Pitanja #intervjuB92 koja nismo čuli

Utisak je da sve manje novinara zna šta je intervju i kako da se za njega pripremi. Simplifikacija pristupa ovoj novinarskoj formi dovela je do toga da mi, po pravilu gledamo, zapravo razgovore, a ne intervjue!

Šta razlikuje razgovor od intervjua potrudili su se da objasne mnogi teoretičari medija, ali eksponenti našeg novinarstva pokazuju da ni elementarne informacije o tome nemaju.

Priprema za intervju je najbitnija, a ona je, svedoci smo, katastrofalna, jer se kao alati koriste tzv. pres klipinzi, društvene mreže i, subjektivno percipirano kao dublja analiza– google i drugi pretraživači. Dobar intervjuer će ovo koristiti samo kao pomoćne, krajnje instrumente, a kao primarne će koristiti zakone, informatore o radu, analize nezavisnih organizacija, institucija i udruženja. Dobar intervju je onaj iz koga proisteknu  naslovne vesti, dobiju se značajni odgovori, pokrene se šira rasprava. Uspešan novinar će intervju iskoristiti da kroz pitanja plasira ekskluzivu, a sagovornika će iskoristiti kao „spiner-a“.

Intervju koji je „prelio čašu“ je onaj poslednji na TV B92, gde su 4 novinara pokazala kako se bez pripreme „svraća“ na intervju i u kolikom je strukovnom „daunu“ naše novinarstvo.

Intervjuer treba da počne od autopercepcije objektivne stvarnosti – šta su problemi koje intervjuisana osoba treba da reši, da popiše obećanja, analizira, pa sagovornika suoči sa ranijim izjavama, stavovima, najavama, njegovim tezama, da postavi antiteze, da pripremi sinteze koje će ponuditi sagovorniku, da konotira pitanja. Metodološki dobra priprema „podiže“ kvalitet, gledanost i citiranost intervjua. Ne treba žaliti sate za pripremu, ona mora biti desetostruko duža od samog intervjua.

Intervju koji je „prelio čašu“ je onaj poslednji na TV B92, gde su 4 novinara pokazala kako se bez pripreme „svraća“ na intervju i u kolikom je strukovnom „daunu“ naše novinarstvo. Zato je i taj intervju pokazna vežba – šta je i kako trebalo pitati da bi intervju bio na minimalnom nivou novinarske struke.

Ovo su samo neka od pitanja koja nismo čuli, a koja su mogla da promovišu i novinara i intervju kao novinarsku formu:

