Mediji u “raljama” dnevne politike

I što još više zabrinjava, mediji bliski vlastima, poluistinama ili lažima međuetničko neprijateljstvo održavaju koliko je to u interesu “naše države” i navodnim “nacionalnim interesima”.

Nekorektno bi bilo da se kaže da nema profesionalnih medija, koji pokušavaju da maksimalno poštuju etički kod, koji svoju profesiju žele da koriste za objavljivanje razumnih i objektivnih informacija i kritični su prema raspirivačima međuetničke mržnje. Pa i po cenu verbalnih i fizičkih napada “slučajnih” neistomišljenika ili dobro istreniranih, maskiranih i nabildovanih momaka sa kapuljačama.

Naravno da vlastima svaka kritika smeta. Ne ustručavaju se da raznim epitetima “časte”  medije i novinare, da morališu i “udaraju” na njihovu profesionalnost , “ljudskost i patriotizam”, zbog čega ih najčešće one ili njihove pristalice etiketiraju kao “neprijateljske”, “izdajničke”, medije koji rade “protiv Kosova “ ili “protiv Srbije”, protiv Albanaca”, “protiv Srba, “protiv Aljbina Kurtija”, “protiv Aleksandra Vučića”, “protiv Srpske liste”  i časnih građana, patriota i države.

Na žalost, ovakva medijska scena, sa svim pratećim narativima “uvredjenih”, i  “moralnih” političara, koji će svakako ući u istoriju, ali zbog svojih budalaština i banalnosti pre svega, opstaje decenijama. I izgleda da će još dugo biti prisutna.

Najnovija odluka Vlade Kurti da suspenduje licencu TV Klan Kosova, i ako na to nema nikakvu pravnu osnovu, dakle ne može da ukine ovu uglednu televiziju, jasna je pretnja ostalim medijima: da dobro izvagaju svaku kritiku na račun “mučenika u očuvanja pravnog poretka Kosova i boraca protiv srpskog kriminala i Vučićevih kriminalaca” na severu Kosova.

Mediji, koji su upravo zbog činjenica o korumpiranom i kriminalizovanom društvu pomogli dolasku na vlast lidera Pokreta “Samoopredeljenje” , Aljbina Kurtija,  sa obrazloženjem da “treba da probamo nešto drugo i nešto novo”, danas su najveći kritičari aktuelne vlasti. Strah da bi isti mediji mogli da utiču i na pad aktulene vlasti, izaziva  nervozu kod premijera i njegovih sledbenika.

Međutim, jedna je činjenica vrlo jasna. Kada su Srpska Lista i politika zvaničnog Beograda prema Kosovu, kao i Srbi koji žive na severu Kosova  bliski ovoj političkoj opciji u pitanju, ne razlikuju se mišljenja Kurtija i medija i novinara, opozicije i svih drugih kritičara aktulene politike Vlade.

Premijer Kurti je nezadovoljne građane, koji protestuju još od kraja maja meseca ispred zgrada opština u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu,  nazvao kriminalnim grupama. Verovatno i ima organizovanih grupa, onih mladih sa kapuljačama i maskama, dobro istreniranih za razne destabiliazacije, ali i uterivanje straha kritičarima Srpske Liste i srpskog predsednika Vučića, ali je i činjenica da ne pripadaju svi okupljeni gradjani tim grupama. Međutim, mediji često bez jasne ograde, kao i Kurti, stavljaju sve u isti koš, plasirajući tako polutačne informacije građanima i utičući na stvaranje kolektivne percepcije – da su svi Srbi kriminalci. Tako čine veliku uslugu svima koji žele “konačni fizički obračun”, da se najzad zna ko je ko i čiji je sever Kosova.

