Bajdenova kartica sa beleškama pokreće pitanja o saradnji Bele kuće s medijima

„Nemamo unapred određena pitanja. To nije nešto što radimo“, odgovorila je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer upitana na brifingu u četvrtak o predsednikovoj džepnoj kartici, pod naslovom „Pitanje broj 1“, koja je sadržala ime i fotografiju dopisnice Los Anđeles Tajmsa Kortni Subramanijan, zajedno sa pitanjem: „Kako usklađujete SVOJE domaće prioritete — kao što je preusmeravanje proizvodnje poluprovodnika — sa spoljnom politikom zasnovanom na savezima?“

Snimke iz krupnog plana kartice za beleške snimilo je više fotoreportera u Ružičnjaku.

Bajden je, zajedno sa predsednikom Južne Koreje Jun Suk Jeolom koji je bio u poseti u sredu, prvo prozvao Subramanijevu, koja je pitala: „Vaš glavni ekonomski prioritet je bio jačanje domaće proizvodnje u SAD u konkurenciji sa Kinom, ali vaša pravila protiv širenja proizvodnje čipova u Kini štete južnokorejskim kompanijama koje se u velikoj meri oslanjaju na Peking. Da li nanosite štetu ključnom savezniku u nadmetanju sa Kinom da biste pomogli svojoj unutrašnjoj politici uoči izbora?“

Bajden je odgovorio opširnim i nijansiranim komentarom na ovu temu.

‘Izgleda da postoji dosluh’

Žan-Pjer je sledećeg dana objasnila da je Subramanijan bila jedna od dvoje dopisnika koje je Bajden prozvao jer Kalifornija ima najveću korejsko-američku zajednicu od bilo koje država SAD.

„Mi vodimo računa o tome koga biramo i sa kim želimo da komuniciramo“, dodala je Žan-Pjer.

Njen odgovor nije zadovoljio publiku u sali za brifing. Među onima kojima je uskraćena mogućnost da postave naknadno pitanje o ovome bio je Džon Deker, dopisnik Bele kuće za Grej televiziju, čija karijera obuhvata 16 portparola Bele kuće i pet predsednika.

„Samo sam pokušavao da je pitam da li je njena tvrdnja da pitanje koje su svi mogli da pročitaju na toj takozvanoj varalici nije bilo slično pitanju koje je postavljeno na konferenciji za novinare u Beloj kući? I bilo je slično“, rekao je za Glas Amerike.

Bela kuća je nastavila da odbija pitanja o tome posle brifinga u četvrtak.

„Karin je o tome govorila veoma jasno i detaljno u sali za brifing danas“, odgovorila je zamenica portparola Olivija Dalton Glasu Amerike, koja je pokušao da nastavi sa temom prethodno postavljenih pitanja predsedniku.

Subramanijan nije komentarisala. Njene novine su izdale saopštenje na upite medijskih organizacija.

„Naša reporterka nije postavila nijedno pitanje pre (termina za uživo postavljanje) pitanja i odgovora sa predsednikom Bajdenom“, rekla je Hilari Mening, potpredsednica za komunikacije u Los Anđeles tajmsu. Subramanijan je „u redovnom kontaktu sa Kancelarijom za medije Bele kuće od koje traži informacije za svoje izveštavanje. Morali biste da pitate Belu kuću ko je pripremio dokument za predsednika i zašto su uključili to pitanje“.

Ejpril Rajan, šef vašingtonskog biroa Grio, koja sebe naziva crnom ženskom novinarkom sa najdužim stažom koja izveštava o Beloj kući, rekla je da iako nije neobično da predsednici imaju karticu sa spiskom novinara koji bi potencijalno mogli da budu prozvani, ona nikada nije videla da ona sadrži fotografiju reportera i „zapravo samo pitanje“.

Rajan je za Glas Amerike rekla da je rutina pre konferencija za novinare da predsednik i njegovi direktori, koji mu pomažu u slanju poruka, razgovaraju o potencijalnim pitanjima, ali ono što se dogodilo u sredu izgledalo je bez presedana.

Kejli Mekinani, portparolka u prethodnoj administraciji Donalda Trampa, na snimanju Foks njuza u četvrtak, rekla je da je „veoma neobično da je pitanje tako specifično kao (kako) poluprovodnici utiču na saveze napisano za predsednika“.

Dopisnik, koji je tražio da ne bude imenovan i koji prati Belu kuću za stranog emitera, rekao je za Glas Amerike: „Postavlja se pitanje ne samo da li predsedniku Bajdenu treba upozorenje da bi (unapred) došao sa odgovorom, već i transparentnosti u vezi sa tim kako Bela kuća bira ko može da postavlja pitanja. To je frustrirajuće za novinare koji nisu u njihovom užem krugu“.

Regan i Buš imali su raspored sedenja

Predsednica Udruženja dopisnika Bele kuće Tamara Kit sa Nacionalnog javnog radija (NPR), odbila je da komentariše ovo pitanje. Udruženje je navelo da nema nikakvog uticaja na to koga prozivaju predsednici na konferencijama za novinare.

Tokom administracije Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg, predsednici su imali raspored sedenja kako bi znali gde da nađu saosećajnog postavljača pitanja, rekao je Čarls Birbauer, koji je bio viši dopisnik CNN-a iz Bele kuće u periodu 1983-93.

„Igra pogađanja između medija i Bele kuće dugo je vođena oko toga da se otkrije ko bi šta mogao da pita predsednika na konferencijama za novinare“, rekao je on za Glas Amerike.

Sećam se da su nam pomoćnici predsednika radosno govorili kada bi predvideli svako pitanje. Moj obrazac je bio da budem spreman za pitanja za koja sam znao da moram da postavim, ali da uvek imam i neka neobična pitanja“, priseća se Birbauer, ugledni profesor i dekan emeritus na Koledžu za informacije i komunikacije Univerziteta Južne Karoline.

Nije neuobičajeno da Bela kuća obavesti novinara da će on ili ona biti prozvani tokom konferencije za novinare i da ga pita šta bi mogli da pitaju, kaže bivši dopisnik CBS radija iz Bele kuće Mark Noler, koji je izveštavao o osam predsednika od Džeralda Forda do Trampa.

„Kao reporter, uvek sam pripremao pitanja o nizu tema“, rekao je Noler za Glas Amerike. „Po pravilu, Bela kuća zna za koje teme se novinari zanimaju na osnovu pitanja na brifinzima i upitima prethodno upućenim kancelariji za štampu. Ne mogu da verujem da bi reporter koji ceni svoj ugled unapred dao detaljno pitanje“.