Koga nema u radnoj grupi koja piše izmene Zakona o elektronskim medijima? Logično, novinarskih udruženja

Iako je najavljeno da će do kraja marta ove godine biti završeni nacrti izmena Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), odnosno Zakona o elektronskim medijima (ZEM), do sada se – ko bi rekao! –  to nije desilo.

I dok se rad na Nacrtu izmena Zakona o javnom informisanju otegao, rad na Nacrtu izmena ZEM-a nije ni krenuo na vreme. Kasnilo se sa formiranjem radne grupe, iako je ministar najavio da će biti formirana kada i RG za izmenu ZJIM.

RG za izmenu ZEM-a dobila je dva meseca – februar i mart da izradi nacrt zakona. Dogovoreno je da se formira uža radna grupa, sa čim su se složila i novinarska udruženja.

Zakon o elektronskim medijima trebao je da bude završen u drugom kvartalu 2022. godine, a veliki deo predloga o izmeni tiče se rada REM-a. Između ostalog, predviđeno je isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a

Na pitanja zašto se kasnilo sa osnivanjem RG za izmenu ZEM-a, ko su članovi tog radnog tela, zašto je proces netransparentan i kada će konačno nacrti oba zakona biti gotovi, iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija nismo dobili odgovor. A koliko je informisanje važno za to ministarstvo, govori i činjenica da je stranica Sektora za informisanje na sajtu ministarstva – prazna.

Kako je Cenzolovka saznala, članovi Radne grupe za izmenu ZEM-a su: Ljubiša Kuvekalović, pravni savetnik, Stevan Pajović, advokat, Katarina Tomašević, pomoćnica ministra za informisanje i telekomunikacije, dr Jelena Surčulija Milojević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (FPN), Miloš Mićić, iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Dejan Stojanović, predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji.

Veljanovski u izjavi za Cenzolovku kaže da zakoni ne treba da se rade na predstavničkom principu, već da zakone treba da rade stručnjaci, a onda se ide na javnu raspravu, gde svako može da da svoj predlog.

Što se tiče izmena ZEM-a, Veljanovski napominje da se od 30 tačaka, 20 odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije (REM), te da to i jesu najvažnije odredbe koje treba da se usvoje. Napominje da postoji i predlog da se zbog količine novih odredaba, donese potpuno novi Zakon o elektronskim medijima.

Kako je Cenzolovka pisala u novembru prošle godine, plan je bio da nakon što ekspertska radna grupa uradi nacrt, on bude predat široj radnoj grupi, u kojoj će biti udruženja i asocijacije. Pisali smo i da se Srbija zbog kašnjenja u izradi nacrta suočava sa pretnjom da će zbog prekoračenja rokova biti isključena iz fondova programa „Kreativna Evropa”, u koji je ušla pre osam godina kao prva država koja nije članica Evropske unije.

Netransparentno i bez obrazloženja

Predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ocenjuju za Cenzolovku da su očekivali da budu pozvani u radnu grupu i da to što ih nema u tom telu, nije dobro za medijsku zajednicu.

Veljko Milić, direktor za pravne poslove NDNV-a potvrđuje za Cenzolovku da je dogovor sa predstavnicima ministarstva bio da izmene ZEM-a radi uža ekspertska grupa, jer se do sada pokazalo da velike radne grupe baš i nisu naročito efikasne.

„Udruženja su se saglasila da radna grupa bude u užem sastavu, ali pod tim nismo smatrali da i u toj užoj radnoj grupi ne treba da bude nijedan predstavnik udruženja, niti smatramo da udruženja nemaju eksperte koji bi mogli da rade u toj radnoj grupi. Plan je, takođe, bio da udruženja budu upoznata sa tim šta ta radna grupa radi, što se do sada nije desilo“, napominje Milić.

Postoji i predlog da se zbog količine novih odredaba donese potpuno novi Zakon o elektronskim medijima (Rade Veljanovski, član Radne grupe za izmenu ZEM-a)

Potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić kaže za Cenzolovku da nije dobro da u radnim grupama posvećenim izradi ili izmenama propisa koji se na bilo koji način dotiču medijske sfere ne budu predstavnici novinarske struke, u izvornom značenju te reči.

„Ako ne mogu da pomognu u segmentima koji se odnose na ono što je usko specijalizovano (pravo, informacione tehnologije…), novinari svojim iskustvom i svakodnevnim susretanjem sa problemima u branši svakako mogu dati određene sugestije i doprineti pronalaženju rešenja koja bi u praksi dobro funkcionisala“, napominje Ćirić.

On dodaje da od ministarstva nisu dobili obrazloženje zašto u radnoj grupi nema predstavnika novinarskih udruženja, te da o predloženim i razmatranim zakonskim rešenjima saznajanja dobijaju posredno.

„Na osnovu posrednih i nezvaničnih informacija saznajemo, između ostalog, da vlasnici radio stanica nisu zadovoljni rešenjem po kojem je potrebno da analognim signalom pokrivaju 60 odsto teritorije za koju imaju dozvolu. Njima odgovara veća pokrivenost, jer to potencijalno može da znači i veće prihode, ali to podrazumeva novi frekvencijski plan, što RATEL nije uradio“, objašnjava Ćirić.

Dodaje i da je slično i sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima, koji je značajan za novinare i medijsku zajednicu, te da je UNS tražio da se produži javna rasprava, jer nisu bili uključeni u njegovu izradu, ali da taj zahtev nije uvažen.