Dru Salivan: Mnoge informacije o KRIK-u koje su objavili mediji bliski vlastima su, čini se, posledica nadziranja novinara

Dru Salivan, američki novinar i urednik, u našem regionu je postao poznat početkom dvehiljaditih, kada je, zajedno sa Polom Raduom, osnovao projekat koji se bavi izveštavanjem o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), mreže sastavljene od pedesetak medija, čiji su članovi i Centar za istraživačko novinartvo Srbije (CINS) i istraživački portal KRIK. 

Dugo se bavio razvojem medija i istraživačkog novinarstva na Balkanu, pre svega u Bosni i Hercegovini. U Sarajevu je 2004. godine osnovao Centar za istraživačko novinarstvo (CIN), prvi istraživački medij u regionu. 

OCCRP je 2013. godine razotkrio do tada najveću poresku prevaru u ruskoj istoriji, takozvani „slučaj Magnicki”, nazvan po advokatu i uzbunjivaču Sergeju Magnickom koji je posle otkrivanja ove afere umro u zatvoru, gde je zlostavljan pod lažnom tužbom da je on izvršio prevaru. Ovaj je slučaj doveo do zahlađivanja odnosa SAD i Rusije, pa i do zakona koji se po njemu zove. 

Organizacija je 2017. godine dobila Pulicerovu nagradu za otkrivanje „Panamskih dokumenata“, višegodišnje istraživanje tokom kog je otkriveno 11,5 miliona dokumenata i napravljena baza podataka o 200 hiljada pravnih i fizičkih lica koji su svoje poslovanje skrivali na tajnim ofšor računima, na kome je OCCRP radio sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ).

Dru Saliven je kreator Novinarskog štita, koji pomaže u odbrani istraživačkog novinarstva od zastrašivanja i iscrpljivanja medija SLAPP tužbama. 

Intervju je rađen posle predstavljanja NŠ u Njujorku, u vreme kada je ponovo došlo do ozbiljnih sumnji u to da se novinari i njihovi izvori u Srbiji nadziru.

Cenzolovka: Kako komentarišete to što je Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIKA-a, medija koji je deo OCCRP mreže, rekao da sumnja da se novinari u Srbiji nadziru nakon što je urednik Informera najavio da će tekst o vezama Aleksandra Vučića sa kriminalom biti objavljen u Njujork tajmsu? Informer je četiri dana ranije znao i za tekst koji je planirao da objav Gardijan, uključujući i to ko su bili izvori za tekst. Imate li informacije o tome da li se novinari u Srbiji i njihovi izvori zaista špijuniraju?

Dru Salivan: Izgleda kao da Vučić koristi ne samo organizovani kriminal, već i zvaničnike državne bezbednosti za svoje prljave poslove. Mnoge „ekskluzivne informacije“ o KRIK-u, koje su objavljivali mediji bliski vlasti su, čini se, posledica nadziranja. 

U pitanju je ozbiljna zloupotreba državnih resursa, ali i znak da će Vučić posegnuti za autokratskim metodama da bi napao one koji po njega predstavljaju rizik. U ovom slučaju rizik je istina koju objavljuje KRIK. 

Vučić, takođe, koristi organizovani kriminal da mu pomoge kao u slučaju usmeravanja fudbalskih huligana protiv demonstranata. 

To, zapravo, nije Vučićev izum. Za vreme Tita, srpskim kriminalcima u inostranstvu rukovodili su državni obaveštajci instruirajući ih da izvršavaju atentate i prikupljaju informacije. 

Dakle, ovde je u pitanju nastavak antidemokratskog postupanja države. Problem je što će se ovo verovatno koristiti protiv opozicionih političara, aktivista i drugih. Verovatno prikupljaju kompromitujuće materijale i koriste ih protiv ljudi da bi ih sprečili da kritikuju Vučića. Ovo je put ka zarobljenoj državi, a rezultat će verovatno biti veoma loš za narod Srbije.

Digitalna bezbednost treba da bude svakodnevica novinara

Cenzolovka: Novinarka i saradnica OCCRP-a, Hatidže Ismailove iz Azerbejdžana je takođe prisluškivana i praćena. Šta sugerišete novinarima koji su u sličnoj situaciji?

Salivan: Ukoliko ste novinar, posebno u određenim zemljama, trebalo bi da pretpostavite da ste pod nadzorom, a digitalna bezbednost bi trebalo da bude deo vaše  svakodnevice. Savršena kombinacija loših političara i sofisticirane tehnologije dovela je do stvaranja novog sveta za novinare. Moj predlog novinarima je da budu spremni da prihvate sve u svom životu. To nije idealan način života, ali to je ono sa čim se suočavamo.

