Izvestiteljka UN Ajrin Kan ocenila da je javni diskurs u Srbiji toksičan

„Uzimajući u obzir ulogu koju taloidni mediji, ovde u Srbiji, igraju u širenju govora mržnje, zabrinuta sam jer Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne preduzima odgovarajuće mere protiv prestupnika, ne promoviše pluralizam u medijskim sadržajima i dozvoljava uvredljive kampanje uznemiravanje“, rekla je Kan novinarima.

Ona je u Beogradu novinarima predstavila preliminarne zaključke svoje posete, a konačni izveštaj se očekuje naredne godine.

Ona je pozvala srpske vlasti da „osiguraju da će REM biti nezavistan, efikasan i odgovoran“ i da će ispuniti svoju ulogu regulatora u skladu sa ustavom i zakonima Srbije, ali i međunarodnim standardima.

„Kada su novinari etiketirani kao strani agenti, izdajnici ili neprijatelji države to podriva poverenje javnosti i povećava verovatnoću napada i pretnji novinarima i ograničava slobodu medija i demokratsku debatu, vodi u autocenzuru“, rekla je ona.

Pohvalila je rad poverenice za zaštitu ravnopravnosti i rekla da je ona sama prokomentarisala da REM ne koristi sve alatke koje ima na raspolaganju te da „kada to jedna institucija kaže za drugu, vlada mora to da shvati ozbiljno“.

Istakla je da Vlada mora da se potrudi da institucije funkcionišu, „mediji nisu anđeli, ali da reguatorno telo mora da reaguje“.

„Dajem najbolji savet Vladi da, ako ste ozbiljni u vezi s zakonima koje predstavljate, morate se potruditi da ne bude jaza između onoga što stavljate u zakon, što radite i što kažete“, kaže Kan.

Na pitanje agencije Beta kako su predstavnici institucija Srbije reagovali na njena zapažanja, Kan je rekla da je dobar znak to što je u poseti na poziv Vlade, te da bi zato preporuke trebalo shvatiti ozbiljno.

„Radim pod pretpostavkom da, ako su pozvali međunarodno telo da dođe i da istraži kako stvari funkcionišu i da preporuke, da će ih shvatiti ozbiljno“, rekla je ona.

Kan je istakla da je ohrabrena planovima vlade da se medijski zakonski okvir unapredi, ali dodala da u Srbiji „postoji rascep između onoga što je obećano na papiru i što se zapravo sprovodi u praksi“.

Javni diskurs u Srbiji ocenila je kao toksičan, a napadi na novinare, aktiviste, pripadnike etničkih i seksualnih manjina i sve koji kritikuju vlast dolaze, navela je, pre svega od političara i zvaničnika, a potpomognuti su tabloidnim medijima.

„Sloboda izražavanja nije dozvola za uznemiravanje, zastrašivanje i pretnje kritičarskim glasovima“, dodala je ona.

Pozvala je pravosuđe Srbije da ubrza istrage i procesuiranje slučajeva napada na novinare.“Takođe sam ih pozvala da istraže stare slučajeve ubijenih novinara u Srbiji, a koji su još nerešeni“, dodala je.

Kan je u Beogradu i Prištini bila od 28. marta i sastala se s predstavnicima vlada, sudstva, parlamenata, nezavisnih institucija, Ujedinjenih nacija, međunarodnih organizacija, ambasada, medija, akademije, sa borcima za ljudska prava i sa akterima civilnog društva.

Njen mandat bio je da proceni uživanje prava na slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u Srbiji i na Kosovu, uključujući implementaciju zakona i politika koje utiču na rad medija i civilnog društva, kao i na položaj novinara.

Rekla je da je zbog različitih ekonomskih, političkih i društvenih stanja u Srbiji i na Kosovu, situacija u medijima neuporediva, ali da je u Prištini videla „pliralistički medijski pejzaž“.

Istakla je međutim da na Kosovu treba raditi na mnogo stvari, a pre svega na jednakoj upotrebi srpskog i albanskog jezika, kao i da je neophodna puna podrška tamošnjim nezavisnim srpskim medijima.

Specijalna izvestiteljka će sveobuhvatni izveštaj svoje posete predstaviti Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi u junu 2024.