BIRODI: Vučić najpozitivnije prikazan na Pinku, najnegativnije na N1

Monitoring je obuhvatio televizije RTS, Pink, Hepi, B92, Prva i N1 u periodu od 1. decembra 2022. godine, do 15. maja 2023. godine, odnosno 7.902 priloga u informativnim emisijama u trajanju od 229 sati.

Vučić je, kako je novinarima u beogradskom Medija centru predstavio istraživač BIRODI-ja i sociolog Radule Perović, obuhvatio 36,7 odsto ukupnog vremena svih navedenih televizija.

Perović je dodao da je vlada Srbije obuhvatila 15,2 odsto, premijerka Ana Brnabić i političke partije vlasti po 3,7 odsto, parlamentarna opozicija 3,7 odsto.

„Jednostavno računajući, može da se kaže da su akteri vlasti zbirno – ako računamo predsednika, premijerku, ministre i političke partije vlasti, imali ukupno 59,3 odsto vremena“, kazao je Perović.

Posebno je istakao da su se premijer Kosova Aljbin Kurti i prištinske institucije u informativnim emisijama javnog servisa, četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom i jednoj kablovskoj pojavili u 6,1 odsto vremena.

Kada su u pitanju pojedinačne televizije, Vučić je na RTS-u u 78,1 odsto vremena predstavljen pozitivno, Brnabić u 69,6 odsto vremena, dok su u ostatku prikazani neutralno, jer nisu imali nijednu negativnu sekundu za šest meseci.

Vučić je na Pinku u 90,5 odsto vremena prikazan pozitivno, negativno u 0,1 odsto (116 sekundi), dok je premijerka pozitivno predstavljena u 77,1 odsto vremena, bez negativnih sekundi.

Ni predsednik ni premijerka nisu negativno prikazani u informativnim emisijama televizije Hepi, Vučić je pozitivno prikazan 67,5 odsto, a Brnabić 77,2 odsto vremena.

Predsednik Srbije imao je 448 sekundi, odnosno 1,3 odsto vremena negativnog prikaza na televiziji Prva, ali i 72,5 odsto pozitivnog. Premijerka je prikazana bez negativnih sekundi, sa 78,4 odsto pozitivnih.

Vučić je na televiziji B92 u 88 odsto vremena prikazan pozitivno, a Brnabić 83,3 odsto, a samo predsednik je imao 48 sekundi, odnosno 0,1 vremena informativnih emisija u kojima je bio negativno prikazan.

Na televiziji N1, Vučić je prikazan pozitivno u 11,1 odsto vremena, u 35 negativno, dok je u 53,8 odsto vremena prikazan neutralno.

Kada je u piranju premijerka, pozitivno je prikazana u 3,9 odsto vremena, a negativno u 34,3 odsto. Neutralno je prikazana u 61,8 odsto ukupnog pojavljivanja u informativnim emisijama te televizije.

Perović se osvrnuo i na izveštavanje o spoljnopolitičkim odnosima Srbije, navodeći da je Evropska unija dobila 11 sati i 21 minut u informativnim emisijama tih televizija, a najmanje Kina – sat i 34 minuta.

Najpozitivnije je prikazana upravo Kina – u 43,5 odsto vremena, a najnegativnije EU – u 11,2 odsto vremena. Izveštavanje o Ukrajini bilo je najobjektivnije, odnosno neutralno u 83,6 odsto vremena.

Izvršni direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović naveo da je društvo u Srbiji anomično, koje ima problema sa vladavinom prava, integritetom institucija, gde postoji potreba za društvenom nejednakošću i da u takvom društvu postoji Regulatorno telo za elektronske medije (REM) koje „funkcionalno i pravno ne funkcioniše“.

„Kao posledicu toga imamo urušeno, odnosno kršenje prava građana na informisanje, koje je garantovano ustavom, imamo neodržive medije iz razloga što su frekvencije podeljene bez prethodne studije koliko i kakvih medija nam treba, imamo legalizaciju govora mržnje za šta je pre svega odgovoran REM koji medije ne kažnjava…“, rekao je Gavrilović.

Naveo je da postoji pet načina za smenu REM-a, od zahteva koji može da ponese 20 poslanika, preko zahteva predsednika Srbije koji bi mogao da uputi poslanicima, usvajanjem Zakona o elektronskim medijima koji je u fazi nacrta, da zakonski zastupnici opozovu svoje članove Saveta REM-a, kao i da sami članovi REM-a podnesu ostavke.

„Ovo je način da se izađe iz krize, imamo pet modela. Kriza u društvu je poprilično velika. Ovo nije samo medijska kriza, ovo nije samo kriza pitanja jednog tela, ovo je društvena kriza. Mislim da je REM svojim neradom zaslužio da bude smenjen. Sad je na javnosti i institucijama“, kazao je Gavrilović.

Kosovo ‘nadtema’ u srpskim medijima u prethodnih šest meseci

Pitanje Kosova bilo je „nadtema“ u informativnim programima televizija RTS, Pink, Hepi, B92, Prva i N1, gde je zauzelo gotovo trećinu ukupnog programa, pokazali su rezultati monitoringa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Monitoring je obuhvatio period od 1. decembra 2022. godine, do 15. maja 2023. godine, odnosno 7.902 priloga u informativnim emisijama u trajanju od 229 sati. Kosovo je bilo tema u 31,3 odsto tog vremena.

„U svim prethodnim našim monitorinzima od 2012. godine na ovamo, ova tema nije bila toliko prisutna. Sticaj međunarodnih, unutar-političkih i medijskih okolnosti je uslovio da pitanje Kosova bude predominantna tema“, rekao je novinarima u Beogradu sociolog i analitičar medija Dražen Pavlica.

Druga po zastupljenosti, kako je dodao, je unutrašnja politika sa „samo 10,1 odsto“, a treća rat u Ukrajini 9,3 odsto.

Slede ekonomija, spoljna politika, infrastruktura i komunalni problemi, vojska, policija, nacionalni interes, kriminal, korupcija koji svi imaju između sedam i tri odsto, dok je kultura dobila 0,4 odsto vremena u informativnim emisijama.

„Tri prvoplasirane teme možemo odrediti jednim zajedničkim imeniteljem, kojeg ću imenovati kao polemološki. Stari Grci su imali dva pojma za rat, jedan od ta dva pojma je polemos. Taj pojam je semantičkom evolucijom poprimio značenje zagovaranja određenih ideja i atakovanje na ideje protivnika“, kazao je Pavlica.

Prema njegovim rečima, pitanje Kosova je prikazano u polemološkom ključu, unutrašnja politika u izrazito antagonizovanom obliku, dok je kod rata u Ukrajini jasno da se radi o ratu u pravom smislu te reči.

„Dakle, medijski diskurs na posmatranim televizijama je upravo na taj način bio generisan. Iole dobronamerni tumači i analitičari će zaključiti da mediji ne smeju na taj način da prikazuju određene društvene pojave“, rekao je on.

Ocenio je da su stvari prikazane u poprilično ogoljenom obliku i dodao da se pri tome koristila posebna medijska strategija koju je nazvao – „dekonstrukcija“.

„Mediji i politički akteri su se trudili da u medijskom diskursu dekonstruišu, u narativnom, diskursivnom, statističkom i svakom drugom smislu polazište političkog protivnika“, naveo je Pavlica.

Naglasio je i da se sve više brišu važne granice između političkog protivnika, političkog neprijatelja i političkog zlotvora.

„Te granice su se u velikoj meri izbrisale i onda politički i medijski prostor biva ogoljen na najnecelishodniji način“, rekao je Pavlica.