Rusima ne daju nijedan srpski medij

U poređenju sa medijskim uticajem Zapada u Srbiji, rusko prisustvo liči na dečiju igru u pesku

Jevgenij Baranov, jedan od vodećih ruskih novinara i komentator državnog Prvog kanala, godinama je prisutan u Srbiji i prati sve važne događaje, a posebno otkad je u našoj zemlji pokrenuo projekat „Ruski ekspres”. Zamišljen kao medija-centar, „Ruski ekspres” organizuje i ruske kulturne manifestacije u Srbiji, kao što su premijere filmova „Bitka za Sevastopolj” ili „Sunčanica” Nikite Mihalkova.

– Stvorili smo medija-centar „Ruski ekspres”, kako bismo na jednom mestu objedinili sve ruske medije i informacije. Bio sam ovde i 1999. godine i podsećam vas da su posle bombardovanja i kasnijih političkih promena u Srbiji malo po malo zemlju napustili skoro svi ruski mediji, izuzev „Tasa” i „RIA Novosti” – kaže Baranov za „Politiku”.

U poslednje vreme je sve više i ruskih medija i kompanija. Izgleda da se vraća interesovanje za Srbiju?

Naravno. Za proteklih 15-16 godina posle bombardovanja mnogo toga se promenilo, kako u odnosu Rusije prema Srbiji, tako i u odnosu Rusije prema samoj sebi. Ona Rusija iz 1999. godine već je otišla u zaborav.

To je možda i zbog pojačane ruske propagande, koja nameće određenu tačku gledišta. Pomenimo samo „Raša tudej”, „Sputnjik”…

Nažalost, jer bih voleo da je drugačije. Ako posmatramo ruske interese, prisustvo naših medija je minimalno. Rusko državno prisustvo tek počinje da se stvara. U poređenju sa medijskim uticajem Zapada u Srbiji, rusko prisustvo liči na dečiju igru u pesku.

Ali rusko medijsko prisustvo očigledno raste?

I tek će da raste.

Zašto je to potrebno?

Rusija je ogromna zemlja, zauzima šestinu planete. Ovde živi naš bratski narod i to je u svesti mnogih ljudi postalo samo forma koja nema nikakav sadržaj. Mnogo je ovde ljudi koji suštinski znaju samo da smo mi bliski narodi, ali nemaju jasnu predstavu o Rusiji danas. Nije to ruska propaganda u Srbiji, već je veoma važno da i u Rusiji znaju šta se ovde dešava.

Srbiju već optužuju da sedi na dve stolice u spoljnoj politici?

Mene to brine, s obzirom na ukrajinsko iskustvo. Niko u Moskvi nije pokušavao da ospori vaš evropski put, pogotovo u trenutku kada je takva odluka donesena pre mnogo godina.

Da li Moskva i danas podržava evropski put Srbije?

Rekao bih da se odnosi mirno prema tome i to se nije promenilo. Problem je u tome što se svet promenio i što se sama EU menja. Da li je i dalje u vašem interesu slepa odanost odlukama donetim pre 15 godina u razrušenoj i, suštinski, pobeđenoj zemlji? Balansiranje zahteva ogromne napore, to je trnovit put. Ako vodeći ljudi u državi imaju dovoljno strpljenja, suzdržanosti i takta za takvu politiku, mislim da je moguće dosta dugo izdržati, sve dok se potpuno ne promeni čitava međunarodna konstrukcija.

Pomenuli ste uticaj zapadnih medija u Srbiji?

Pogledajte vlasničku strukturu najvećih medija u Srbiji, pa ćete razumeti. Znam da Rusi već mnogo godina pokušavaju da kupe ili budu suosnivači nekog medija u Srbiji i ne uspeva im. I dalje ima zainteresovanih, ali nailaze na zid. Naravno, niko neće nikome zavrtati ruke, biće vremena za medijsko širenje.

Tvrdite da Putin ne pritiska srpsku vlast da otvori medije za ruske investitore?

Putin uopšte ne pritiska vašu vlast ni po jednom pitanju. To je obična mistifikacija.

Da li je mistifikacija i njegov pritisak u oktobru da se proslava oslobođenja Beograda pomeri za četiri dana ranije?

Bio sam tada ovde i mislim da je to bila odluka vaših vlasti, znajući da će on biti u Beogradu 16. oktobra, pa su želeli da učine takav gest. Šta uopšte znači četiri dana ranije ili kasnije?

Zašto vi paradu u Moskvi ne održite 5. ili 15. maja, ako to nije važno?

Stalno se traži dlaka u jajetu, umesto da se gledaju konkretne stvari. Rusija je nudila Južni tok i njegovo obustavljanje je veliki gubitak za Srbiju. Sada nudimo Turski tok i opet nailazimo na probleme. Nudimo izgradnju ogromnih infrastrukturnih projekata i sve ide nekako sporo.

To verovatno ima više veze sa sukobom Rusije i SAD na globalnom nivou nego sa Srbijom? Kome verovati u propagandnom ratu Vašingtona i Moskve?

Za državu poput Srbije je u ovakvim situacijama najbolje da jasno sagleda svoje interese. Da izmeri razloge svojih odnosa sa jednom i drugom stranom i da ima mogućnost da sluša sa oba uva. Nemoguće je doneti ispravnu odluku ako vam je u jednom uvu banana.

Znači, treba slušati podjednako i američku i rusku propagandu?

Današnji svet je tako ustrojen da od medija više niko ne očekuje ništa osim propagande. Od medija se ne očekuju informacije, već objašnjenje, što svedoči da je svet postao infantilniji. Ljudi nisu u stanju da sami o bilo čemu odlučuju.

Rusija optužuje zapadne medije za licemerje i laži, ali ni kod vas nije bolja situacija?

Prošetajte Beogradom i pogledajte svojim očima rezultate „zapadne humanitarne akcije”. Recite mi jedan grad na planeti gde je Rusija nekoga na ovaj način prinudila na mir.

Šta je s Ukrajinom, aneksijom Krima?

Da li je neko video razbijenu centralnu ulicu Kijeva, srušene zgrade vlade i ministarstava? Gde su naši avioni i balističke rakete tamo?

Niste odgovorili o Rusiji, gde je ogroman broj nerešenih ubistava novinara?

Šta znači ubistava? Pre bih rekao pogibija. Ginu na frontu, to je deo posla.

Ginu i oni koji kritikuju Putina?

Koji na primer?

Ana Politkovska.

Krivci su otkriveni i osuđeni. Ljude ubijaju i kriminal postoji. Niko nije dokazao da je ovo ili neko drugo ubistvo bilo politički motivisano od strane vlasti. Dok se takvi dokazi ne pojave, bespredmetno je diskutovati o umešanosti Kremlja.

 Foto: Iz lične arhive