Cenzolovka: Radili ste dugo u Bosni i Hercegovini. Da li ste imali slična iskustva?

Salivan: U Bosni i Hercegovini se koriste mnogi metodi slični ovima u Srbiji. Ali sam ja prestar da bih sada upadao u nevolje. 

Cenzolovka: I Vi ste imali blizak susret sa Informerom, što je dovelo do toga da ovaj tabloid  

tužite i dobijete na sudu. Da li ste bili zadovoljni ishodom? 

Salivan: Po mom mišljenju, Informer je nešto najgore što srpsko novinarstvo predstavlja. Sud je utvrdio da su njihovi članci o meni klevetnički. Nikada me nisu zvali pre objavljivanja tih tekstova. Iz novinarske perspektive, ukoliko ne pozovete osobu o kojoj pišete to predstavlja grubo nepoštovanje istine. 

I drugi su imali slične pritužbe. Pitam se koja je njihova motivacija da pišu priču za pričom o KRIK-u i OCCRP-u koje se stalno ispostavljaju kao netačne? Oni su, zapravo, jedna vrsta propagande.

Napadi na prave novinare će se nastaviti sve dok Vučić nastavlja da laže narod

Cenzolovka: Pretpostavljam da ste dobro upoznati sa verbalnim i fizičkim napadima na novinarke i novinare u Srbiji. Da li ste primetili da ih ima sve više?

Salivan: U celom svetu se vodi borba za istinu. Autokratske vlade imaju jedan veliki nedostatak. One su baš loše po svoje građane. Zato moraju stalno da ih lažu i govore kako stvari stoje sjajno. Ako nemate poštene medije koji ukazuju na ove laži, onda istina putuje od osobe do osobe sve dok većina građana ne shvati da je njihova vlada korumpirana.

Vlade šire propagandu, koristeći korumpirane medije spremne da emituju njihove laži i napadaju njihove protivnike. To je stara priča. Napadi na istinske novinare će se nastaviti sve dok Vučić laže narod Srbije. Putin je prosto zatvorio sve nezavisne medije. Orban je naložio svojim prijateljima da otkupe sve medije u Mađarskoj. Nastavljamo da se borimo za pravo da kažemo istinu. To je naš posao i nikada nećemo stati.

Cenzolovka: Nakon rata, međunarodna zajednica je uložila ogromna sredstva u razvoj medija u Bosni, gde ste i Vi radili. Da li mislite da su se ulaganja isplatila?

Salivan: Razvoj medija u Bosni naverovatnije nije dao očekivane rezultate. Milioni dolara su trošeni svake godine, i to je trajalo duže od decenije. Mnoge organizacije u koje je ulagano su zatvorene ili su ih preuzeli politički podobni vlasnici. 

OCCRP i CIN su osnovani u to vreme, ali mnoge druge investicije danas nemaju čime da se pohvale. Veliki problem je to što pitanje vlasništva u medijima nikad nije uspešno rešeno, ili su mediji prosto preuzimani. U Srbiji je to bio slučaj sa RTV B92. Ali istraživačke organizacije su opstale. Ulagati u nas se na kraju isplatilo, ali uz ogroman trud. 

Cenzolovka: U Njujorku je nedavno održana promocija Novinarskog štita. Kako je nastala ta ideja o odbrani medija od SLAPP tužbi? 

Salivan: Na ideju sam došao pre otprilike osam godina, razmišljajući o tome kako da OCCRP dobije osiguranje. Mi smo toliko često na sudu, da zbog toga brinemo da ćemo izgubiti osiguranje, pa sam želeo da osnujemo nešto što nikada ne bismo mogli da izgubimo. 

Razgovarao sam sa brojnim donatorima, novinarima i pravnicima, ideja se svima dopadala, ali nikada nismo dobili dovoljno potrebne podrške. Tokom godina, radio sam sa advokatima koji zastupaju novinare besplatno i stručnjacima za osiguranje, koji su usavršili ideju. Neko je na kraju došao na ideju članstva i to je rešilo brojne probleme. 

Samanta Pauer iz USAID-a je to omogućila, obezbedivši ključna inicijalna sredstva. Imali smo sreće da, tokom stvaranja ideje, naiđemo na prave ljude, tako da Novinarski štit ima mnogo majki i očeva.