• Kolika je stopa nezaposlenosti u Srbiji i kako objašnjavate njen pad u uslovima višekvartalne uzastopne recesije? U strukturi zaposlenih, koliko procenata prima platu manju od prosečne? Koliko je NZS imala zaposlenih 2012. godine, a koliko ima danas?
• Koliko ima zaposlenih u Srbiji? Šta se podrazumeva pod pojmom zaposleni? Kako objašnjavate da je nadležni ministar u skupštinskoj raspravi nedavno izjavio da u Srbiji ima 2.300.000 zaposlenih?
• Na osnovu čega govorite da je u Srbiji dobra investiciona klima? Koliko je skočila stopa poreza na imovinu pravnih subjekata od 2013. godine? Koliko su skočili i drugi porezi, takse. Koliko je tzv. notarijat poskupeo i produžio poslovne operacije u kupoprodaji preduzeća, investicijama, promeni pravne forme i dr. Šta je stabilnost poslovanja ako nisu stabilne poreske stope i stabilan sistem?
• Kako banke ne prepoznaju da je u Srbiji dobra investiciona klima – banke iz godine u godinu smanjuju svoju bilansnu aktivu i broj zaposlenih u Srbiji. Ko je prvi ko prepoznaje skori rast standarda i privredni rast ako to nisu Banke? Da li postoji bolji indikator poverenja u reforme od pristupa bankarskog sektora tržištu? Sa koliko para je država dokapitalizovala državne banke i osiguravajuća društva u prvoj godini Vlade?
• Metodološki, zaduženja ulaze u BDP. Od kada je stranka koju vodite na vlasti zadužujemo se 4 milijarde EUR godišnje? To je npr. za 40 preduzeća po 100 miliona EUR za oživljavanje proizvodnje. Gde su te pare i kako smo i pored tolikog zaduživanja u recesiji? 
• Koliki su ukupni troškovi za plate u javnom sektoru, uključujući javna preduzeća, agencije i institucije? Koje ste agencije ukinuli i koliko ste na taj način uštedeli? Koliki su troškovi zarada EPS-a bili 2013. godine, a koliki su danas, konsolidovano? Zašto je formirano EPS Snabdevanje i ko je tamo, kakoi zašto zaposlen? Koliki su troškovi zarada NBS-a bili 2013. godine, a koliko su danas. Zašto se ne štedi tamo gde je sa socijalne tačke gledišta to najlakše?
• Da li je budžetom za 2015. godinu planirano nabavljanje protivgradnih raketa, i koliko je tačno sredstava predviđeno za te namene? Koje ministarstvo je zaduženo za nabavku protivgradnih raketa? Koje ministarstvo je zaduženo za protivgradnu zaštitu po Zakonu o ministarstvima? Imamo Ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije, a imamo Zakon o vanrednim situacijama. Ko je odgovoran za poslove zaštite i spasavanja? Koja je odgovornost Velimira Ilića, koja MUP-a, a koja RHMZ-a? Da li imate strategiju protivgradne zaštite – kako bi prihod od poljoprivredne proizvodnje bio zaštićen?
• Sa čijeg budžeta se plaća menadžment Železare Smederevo? Zašto Ugovor nije objavljen?Šta je sa dospelim kreditima komercijalnih banaka čiji je garant Vlada? Da li je urađen presek bilansa u trenutku dolaska stranog menadžmenta? Da li imamo neke garancije za osnovna sredstva, zalihe, dobru aktivu koju preduzeće poseduje u trenutku ulaska menadžmenta.
• Kao idejni tvorac Beograda na vodi, pretpostavljam da znate odredbe Ugovora sa Eagle Hills? Zašto se nekom investitoru daje tapija na 30 godina za srce Beograda, a investitor nije u obavezi ništa da uradi jer jedini penali koje može da ima su da izgubi pravo na tu oblast? Pričali bi duže o pojedinostima ugovora, ali mi ih ne znamo. Zašto Ugovor nije objavljen? Ako postoji nadležnost antimonopolske komisije, zar nije trebala da se izjasni pre potpisivanja ugovora? Komisija ne može sada učiniti taj ugovor ništavnim. Da li je dobar poslovni potez obećati nekom nešto, a ne tražiti od njega ništa? Ko je pregovarao pojedinosti Ugovora Beograd na vodi sa arapskom stranom. Imena i prezimena, molim!
• Kako ocenjujete snagu institucija u Srbiji danas? Ko je Vama poslodavac? Zašto poslodavcu ne podnosite raport – jedanput mesečno, četvrtkom koji je za to određen? Da li je Tužilaštvo nezavisno? Kako je onda npr.  odbačena krivična prijava Ombudsmana za samo 7 dana? Da li je ikada tužilaštvo prihvatilo ili odbacilo bilo koju prijavu za 7 dana? Ne poštujete zakonsku obavezu da razgovarate sa Ombudsmanom. Koja je sankcija za nepoštovanje zakona?
• Pregovarate u Briselu. Po čijem ovlašćenju i da li je to Vaša nadležnost po Ustavu? Onda, svaki potpis – sporazum treba da bude verifikovan u Skupštini? Koliko se danas poštuje Ustav i da li smo mi pravna država ako premijer ne poštuje ustav, zakone, skupštinski poslovnik?
• Više pute ste izjavili da ne razumete zahtev dela javnosti da zbog pada helikoptera, Ministar odbrane podnese ostavku?! Da Vam objasnim, zahtev se obrazlaže time što je ceo slučaj pokušan da se iskoristi, uz spašavanje života bebe, i za ličnu promociju ministara i da je zato preskočena stepenica u lancu komandovanja. Da li Ministar zdravlja želi da bude lekar ili ministar, pošto je izjavio da je bio kao lekar na Aerodromu? Da li Ministar policije želi da bude direktor policije, pa govori o istragama, a ne dozvoljava ni Veljoviću, a u jednoj situaciji ni tužiteljki Zagorki Dolovac da se obraćaju novinarima u njegovom prisustvu. Da li Vaša vlada više radi na sopstvenoj promociji nego na postizanju rezultata? Ko je odgovoran za pad helikoptera?Nesreće se dešavaju i to je Vaš odgovor? Šta je potrebno da se desi da ministar Vaše Vlade podnese ostavku? Hipotetički, kada bi po Vama ministar imao moralnu odgovornost zbog koje bi podneo ostavku?

Ovo su samo neka od pitanja posle kojih bi se, po našem mišljenju Premijer „cedio“, a ne da se posle 140 minuta sa 4 novinara uživo u programu oseća kao da je bio u SPA centru!

Intervjueri sa samopouzdanjem će sagovornika suočiti i sa svođenjem na apsurd stavova intervjuisanog, pokazaće sumnju svaki put kada osete trijumfalizam u glasu sagovornika, ali to je „viša matematika“ za one koji će i iz ovog teksta nešto naučiti.

Način na koji je urađen intervju na TV B92 je toliko negativan primer, da je možda sve to bio igrani program za široke narodne mase, kao skorašnji na Pinku. Ako je to bio cilj, čestitamo informativnoj redakciji B92 i premijerovom PR timu na uspešno izvršenom zadatku!