Reprogram samo za odabrane: Televiziji koja promoviše vlast Niš rešio da pomogne

Na predlog Srpske napredne stranke, Grad Niš rešio je da pomogne privatnoj Niškoj televiziji i napravi ugovor o reprogramu duga nastalog zbog neplaćanja gradskog poslovnog prostora. Za mnoge je ovakva "pomoć" medijima presedan, jer je, suštinski, vid ozakonjenja kontrole. Posebno ako se zna da će iznos od preko 34 miliona dinara, lokalna televizija, privatizovana pre osam godina od strane konzorcijuma iza koga su i visoki predstavnici SNS-a, moći da izmiri u narednih 30 godina.

Snimak ekrana, N1

Dva su suvlasnika Niške televizije koja, inače, kroz program promoviše vlast: Narodne novine, koje su od privatizacije u vlasništvu porodice Radomirović. Oni su već imali i imaju i televiziju i radio Belami, portal i još neke medije u okruženju. Drugi član konzorcijuma je Slađana Ostojić, direktorka TV Zona plus – u vlasništvu sina aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.

Sudeći po odluci Skupštine Niša od 23. marta, oni nisu uspeli da, po jednom od dva prethodna reprograma, izmire dugovanja za zakup gradskog poslovnog prostora u kome je Niška televizija, pa im lokalna vlast izlazi u susret. U narednih 30 godina – 30 rata.

„Ništa neobično“, kaže novinarka Zorica Miladinović, „uz vlast koja je medije otvoreno podelila na ‘naše’ i ‘neprijateljske’“.

„Za „naše“ medije obezbeđujemo pare na medijskim konkursima, kredite, rate, odložena plaćanja poreskih obaveza, a za „neprijateljske“ imamo samo uvrede“, smatra novinarka lista Danas Zorica Miladinović.

„Gradonačelnik – kada daje ne svoje pare, već novac poreskih obveznika, privatnim medijima daje kako bi ga oni ulepšavali. Da bio izgledao lepše, pametnije, sposobnije. Da bi ti mediji prećutali sve one loše stvari koje on radi“, dodaje novinar, bivši glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Predrag Blagojević.

Otud i reprogram za odabrane, što bi u uređenom društvu trebalo da je ozbiljan presedan, slažu se sagovornici N1, podsećajući da je Niška televizija godinama među nekoliko medija jednih istih ljudi, kojima se dodeljuje veći deo novca na konkursu za medijsko sufinansiranje u Nišu.

„Vlast nikada nije izašla iz medija. Bilo finansijski, bilo uređivački. Oni i dalje tu televiziju tretiraju kao da je televizija koju kontroliše vlast. Ta televizija se na taj način i ponaša“, kaže Miladinović.

„Kada gradonačelnik, ko god da je, daje stotine miliona dinara istim privatnim medijima, mora da postoji razlog – on to ne radi za džabe“, navodi Blagojević.

I nije „za džabe“, jer u obrazloženju predloga za odluku Skupštine Niša o reprogramu duga jedne privatne „DOO“ firme stoji da je otežanom poslovanju doprinela i „epidemija virusa kovid 19“. U predlogu odborničke grupe SNS da se po hitnom postupku u dnevni red ta odluka uvrsti, navodi se da je razlog „značaj programa koji NTV ima za stanovnike Niša i regiona“, a cilj je i da se kroz reprogram duga „omogući unapređenje njenog poslovanja i programa“.

U odluci se ne spominje ono što malo preostalih radnika televizije mesecima pita – zašto im zarade kasne i hoće li reprogram i to rešiti.

Privatizacija Niške televizije obavljena je 2015. godine – u jeku zakonskih izmena, kada je država, zvanično, rešila da izađe iz vlasničke strukture medija, ali i uticajno, jer više nema direktnog finansiranja. U godinama posle privatizacije, u prostorije ispod Niške televizije, u kojima je bilo dopisništvo Radio-televizije Srbije, uselio se Gradski odbor Srpske napredne stranke.

Vlasnici Niške televizije nisu odgovorili na SMS poruke sa molbom da razgovaramo o reprogramu i ovakvoj vrsti pomoći Grada Niša.

Video prilog N1