U ovih nekoliko rečenica Darko Šper, predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i poverenik ovog sindikata u Radio televiziji Vojvodine (RTV) sumira sumornu sliku u medijima. O tome najbolje govori podatak da je u Srbiji registrovano više od 2000 medija, a Nezavisnost svoje organizacije ima u tek desetak.
Dok se u javnosti insistira da u Srbiji postoje duboke političke podele, Šper navodi da na temu sindikata podele nema i da svaki poslodavac „prezire sindikate“, a sindikalno organizovanje u privatnim medijima je u domenu „naučne fantastike“.
„Mnogo medija je privatizovano, a mnogi su ugašeni. Gde je bilo sindikata, više ih nema, a gde ih nema, nije ni na vidiku da će ih biti. Ja bih voleo da se pojavi osoba spremna da bude spona između poslodavaca i sindikata, da se ljudi organizuju. Jer medijski radnici su uplašeni i prihvataju da rade za nepovoljne ugovore. Sindikalno organizovanje nikom ne pada na pamet, ni zaposlenima, ni poslodavcu, a država o tome ne razmišlja, iako u medijskoj strategiji ima odeljak koji se odnosi na sindikate”, kaže Šper.
RTS i RTV bez povećanja plata
RTS i RTV su jedina „državna preduzeća“ u kojima zaposlenima neće biti povećane plate kao ostalim državnim službenicima. U RTS su pet meseci trajali pregovori rukovodstva i sindikata uz posredovanje Agencija za mirno rešavanje sporova o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, bez dogovora. Početkom meseca održan je i protest u holu RTS-a, a u RTV-u protest je najavljen za sledeću nedelju.
Predstavnicima sindikata u RTV-a tokom pregovora o povećenju zarada rečeno je da ne očekuju previše, jer su sredstva za pokrajinski javni servis na nivou od prošle godine, a nije dozvoljeno ni povećanje pretplate. U sindikatu Nezavisnost RTV-a smatraju da bi menadžment trebalo da im obezbedi povećanje plata jer i država priznaje da su troškovi života porasli. „Plate u javnom sektoru su porasle, pa bi to trebalo primeniti i na RTV i RTS“, kaže Šper.
Kakvu penziju mogu da očekuju medijski radnici?
Veliki broj zaposlenih u medijima prijavljen je na minimalac, a ako i dobijaju nešto preko toga, po Šperovim rečima, to je u kešu. I ako bi se sada u tim medijima osnovali sindikati i plate isplaćivale po zakonu, mediji bi bankrotirali. Zaposleni teško da bi prihvatili takav rizik i otpuštanje. Ali, jednog dana, kada budu trebali da odu u penziju, biće im žao što su to sebi dozvolili.
On smatra da su medijski radnici sebe doveli u takvu situaciju i dozvolili političarima da utiču na uređivačku politiku medijskih kuća, a sebe svrstali na neku od strana. Raznim korporacijama su dozvolili da postanu vlasnici medija, a tim vlasnicima kvalitet programa nije bitan, kao ni poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
„Ako se vratimo unazad u privatizaciju, kada su automehaničarske radnje kupovale medije, jasno je šta možemo da očekujemo od takvih vlasnika. Meni je žao što medijski radnici u Srbiji rade u takvim uslovima, ali mislim da je malo i do njih. Ne bi smeli da pristanu da ćute, moraju da budu glasniji. Ljudi su uvek spremni da popuštaju, da trpe, daj još ovo da prođe. Ne znam gde je granica trpeljivosti kod medijskih radnika“, kaže Šper.
Dug put do granskog kolektivnog ugovora
Osim organizacija sindikata u medijima, u Nezavisnost se mogu učlaniti i medijski radnici u medijima u kojima ne postoji sindikalna organizacija. Poslodavac je u tim kolektivima obavezan da komunicira sa granskim sindikatom. Međutim, problem je što je sve više „projektnih medija“ koji nemaju stabilan izvor finansiranja, a zaposleni najčešće nisu u stalnom radnom odnosu. Šper smatra da bi granski kolektivni ugovor koji bi važio za sve medijske radnike bio rešenje za te zaposlene. Međutim, smatra da je dug put do njegove realizacije.
Više radnih mesta nego zaposlenih
Državni revizor je utvrdio da u RTV-u postoji više sistematizovanih radnih mesta, nego zaposlenih. Po Šperovim rečima to je bila posledica zabrane korigovanja koeficijenata u javnim preduzećima, pa su izmišljana nova radna mesta da bi se povećao koeficijent za obračun plata. Takođe, u važećem kolektivnom ugovoru piše da koeficijent zavisi isključivo od stručne spreme, pa portir na primer, ima veću platu od realizatora programa ili dva autora iste emisije imaju različite koeficijente. Kolektivni ugovor ima i klauzulu da generalni direktor ima diskreciono pravo da podigne koeficijent iznad dozvoljene granice za pet odsto zaposlenih. „I više direktora unazad su to obilato koristili“, navodi Šper. U sindikatu Nezavisnost se nadaju da će novom sistematizacijom i novim kolektivnim ugovorom ovi problemi biti rešeni.
„Ko će da potpiše taj granski ugovor, koji poslodavac? On postoji u mnogim oblastima, pa se ne primenjuje. Ko će obavezati medije u Srbiji da se pridržavaju granskog kolektivnog ugovora? Da li imamo registar medija, da li znamo koliko ljudi u Srbiji radi u toj oblasti – to su sve nepoznanice. Sve to mora biti transparentno da bi se pristupilo jednom takvom, slobodno da kažem uzvišenom činu da jedna delatnost ima svoj posebni kolektivni ugovor.
