Veran Matić – Zaštita kriminalca kao javni interes

Puno puta sam pominjan na suđenju i oko suđenja četvorici iz vrha Državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije, sa teškim optužbama da sam glavni krivac što im se sudi. U tu svrhu je korišćena različita neutemeljena argumentacija, poput one da time želim da opravdam one koji su bombardovali Srbiju, da ovim suđenjem sudimo Miloševiću… Na suđenju za paljenje kuće, što mogu da nazovem i pokušajem ubistva Milana Jovanovića i Jele Deljanin, optuživan sam da sam organizator suđenja, da vršim pritisak na sud jer često sedim u sudnici i posle izveštavam i komentarišem. Čak sam optuživan što sam učestvovao u organizaciji prikupljanja pomoći za obnovu kuće koju su optuženi zapalili, kao da je to krivično delo opasnije od optužnice za njihovog klijenta Simonovića.

Zli Veran Matić i zla Olivera Vladković, vlasnica OK radija iz Vranja, i zle sudije i tužioci, oterali u zatvor jadnog invalida na 14 meseci zatvora. Tako bi se sažeto moglo prepričati, već sada redovno, okupljanje na TV Pink u Vikend jutru u subotu, 22. aprila.

Nismo saznali ko je jadni invalid koga su sagovornici pominjali. Njegovo ime se nikada ne spominje u ovim svojevrsnim medijskim pripremama za suđenje Dejanu Nikoliću Kantaru iz Vranja. Jer kada bi to ime bilo pomenuto, mogao bi neko lako pretragom na intenetu da pronađe da je „taj jadni invalid“ šest puta krivično osuđivan, da je već osuđivan na kaznu zatvora, da je u obračunu kriminalaca u Vranju pod njegov džip postavljen eksploziv, zbog čega je ozbiljno povređen. Da ima preko 80 kladionica, da je dobio krivičnu presudu za ilegalno kockanje i da mu, i pored toga, nisu zatvorene kladionice.

Dalje, da je zazidao deo OK radija bespravnom gradnjom, da mu je pravosnažno presuđeno za pretnje vlasnici OK radija i zaposlenima, da je pritom uništen enterijer No Comment kafea u okviru kojeg je smešten OK radio, da je razbijan njihov izlog, što se vidi na snimcima sa nadzornih kamera…

Slušajući sagovornike na Pink Vikend jutru niste mogli da čujete da je „jadni invalid“ na suđenju ponovio pretnje i da će mu se ponovo suditi u četvrtak, 27. aprila, kada je zakazano i suđenje za pretnje koje je uputio bivšem načelniku MUP-a Vranje, zbog čega je svojevremeno pobegao u Severnu Makedoniju, da će mu se uskoro suditi i za pretnje službeniku Centralnog zatvora u Beogradu, kada je rekao da će dati 30.000 evra za njega i njegovu porodicu i da ga u maju čeka suđenje za pretnje devojci sa kojom je bio u vezi.

Taj vitez, kako sam sebe naziva, uporno, se na početku suđenja žali na zdravstvene probleme pred sam početak ročišta, i tako smišljeno odlaže suđenja, tj. izvene osuđujuće presude.

Posle poslednje simulacije, sud je odredio da nadležna zdravstvena ustanova izvrši veštačenje da li može da prati suđenje i utvrđeno je da bez ikakve dileme – može da prisustvuje suđenju i da ga prati.

Redovno se događa da se pred suđenje organizuje medijska okupljanje simpatizera viteza „čije se ime ne sme spominjati“ iz gorenavedenih razloga, i kreće kukumavčenje o velikoj nepravdi: jedna od navedenih žalbi je da je suđenje brzo zakazano i efikasno presuđeno. Negativno je i što Veran Matić iz „Komisije za zaštitu novinara“ uz obavezno crtanje navodnika kroz vazduh od strane gostiju na Pinku, odlazi redovno u Vranje i prati suđenje, sastaje sa sa lokalnim vlastima, policijom, tužiocima – kao da to nije obaveza člana Stalne radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara. Uostalom ovim suđenjima prisustvuju i drugi članovi Stalne radne grupe kao i predstavnici OEBSa.

I ovog četvrtka ću se pojaviti na oba suđenja. Na jednom ću i lično svedočiti jer sam čuo pretnje koje je Dejan Nikolić Kantar ponovio na suđenju 16. avgusta prošle godine, a koje je bilo upućeno Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov iz OK radija, uz pretnje da će ako ostane u pritvoru „skršiti i Vranje i Beograd“.

Insistiraću na adekvatnoj zatvorskoj kazni, jer je to još jedna pretnja u nizu, počinjena za vreme suđenja za već počinjenu pretnju, zbog čega je osuđen na 14 meseci zatvora. Nadam se da će se i drugo suđenje za pretnje načelniku PU Vranje završiti osuđujućom presudom zatvorskom kaznom. Kao i naredna dva… Utešno je da pravosudni sistem makar tu bude delotvoran, i efikasan, kada već Tužilaštvo za organizovani kriminal nikako ne može da istraži meteorsko bogaćenje Dejana Nikolića Kantara.

