 godina, broj država i teritorija koje imaju ocenu 0 od 4, porastao je sa 14 na 33, dok su novinari stalno na meti autokrata i onih koji ih podržavaju, pri tom ne uživaju adekvatnu zaštitu od zastrašivanja i nasilja, čak i u nekim demokratijama. U prošloj godini medijske slobode našle su se pod pritiskom u 157 zemalja.

U Rusiji, dugogodišnji medijski mrak je doživeo vrhunac, pošto je vlada rešila da eliminiše domaću opoziciju, do invazije na Ukrajinu. Ruski nezavisni novinari i mediji su se dugo borili sa zakonima koji su ih označavali kao strane agente, ekstremiste ili jednostavno „nepoželjnima“. Nove izmene krivičnih zakona o širenju lažnih infomacija o ratu, dale su 2022. godine ovlašćenja Roskomnadzoru, državnom regulatornom telu za medije i telekomunikacije, da blokira sajtove kako želi i bez sudskog naloga. Vlasti su blokirale pristup većini nezavisnih medija koji su i dalje radili u zemlji, uključujući Eho Moskve, Dožd, Glas Amerike, BBC i Meduzu. Nekim stranim novinarima je odbijena viza za ulazak u Rusiju. Slične taktike primenjene su u Centralnoj Aziji, gde je Kirgistan usvojio slične zakone. Novinari su se našli na udaru vlasti u Gvatemali, Haitiju i drugim zemljama, kao i pripadnici civilnog sektora.

Nijedna zemlja ne može da se meri sa Kinom, u kojoj se nadziru aktivnosti svih građana javnim bezbednosnim kamerama, gradskom mrežom i automatskim sistemima koji detektuju sumnjivo i zabranjeno ponašanje, kao i najobičnije izražavanje etničke ili verske pripadnosti, piše u izveštaju. Radnici digitalnih platformi u Kini moraju da cenzurišu termine sa liste koja se svakodnevno menja, i da obaveštavaju vlasti o onima koji se usude da kritikuju partiju. Oni koje proglase disidentima, mogu da se suoče sa posledicama kao što su nestajanje ili mučenje.

Nadzor je uzdrmao slobodu medija u zemljama koje su slobodne ili delimično slobodne. Tehnološke kompanije generalno čuvaju podatke o svojim korisnicima, i u nekim zemljama, moraju ih deliti sa vlastima, kao rezultat procesa koji nije dovoljno sudski ili zakonski regulisan. Svetsko tržište softvera za prisluškivanje omogućilo je da se prekrši nečije pravo na privatnu korespodenciju. Neki sistemi više rade na tome da registruju telefon žrtve napada i uđu u listu kontakata, lokaciju, listu poziva, video i audio snimke, više nego što skupljaju podatke ili preusmeravaju pozive. Softver Pegazus je nađen na telefonima u Francuskoj, Mađarskoj, Indiji, Izraelu, Meksiku i Poljskoj. Žrtve su bile novinari i političari, dok su počinioci ostali nepoznati i nekažnjeni, navodi u izveštaju Fridom hausa.