Tribina „Vremena“ u Vranju: Grad kriminala i straha

Ako želite da izgubite iluzije, vidite u kakvom je zaista stanju naše društvo i koje su konačne konsekvence politike koja se zasniva na korupciji, gušenju sloboda, ponižavanju institucija, kriminalu i kampanjama zastrašivanja – izmestite se iz velikih centara i kročite u male gradove i mesta Srbije. U Beogradu, Novom Sadu i još ponegde lako možete imati privid kakvog-takvog normalnog života, zahvaljujući sloju ultrabogatih, koji su se ogrebali o novu raspodelu ekonomskih probitaka koja je građane podelila na one koji su obezbedili sledeće generacije, nešto malo srednjeg sloja i ponižene, zarobljene i preplašene koji stoje u redu i hvataju mrvice koje ostaju iza gozbe moćnika.

U velikim gradovima srednji stalež čine uglavnom oni koji su poslom vezani za zapadne firme i institucije ili imaju relativno dobro plaćen državni posao: oni žive u svojim svetovima i mnogo ih, uglavnom, ne interesuju drugi.

Koje su prve asocijacije na Vranje?

Nekada, ovaj grad na jugu Srbije bio je poznat po gostoljubivosti, pesmi, opuštenosti, čudnom, nekad nerazumljivom dijalektu, uvek dobroj hrani, „Simpu“, „Yumcu“ i drugim opštim mestima Borine čaršije.

Sada je to, međutim, grad kriminala i straha. Njime vladaju bande najgorih, i teško je razlučiti gde završava zona kriminalnih skupina, a gde počinju lokalna vlast i policija. Grad je blizu granica i administrativnih linija, i u njemu je navodno, ako se znaju ljudi, moguće nabaviti „bele supstance“ po niskoj ceni. Tranzitno je to mesto, prepuno eksperata za ovaj biznis. Kada neki od vladajućih kriminalaca pravi prijem, nacrta se tu, kažu, sam formalni i neformalni državni vrh, i onaj koji predvodi predsednik Vučić i onaj pod kontrolom brata njegovog. Tu su, naravno, i lokalni političari i drugi moćnici, iz regiona.

Građani su ucenjeni. Ukoliko želite da imate posao i vodite miran život, vi i vaša porodica, valja biti smeran, vezati konja gde neki od gradskih gazda i vlasnika grada – kaže! Opšti je osećaj da ne postoji nikakva zaštita, ne veruju se u institucije, vlada zakon jačeg. Napravljena je tokom proteklih godina takva organizacija posla da svaka porodica direktno ili indirektno od jačeg zavisi. Idi na posao, sedi kod kuće, popij nešto alkoholno ili antidepresivno, glasaj za SNS, uplati listić u kladionici – i neće te boleti glava! U suprotnom, mogu razna čuda da se dese, recimo da vam dete bude pretučeno dok se noću vraća iz grada.

Šta se desilo našim kolegama iz vranjskog OK radija? Kontroverzni biznismen sa debelim kriminalnim dosijeom, moćni Dejan Nikolić Kantar, koji je vlasnik lanca kockarnica, namerio se da im uzme za sitne pare lokal u kojem se nalaze redakcija i redakcijski klub „No comment“. Podsetimo, neki mediji su svojevremeno uz podršku stranih fondacija i kredita, napravili biznis-model – otvorili su klubove-kafiće od čijih se prihoda pokriva deo troškova rada redakcije. OK radio ima prostorije u centru Vranja, nadomak pešačke zone.

Kantar je očekivao da će ljudi iz OK radija lako posustati, da se neće osmeliti izaći na crtu njemu koji ima sve i hoće još mnogo toga. Ali oni nisu pristali, imali su petlju, a onda se pokreće mehanizam pakla. Prvo pristižu pretnje, uvrede i ucene. Jedno jutro su došli na posao i prozor kancelarije je bio zazidan.

Naravno potpuno nelegalno, Kantar je zazidao ispred njihove prizemne redakcije hladno otvorio kladionicu. I to nije sve. Ubrzo su njegovi ljudi uleteli u „No comment“, polupali stakla, i išpricali belom bojom ceo inventar, fotelje, stolove, zidove, šank, pa i pića koja u šanku bivstvuju. Kafić je radio još neko vreme, ali ljudi nisu dolazili. Ne zbog boje, nego zbog straha. Navodno su Kantarovi ljudi vodili evidenciju ko dolazi i posle „razgovarali“ sa dotičnima.

Verovatno za ovaj slučaj nikada ne bismo ni čuli, kao što slične stvari pojede provincijski mrak, da se ljudi iz OK radija nisu obratili novinarskim i medijskim udruženjima za pomoć.

Aktivirana je Stalna grupa za bezbednost novinara, izvršen je pritisak na Tužilaštvo, u kojem su neki ljudi shvatili da je đavo odneo šalu i da su prekoračene „crvene linije“. Lokalnom kabadahiji se desilo ono što nije očekivao, ubrzano je procesuiran za neka od svojih dela protiv ovog medija i završio je u zatvoru. U beogradskom CZ-u, jer da je u vranjskom zatvoru, bio bi kao kod kuće i mogao vrlo efikasno da nastavi teror. Ni ovako mu doduše mnogo ne fali, ali je bar simbolično sklonjen odavde. Protiv njega se vodi još nekoliko postupaka. Ljudi iz OK radija nam kažu da ih je najviše pogodilo to što su neke njihove kolege sa kojima su više od decenije delili hleb – svedočili u korist nasilnika. Kažu, razumeju strah, ali mogli su im bar poslati poruku – izvinite, morali smo!

Ovi događaji su bili povod da „Vreme“ svoju prvu iz nove serije javnih debata o stanju demokratije u Srbiji organizuje u ponedeljak upravo u Vranju.

Na njoj je govorio i Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koji je najzaslužniji što je ova priča dobila nacionalnu dimenziju, i koji je i sam bio na meti napada vranjskih kriminalaca.

U publici su bili novinari, iz OK radija i drugih medija. I samo jedan „obični građanin“, i to onaj koji je prošao sličnu sudbinu, kojem su takođe zazidali lokal, uništili posao i zdravlje. Nije jedini koji je doživeo golgotu, mnogo bolje nisu prošli ni drugi koji nisu pristali na „poslovne ponude“ vladajućih kriminalaca. Zvao je i njih da dođu, kaže, ali su mu otvoreno rekli da se plaše. I drugi građani su ostali kod kuće. Videće ih neko u neodgovarajućem društvu. A ovi su „spremni na sve“. Solidarnost? Pa, to ne postoji u uslovima korupcije, kriminala i straha.

Na tribini smo poredili današnje doba i devedesete, kada je takođe carevao kriminal, a mediji i obični građani bili na meti nasilnika. Da se nešto slično za Miloševićevog vakta desilo, opšti je utisak, došlo bi mnogo Vranjanaca na tribinu, iz čistog prkosa. Zato što je tada, uprkos ratovima i raznim drugim užasima, postojala nada.

A ona je sada ubijena.

Dakle, ovo nije samo vladavina korupcijom i strahom, nego i beznađem. Oni koje nije ukopalo beznađe, ili su pobegli ili planiraju da klisnu iz Vranja. Odnosno, odavde. Jer, vratiće se Kantar. Ili će neko od onih koji jedva čekaju – da postanu Kantar umesto Kantara.