Od sredine prošle godine, kada Vlada Kosova i premijer Kurti pod izgovorom implementacije Briselskog sporazuma, nisu poslušali savete međunarodnih posrednika u dijalogu i KVINT-e da odloži odluku o preregistraciji automobilskih srpskih u kosovske tablice, kako bi se dalo prostora brzom dogovoru o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije,  mediji su rekli da “Kurti ima pravo” i “ako treba da koordinira sa međunarodnom zajednicom, …ali opet Kurti ima pravo!”…. Onda su se dogodile te “tektonske promene” koje je najavio Vučić, koje su za posledicu imale gotovo svakodnevne jednostrane odluke Kutija i Vučića. Svojim  populističkim narativom pravdali su građanima svoje namere, koristeći medije za svoje interpretacije, plasiranje poluistina, pa i lažnih i ciničnih, kao i sprdnje, kao što je ona gospodina Vučića da su uhapšeni ili kidnapovani kosovski policajci “brali pečurke”.

Što se srpskih medija na Kosovu tiče, ni oni nisu daleko od retorike zvaničnih vlasti u Srbiji. Kada su pre nekog vremena Vučić, ali i Vulin i Dačić i Srpska lista počeli da izjavljuju, odnosno po  isprobanom receptu “ispiraju mozak” Srbima u Srbiji i na Kosovu, da je cilj Kurtija da “protera Srbe sa severa Kosova’’ i da sve radi u tom cilju, nekako je to postala mantra pojedinih srpskih medija i novinara i srpskog civilnog društva na Kosovu.

Ono što u stvari nije uspeo da ostvari Kurti je dijalog sa, kako on kaže autentičnim Srbima Kosova, koji su, ruku na srce, mnogi od njih to zaista očekivali njegovim dolaskom na vlast. Posebno oni kojima je bilo dosta Srpske liste, njihovih pretnji, njihove volje da neko zaradi jednu, dve, pet plata i živi “kao bubreg u loju”. Dosta im je bilo i Vučića i njegove politike prema kosovskim Srbima-onu “izdajničku”. Kurti to nije ostvario, upravo zbog nepopularnih odluka kada je sever Kosova u pitanju. Naprotiv, ujedinio je sve Srbe protiv sebe. Posle ovoga su smešne Kurtijeve izjave u kojima poziva Srbe da ne slušaju “kriminalni” Beograd i “kriminalnu” Srpsku listu. Kurtiju nije cilj proterivanje Srba, ali da je svojim odlukama uticao na njihovu nesigurnost i perspektivu, i stvaranje percepcije da je to zaista njegov cilj Vlade, više je nego tačno.

Većina medija na albanskom i na srpskom jeziku na Kosovu direktno ili indirektno podržavaju zahteve svojih lidera, odnosno predložene redoslede deeskalacije situacije na severu Kosova. Dakle, zainteresovani su za deeskalaciju, ali po strategiji njihovih lidera.

Onda je sasvim legitimno postaviti pitanje: I pored činjenice da postoje kritični mediji prema kosovskoj i srpskoj politici zbog njihovog odnosa prema “buretu baruta” tj. severu Kosova, da li na Kosovu uopšte ima medija koji nisu upali u klopke zvaničnih politika? Njihovih interpretacija stanja, njihovih poluistina, njihovih nečasnih namera, njihovog odbijanja da obični građani, Srbi i Albanci žive mirno, ako ne zajedno, onda jedni pored drugih? Ali, mirno!

Da li proveravaju problematične tvrdnje zvaničnika ili ih zbog navodne “ekskluzive” odmah objavljuju? Da li u ovom kontekstu objavljuju više izvora u sklopu jedne informacije?

Glavno je pitanje da li će mediji uspeti da se otrgnu iz “ralja” vladajućih političkih paradigmi Beograda i Prištine, koje očito pokušavaju da izbegnu primenu Briselskog i Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa na koje su sami pristali, u koju, svakako spada i Asocijacija opština sa srpskom većinom?

Bez obzira na sve izazove sa kojima se danas suočavaju mediji, Vučić i Kurti koji još nisu naučili lekcije iz bliske prošlosti, ipak, mogu da im pozavide na jednom: solidarnosti srpskih i albanskih novinara posebno poslednjih meseci,  na saradnji i zajedničkom reagovanju na verbalne i fizičke napade na novinare, bez obzira na to za koji medij rade novinari ili da li se slažu sa uređivačkim politikama medija svojih kolega.