Ali ako svako ide okolo i priča svoju priču to savršeno odgovara tim skrivenim ili neskrivenim vlasnicima medija, a odgovara još više državi kojoj mediji služe samo da bi se slikali i reklo ono što je njima bitno. A da li su se zapitali kako ti držači mikrofona žive i koliku platu imaju“, pita Šper.
Šestina zaposlenih u RTV na minimalcu
Nedavno smo imali zbor zaposlenih na kojem je bilo oko 150 ljudi. Kada sam rekao da je prosečna plata u RTV-u 78.000 dinara, svi su počeli da negoduju. Ustanovio sam da niko na tom skupu ko je angažovan na programu nema toliku platu. Znači, zanimanja koja RTV ne donose ni imidž, ni popularnost, ni gledanost, ni slušanost vuku toliki prosek. To su ljudi iz administracije koji su se dogovorili da svoje plate dignu u nebesa, a mi trpimo posledice toga, kaže Darko Šper i dodaje da od 1200 zaposlenih, njih 200 u RTV prima minimalac.
Vreme je za saradnju i preživljavanje profesije
Sindikat Nezavisnost ojačao je posle 2016. godine nakon smene svih urednika i protesta zaposlenih. Posle toga, ovaj sindikat je samo rastao i dobio na vidljivosti. Od pre par meseci raspoloženje prema Nezavisnost je dodatno poraslo. Šper kaže da su pred Novu godinu počele prozivke po kolektivu šta sindikati rade da bi se povećale plate u RTV-u? I onda su odlučili da sve što „sede i promišljaju“ objavljuju na Fejsbuk stranici, da bi svako mogao da bude upućen šta sindikat radi.
„Od Nove godine ljudi prilaze sindikatu sa manjim strahom. Nedavno smo imali zbor i na moje veliko iznenađenje bilo je više od 100 ljudi, što se ranije retko dešavalo. Nisam od onih koji tvrde da su sindikati super, ali ne dozvoljavam da se kaže da su svi sindikati isti. Ako je sindikat borben i ako ima argumente onda nema razloga da brine da li radi ispravnu stvar. Biti sindikalni rukovodilac podrazumeva da si hrabar, da ne ustukneš pred provokacijama i ucenama. Ljudi to od tebe očekuju i to moraš da im vratiš“, kaže Šper.
Ili sindikat ili stalan posao
Problem u medijima je veliki broj honoraraca, a u RTV-u u jednom periodu medijski radnici su zapošljavani preko agencija, bez ikakvih prava koji imaju stalno zaposleni. Članovi sindikata Nezavisnost u RTV-u su i 20-ak honoraraca, oni ne plaćaju članarinu, imaju besplatnu pravnu i drugu pomoć. Međutim, po Šperovim rečima svako ko nema siguran posao može da naiđe na otpor neposrednog rukovodioca koji ga najčešće „upozorava“ da mu od članstva u sindikatu zavisi buduće zaposlenje. I uglavnom pod tim ucenama ustuknu, a o tome se ne govori otvoreno. Šper kaže da je čuo da je bilo par sudskih postupaka i da honorarce koji su tužili, RTV je morao da zaposli, ali da se njima niko nije direktno obraćao. Dodaje i da je Inspekcija rada kontrolisala RTV i da su upućene sugestije pokrajinskom javnom servisu oko Ugovora o povremenim i privremenim poslovima.
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ od nedavno je ponovo postao član Evropske federacije novinara. Šper smatra da će sada i na nivou Evrope imati priliku da se bore za radna prava medijskih radnika. Izražava zadovoljstvo što je na čelu EFJ-a Maja Sever, predsednica Sindikata novinara Hrvatske i pretpostavljaju da će imati zajednički jezik za rešavanje problema medijskih radnika.
„Radujem se svim predstojećim aktivnostima u EFJ-u i nadam se da ćemo na taj način i mi članovi iz Srbije ojačati jedni druge i da ćemo imati dobru saradnju. Jer situacija u medijima nije takva da ne bi trebalo da ističemo svoje različitosti, nego bi sličnosti trebalo da približavamo. A kada jednog dana bude bolje, hajde onda da se takmičimo. Sada je vreme za puko preživljavanje naše profesije“, zaključuje Šper.
Novi reprezentativni sindikat u RTV-u
Sindikat Nezavisnost i Savez Samostalnih sindikata Srbije u RTV-u primer su odlične saradnje dva sindikata u jednoj medijskoj kući. Od nedavno u pokrajinskom javnom servisu postao je reprezentativan i Sindikat novinara Srbije (SINOS), sa kojim ova dva sindikata nemaju saradnju.
Šper kaže da u poslednje četiri godine 5-6 puta je SINOS tražio da se utvrdi njegova reprezentativnost i svaki put nisu imali dovoljno članova.
„Sada su nabavljeni neki papiri koji ranije nisu bili u opticaju, a nismo uspeli da dobijemo potvrdu odakle im. Svi sindikati su demonstrativno napustili postupak utvrđivanja reprezentativnosti, jer smo smatrali da ima mnogo nezakonitosti. Ali poslodavac im je dao reprezentativnost. Mi se sa time ne slažemo. Zaista je bilo ružno i mučno sedeti iz nedelje u nedelju i slušati argumentaciju zašto su neke pristupnice izgubljene, zašto za neke ne mogu da dokažu kada su pristupili sindikatu. Mislim da nekom sindikatu koji se odaje za tako važan i koji ima predsednicu koja svako malo izlazi u javnost i priča o teškom položaju medijskih radnika to ne služi na čast. Prosto mora da bira ljude koji će da vode taj sindikat u RTV-u“, kaže Šper, dodajući da nije video predstavnike tog sindikata kada se pregovara o boljem materijalnom položaju zaposlenih.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.