Novinarka koja me je posebno strašno napadala na TV Pink, glorifikujući Dejana Nikolića Kantara, uz „žrtvovanje“ Dragana J. Vučićevića, spočitavala mi je što je nisam branio kada je, sa celom porodicom, pre više od deset godina bila deo  masovne tuče na jednoj svadbi u Vranju. Tada sam reagovao pozivom da se što pre istraže nasilje i uzroci, pogotovo što je već tada bilo jasno ne postoji uzročno – posledična veza pomenutog incidenta sa svadbe sa novinarskim poslom u Insajderu, u kojem je tada saradnica bila angažovana. Ovom slučaju je poklonjena svojevremeno dužna pažnja i u monitorinzima ANEM-a.

Pored pomenute novinarke, u studiju je u emisiji koju je vodila Jovana Jeremić,  bio i Kantarov advokat iz Niša Tomović, novinarka Informera i još jedan gost.  Očekivano, ovako intoniran razgovor nije mogao da prođe bez Zore Dobričanin Nikodinović koja se u razgovoru, po sopstvenom priznanju, uključila negde sa odmora. Nimalo čudno da i tada ima vremena da se bavi ovom temom, pošto predvodi odbranu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije i paljenja kuće Milana Jovanovića. U svim ovim slučajevim očekuju se pravosnažne presude i očigledno je pokušaj blamiranja Verana Matića, pritisak kako bih zaćutao o ovim slučajevima, providan pokušaj uticaja na javno mnjenje i sud.

Zamereno mi je što se nisam oglasio u slučaju golgote koju je preživeo, i verovatno još preživljava, Dragan J. Vučićević, uz ponavljanje neistinite priče kako je osuđen na zatvorsku kaznu. Zato uvek treba ponavljati: Jugoslav Ćosić ga je tužio za uvredu po Krivičnom zakoniku, na šta ima pravo. Vučićević je oglašen krivim i bio je dužan da uplati u državnu kasu kaznu od 200.000 dinara. Odbio je to da uradi, kao određeni čin građanske neposlušnosti, što ga nije spasilo od toga da se kazna plati, ako treba i boravkom u zatvoru.

Bilo je takvih slučajeva i ranije. Poznat mi je slučaj jednog kolege koji zaista nije imao novac da plati kaznu, pa je otišao u zatvor. Doduše, nije do kraja odležao tu kaznu jer ga je pomilovao predsednik Tomislav Nikolić. U slučaju DJV, njegova supruga je uplatila novčanu kaznu i on je oslobođen. U međuvemenu su svi vodeći političari u zemlji stali uz Vučićevića, podržali pokušaj da izbegne plaćanje kazne, i pritom podržali inicijativu za ukidanje zatvorske kazne za novinare koja, zaporavo, ne postoji. Ni u pomenutom slučaju nije predviđena zatvorska kazna. To što idete u zatvor ako ne platite novčanu kaznu, to je sasvim druga priča, koja nema veze sa kaznenom politikom. Zatvor je ovde posledica nepoštovanja suda i neplaćanja novčane kazne.

Uostalom, u slučaju u kojem  je takođe osuđen na kaznu od 150.000 dinara kada sam ga ja tužio, uredno je tu kaznu platio.

Zabrinjava neviđena mobilzacija celog političkog vrha države i nadležnih institucija  u kratkom vremenskom roku u vezi sa ovim nametnutim, nepostojećim problemom koji nema veze sa slobodom novinara i medija. Istovremeno, za prave probleme, koji se mesecima gomilaju, nema ovakve homogenizacije vlasti kako bi se oni ubrzano razrešili… Umesto toga, svedočimo o dodatnom potpaljivanju već eksplozivne situacije. Zato ne čudi da je upravo takvo ponašanje nosilaca izvršne vlasti registrovano kao najveći problem u domenu bezbednosti novinara i stanja u kojem se nalazi novinarstvo i mediji u Srbiji.

Od juna do sada, lokalna samouprava u Vranju nije u stanju ili ne želi da sruši nelegalni objekat kojim je zazidan OK radio. Od avgusta ne radi i No comment kafe, što direktno utiče na egzistenciju ovog medija. I nema nikakve mobilizacije ni lokalne ni nacionalne vlasti oko rešavanja ovog čini se jednostavnog slučaja, rušenja bespravnog objekta od ne više od 50 kvadratnih mesara kojim je zazidan deo OK radija.

Novinarska solidarnost, domaća i mađunarodna, veoma su važni u svim slučajevima ugrožavanja medija. Verujem da i prvostepene presude u slučaju ubistva Ćuruvije od 100 godina, kao i prvostepene presude u slučaju nekadašnjeg gradonačelnika Grocke Simonovića na 5 godina zatvora, ili ova aktuelna u Vranju, ali i one koje će uslediti, biti pretvorene u pravosnažne. Uprkos emisijama poput one na Pinku.

P.S. O tome koliko sam moćan na lokalu u Vranju, najbolje govori činjenica da je ceo grad bio izlepljen uvredljivim plakatom sa mojom fotografijom, kao svojevrsnom poternicom. I pored brze reakcije policije, uhapšeni su samo oni koji su lepili plakate, koji su, iako su priznali vezu sa Kantarovim klanom, posle saveta advokata, zaboravili su srpski jezik, (četiri Albanca su u pitanju) iako su normalno komunicirali na srpskom sa policijom. Svi su oslobođeni u dva suđenja na sudu u Vranju.

Takođe, prema proceni policije, kada sam na prostoru Vranja, ugrožena mi je bezbedost i o mojoj sigurnosti brine lokalna policija.