„Odnos tužilaštva i policije se najbolje opisuje kao odnos glave i udova. Policija je ta koja treba da pribavlja dokaze, a tužilac da im daje pravnu orijentaciju. Bitno je da oni za svoj rad odgovaraju tužiocima, a ne nekom svom neposrednom starešini“, rekao je Milovanović za nedeljnik NIN.
Međutim, kako je naveo, „ta tema još uvek nije sazrela u našem društvu i zato se ona u javnosti i medijima mora kvalifikovati kao tema“.
Kako je rekao, koliko mu je poznato, „zasad samo jedna politička stranka govori o potrebi postojanja tužilačke policije“.
„Nadam se da će i drugi politički činioci i javni donosioci odluka uvideti koliko je to važno, pogotovo u svetlu priča o pojavi neke srpske verzije Laure Koveši, a koja se ni u susednoj Rumuniji ne bi proslavila da joj tamošnje političke elite nisu dale da ima svoj policijski tim“, naglasio je.
Milovanović, koji je postupao na suđenju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, rekao je da je u tom slučaju imao „odličnu saradnju sa kolegama iz Petog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i da je imao utisak da su oni dobili zeleno svetlo da idu do kraja“.
Prema njegovim rečima, i u javnosti je bio stvoren utisak da je nekadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, nedavno prvostepeno osuđen u ovom slučaju na pet godina zatvora kao prvooptuženi, „pušten ‘niz vodu’ kao visokopoziconirani član vladajuće stranke i to je dovelo do rezultata“.
„Ako se za nekog misli da nije zaštićen, onda nema ni opstukcije MUP-a. A kada je ima, to je veliki problem, jer nemate nikakve efektivne mehanizme da utičete na rad MUP“, rekao je Milovanović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.