Šta sve možeš da radiš s novinarima kada si premijer u Srbiji?

Nedelja veče. Porodice su na okupu. Hajde da malo s nacionalne frekvencije pokažemo ko su neprijatelji Srbije.

Kolegijum u TV Željka Mitrovića – ko se istakao proteklih dana više od predsednika?

Premijerka naravno.

Šta ona treba da uradi?

Da nastavi da proziva novinare koji nisu branili Vučka od zatvora.

Zovite je, neka ponese naslovne strane, one s kojima je pravila spot – odlučuje kolegijum. Pitate se postoji li kolegijum na TV Pink ili je on u Nemanjinoj 11 ili na Andrićevom vencu. Nije bitno, naravno, jer taj kolegijum sigurno ne čine novinari, nego političari ili njihovi spin doktori.

Realnost: Šta smo čuli u studiju TV Pink?

N1 je glavna partijska ćelija. Pečat ima principe, oni nemaju. Oni nisu nezavisni, oni su u vlasništvu tajkuna. Rade psihički i mentalni teror nad porodicom predsednika. Kad pogledamo koju je žrtvu Ćuruvija prertrpeo, a zbog čega oni sada kukaju, prevrće mi se želudac (parafraza).

Ne targetira spot Pinka njih, samo govori istinu. Premijerka pet-šest puta citira intervju koji je podmetnut Danasu. I onda naručena publika: sad je red na opozicione medije da odsluže kaznu. Ove tajkunske novinare treba zatvoriti i nikada ne pustiti iz zatvora. Verica Bradić, uz smešak, tobož zabrinuta: nemojte, reći će da ih ugrožavamo.

Od ovoga nismo napravili vest, iako je u bilo kojoj zemlji gostovanje premijerke na nacionalnoj TV, makar vest. Ovo je bilo samo jedno u nizu gostovanja u kojima niste mogli da čujete nijednu informaciju bitnu za građane Srbije, niste mogli da čujete odgovor ni na jedno novinarsko pitanje, jer ga nije ni bilo.

Niste čuli ništa osim napada na novinare koji sve vreme rade uz neviđene pritiske jer ih je vlast žigosala, uskratila im informacije, bojkotuje njihove programe, ne odgovara na njihova pitanja već ih napada na konferencijama za novinare. U ovoj zemlji vlast je novinare koji preispituju kako oni vladaju, kako koriste nacionalne resurse, označila kao političke protivnike, a s političkim protivnicima je dozvoljeno sve.

Možeš da ih klevećeš, da ih vređaš, da im lepiš etikete. Onda se neko od novinara drzne da tuži jer mu dojadi da ga neko javno blati, pa taj bude osuđen za uvredu, a ne klevetu. I gle čuda ispostavi se da ako se ne plati kazne može da se ide u zatvor.

Nije da taj novinar nema da plati, nego ima principe. Ima principe da brani svoj pogani jezik, da vređa do mile volje i da mu niko ne može ništa. Uživa u uvredama jer drugačije ne zna. I šta onda radi- pokreće predstavu u kojoj glavne uloge igraju predsednik, premijerka, vlasnik TV sa nacionalnom frekvencijom i svi tabloidi.

Ni nadrealisti to ne bi smislili.

Fikcija je prevaziđena, u Srbiji.